Nena Kunijević

Biografija

Nena Kunijević je višedecenijska urednica, scenarista i reditelj RTS-a na kojem je provela ceo svoj radni vek i snimila na hiljade emisija o kulturi.

Na RTS-u Srbije je radi od 1970. godine u Muzičkoj redakciji, nikada nije promenila radno mesto i nikada nije bila na bolovanju. Svoj posao je radila posvećeno i predano kako bi sačuvala srpsku tradicionalnu muziku i za svoj rad dobila je najprestižnije nagrade.

Njena lična karta je emisija „Leti, leti, pesmo moja mila“. Osim te emisije, tu su i „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“, „U gostima kod orkestra“, „Seti se moje pesme“…

Kroz pesmu, Nena smatra, može se mnogo otkriti i o mentalitetu jednog naroda, određenog kraja zemlje i to je od izuzetnog značaja. Zbog toga kaže da bi institucije svake zemlje morale mnogo više da rade na očuvanju tradicionalne muzike.

Njenu karijeru nikada nisu pratili skandali, a u žižu interesovanja javnosti došla je 2016. godine kada se otvoreno suprotstavila rukovodstvu svoje matične kuće RTS-a i rekla da oni ne prepoznaju značaj tradicionalne muzike. Smatrala je da RTS, kao nacionalna televizija, ne smije pogledati onom što je moderno i instant, te da kao javni servis mora raditi na obrazovanju svoje publike.

Odrastanje u beogradskoj građanskoj porodici

Nena Kunijević rođena je u Beogradu u jednoj građanskoj porodici. U posljednje četiri generacije u porodici Kunijević niko se nije rodio na selu, svi su rođeni u gradu. Njeni roditelji su, sticajem okolnosti, odrastali u inostranstvu. Njen deda po majci je bio diplomata pa je njena majka tako odrastala u Francuskoj i Italiji. Njen tata se sticajem okolnosti našao u Sankt Petersburgu u Rusiji de je bio na Kraljevskoj kadetskoj akademiji i vratio se u Srbiju kao maturant dobrovoljac za Prvi svetski rat.

Dakle, njeni roditelji nisu odrastali u Srbiji, ali su jako poštovali tradiciju. Njen deda po ocu bio protojerej stavrofor, ali nije nametao dužnost svojoj porodici da svi moraju da budu verujući, ali su morali da poštuju tradiciju. Njen otac je bio jedno od dvanaestoro dece u porodici Kunijević i svi su još u to vreme, bili fakultetski obrazovani.

Nena pamti Božić, Vaskrs i krsnu slavu kao najvažnije dane u svom detinjstvu. Sve praznike su obeležavali po tradiciji i nisu preskakali nijedan srpski običaj. Ona je tako zavolela tradiciju. Njen tata je vrlo lepo pevao tradicionalne pesme. Često je pevao pesme njenoj majci sa kojom je imao skladan brak. Sve se to Neni urezalo u sećanje i tako je zavolela i tradicionalne pesme.

Za nju je otac bio autoritet i uzor od ranog detinjstva. Sa ocem je Nena još kao dete imala male rituale. Jedan od njih je i taj da su svake subote od Zorine, gde je rođena i odrasla, išla sa ocem peške do kraja Kalemegdana i restorana koji se tada zvao „Snežana“. Tu su išli na doručak i razgovarali o tome šta se dogodilo prethodne nedelje. Njen tata je mnogo vodio računa da gledaju svaku predstavu, da slušaju operu i da se kulturno uzdižu. Savetovao je Neni koje knjige treba da pročita, kako bi sledeće nedelje razgovarali o njoj.

Imali su običaj da, dok šetaju, čitaju nazive ulica i potom razgovaraju o tome ko je bio taj čovek po kome ulica nosi naziv. Nena je kasnije rekla da ju je ambijent u kojem kasnije vukao ka njenoj ličnoj karti, odnosno emisiji „Leti, leti pesmo moja mila“.

Gimnazijalka na beogradskoj Istoriji umetnosti

Bila je odličan učenik u osnovnoj školi, kasnije i u Gimnaziji, a dvoumila se da li da upiše Istoriju umetnosti ili Kliničku psihologiju. Oduvek ju je interesovala ljudska duša, ali se odlučila za Istoriju umetnosti jer je bila veliki emotivac i otac joj je rekao da bi Klinička psihologija mnogo na nju uticala jer bi mogla da se identifikuje sa pacijentima. Međutim, iako to nije upisala, i danas se bavi profilom neke ličnosti i procenjuje svog saradnika ili gosta kako bi od njega mogla da izvuče maksimum.

Kada je upisala fakultet, tata joj je rekao da je neće ništa pitati i da će sledeći razgovor o fakultetu voditi za osam semestara, odnosno za četiri godine, kada želi da vidi diplomu. Tako je i bilo. Fakultet je završila sa visokim ocenama, a njena porodica nikada nije vršila pritisak na nju tokom studiranja.

Ceo radni vek na RTS-u

Po završetku fakulteta Nena je odmah želela da se zaposli. Tada je u isto vreme izašao konkurs za sekretara režije na RTS-u i za sekretara Narodnog pozorišta. U to vreme je direktor Narodnog pozorišta bio Veca Lukić, koji je bio brat od ujaka njene majke. On joj je odmah rekao da neće biti neke protekcije, a Nena mu je odgovorila da je ne vređa pri samoj pomisli na to.

Na konkurs na RTS-u prijavilo se oko 200 kandidata, a Nena je prošla u uži krug. Kasnije su od njih 200 primljene Nena i još jedna devojka. Primljena je i na konkursu za Narodno pozorište, ali je odmah shvatila da je „inficirana“ televizijom i da je to njena velika ljubav. U to vreme na televiziji su radila, kako je Nena rekla, „velika imena“. Nakon deset godina postala je urednik i ponosna je da se u to vreme nije tek tako moglo postati urednik. Kaže, urednici su morali imati bogatu biografiju i biti potpuno posvećeni svom poslu. Svi na RTS-u su bili veliki profesionalci i od njih je mnogo učila.

Osećala je veliki pritisak zbog poverenja koje su joj ukazali, pa je jedne prilike, kada su snimali prvu dramu u kojoj je učestvovala na televiziji, izgubila pet kilograma za pet dana, a tokom noći je ponavljala kadrove i scene koje su trebale da se urade. Ona kaže da je to samo znak koliko su ljudi na televiziji nekada bili posvećeni i koliko je to bio značajan posao. Smatra da su se danas promenile vrednosti, posebno na nacionalnoj televiziji što je čini veoma tužnom.

Na RTS-u snimila je na hiljade emisija, a kako sama kaže, njena lična karta je emisija „Leti, leti pesmo moja“. Tu su i emisije „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“, „U gostima kod orkestra“, „Seti se moje pesme“…

Mnogi cenjeni pevači tradicionalne muzike, kao što je Snežana Berić poznatija kao Ekstra Nena, rekli su da onaj ko nije bio u emisiji „Leti, leti pesmo moja“ ne može za sebe ni da kaže da je pevač tradicionalne muzike.

Nena je rekla da je oduvek vodila računa koje pevače zove u svoje emisije te da je ona birala pesme, a za pevačice čak i odeću u kojoj će nastupati. To je smatrala svojom obavezom jer odeća u kojoj se pevaju tradicionalne pesme mora da ih prati i da ne bude moderna, a ponajmanje vulgarna.

Poznata je kao neko ko ima apsolutni autoritet, kolege je gledaju kao velikog profesionalca, a narod u Srbiji uživao je u njenim emisijama. Nena kaže da je u životu dobila mnogo priznanja, ali joj je najdraže ono kada je primala nagradu na Zlatiboru i prišao joj je jedan srpski seljak, običan čovek, i poljubio je u ruku. Tada je od naleta emocija zaplakala jer je to za nju bio znak i potvrda kako je doživljava njena publika.

Nenin apel RTS-u – sačuvajmo tradicionalnu narodnu muziku

Posle 47 godina provedenih u Muzičkoj redakciji RTS-a, mukotrpnog i predanog posla na očuvanju tradicionalne narodne muzike, Nena Kunijević odlučila je da se suprotstavi odluci tadašnjeg rukovodstva javnog servisa da prekine sa snimanjem svoje serije emisija.

Ona je u julu 2016. godine održala konferenciju za medije na kojoj je rekla da RTS, kao javni servis, mora da neguje i čuva srpsku tradicionalnu muziku i da nikako ne sme da podlegne pritiscima modernog u borbi za rejting sa drugim televizijskim kućama. Nena smatra da privatne televizije sebi mogu da dozvole da podilaze ukusima publike, ali da to javni servis ne sme zbog odgovornosti koju ima prema svojim građanima.

Inače, Nena je dobitnik nagrada za trajni doprinos kulturi Beograda pod nazivom „Zlatni BeoČug“, Vukove nagrade, posebne nagrade RTS-a i brojnih drugih. Kao neko ko je dao nemerljiv doprinos tradicionalnoj muzici, dobila je podršku od pevača i svojih kolega da se izbori za očuvanje tradicionalne pesme na RTS-u. Njeni poštovaoci pokrenuli su peticiju na internetu.

Nena je na toj konferenciji rekla da su na RTS-u nekada radili ljudi koji su od nacionalne televizije napravili hram kulture, a da danas, nažalost, takvih ljudi na RTS-u ima izuzetno malo. Njene emisije su stavljene na drugi program RTS-a u terminima koji nisu mnogo gledani i Nena je na to skrenula pažnju. Takođe, direktor RTS-a nije želeo da joj potpiše ugovor da nastavi sa serijom emisija o pevačima Vlastimira Pavlovića Carevca. Nena je to smatrala pogrešnim i odlučila da to javno kaže bez obzira na posledice. To je smatrala kao svoju moralnu obavezu prema svojoj publici, ali i sebi i nacionalnom identitetu srpskog naroda.

Još jedna javna kritika RTS-a

U decembru 2020. godine Nena Kunijević je održala još jednu konferecniju za medije u pres centru Udruženja novinara Srbije na kojoj je kritikovala aktuelno rukovodstvo RTS-a i način na koji funkcioniše nacionalna televizija. Pre sam konferencije, Nena je na svom ličnom fejsbuk profilu pisala o radu RTS-a i kritikovala sve ono što nije smatrala korektnim. Mnogi su apelovali da se baš ona prijavi na konkurs za generalnog direktora RTS-a i da televiziji vrati, kako su rekli, stari sjaj.

Nena je istakla da onaj ko rukovodi televizijom mora znati svaki njen segment koji zna vrednuje i ceni sve u televiziji.

Privatni život

Za susret sa svojim suprugom Jovanom kaže da je bio kao „udar groma“. Još u gimnazijskim danima imala je svoju ljubav, a njen suprug Jovan takođe svoju. Sve je nestalo kada su se sreli. Jako mladi su odlučili da stupe u brak. Njihova ljubav je bila burna, a bile su i burne reakcije roditelja kada su rekli da tako mladi žele da se venčaju. Ipak roditelji nisu hteli da vrše pritisak na njih.

Kao mladi, dobili su dve kćerke Natašu i Ivanu koje su danas uspešni lekari. Nena i njen suprug jako su želeli da dobiju sina, a onda su dobili blizance, dva sina. Tako da je par još kao veoma mlad imao četvoro dece. Nena kaže da su joj tada njeni roditelji mnogo pomogli. Bila je posvećena poslu, deci, porodici i u svemu je davala svoj maksimum.

Kada joj je suprug preminuo, Nena je preuzela ulogu „glave“ svoje porodice. Kao roditelj je bila izuzetno stroga.

Uz svoj ispunjen porodični život, uvek je nalazila vremena i radila u punoj snazi zbog čega je dobila posebnu nagradu kao neko ko za celi svoj radni vek nikada nije otišao na bolovanje.