Dragoslav Kosmajac

Poslednji put ažurirano: Kategorija: Biznis, D
Foto: E-stock.us / Konstantin Bačetić

Kratke informacije

Ime i prezimeDragoslav Kosmajac
Datum rođenja1953.
Mesto rođenjaBeograd
Datum smrti12. april 2020.
Mesto smrtiBeograd
DržavaSrbija
ZanimanjeBiznismen

Biografija

Dragoslav Kosmajac je bio kontroverzni srpski biznismen. Prema izveštajima policije, sudskim i policijskim izvorima, navodno je bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi. Ipak, njegova umešanost u šverc narkotika nikad nije dokazana na sudu. Rođen je 1953. godine u Beogradu. Preminuo je 12. aprila 2020. godine u rodnom gradu.

Prema policijskoj evidenciji Kosmajac je zbog raznih krivičnih dela hapšen i osuđivan četiri puta – 1973, 1997, 1995 i 2004. godine[1]. Poslednji put je uhapšen 2014. godine pod sumnjom da je počinio pet krivičnih dela, od podstrekivanja na izvršenje krivičnih dela do poreske utaje[2]. Pravosnažno je oslobođen optužbi 2018. godine.

Od razbojnika, preko najvećeg narko bosa, do slobodnog građanina Srbije

Kosmajac je 1973. godine osuđen na šest godina zatvora za razbojništvo. Četiri godine kasnije je osuđen na šest godina i tri meseca zatvora zbog pokušaja silovanja. Odslužio je obe kazne[3].

Prema izveštajima policije, sudskim svedočenjima i policijskim izvorima, Kosmajac je navodno bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi. Međutim, OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project) nije mogao da pronađe dokaze da je ikad bio uhapšen ili optužen u Srbiji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 2001. godine objavilo Belu knjigu o organizovanom kriminalu u Srbiji. U njoj se navodi da je Kosmajac bio povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi.

Postoji mit da je sarađivao i sa narko bosom Pablom Eskobarom (Pablo Escobar). Kosmajac se navodno sa čuvenim Kolumbijcem povezao preko člana njegove grupe sa kojim je boravio u zatvoru.

Navodno je organizovao transport velikih količina droge za Evropu. U istom izvoru je navedeno da se bavio i trgovinom heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije u Zapadnu Evropu. Međutim, sam nikad nije dolazio u kontakt sa drogom, niti osobama koja neposredno vrše takve poslove.

U izveštaju koji se nalazi u Beloj knjizi stoji da je Kosmajac sarađivao sa vođama surčinskog i zemunskog klana Ljubišom Buhom i Dušanom Spasojevićem.

Dejan Milenković Bagzi i Aleksandar Simović su svojevremeno na sudu svedočili da je Dragoslav Kosmajac snabdevao drogom surčinski klan.

Osim toga, istraživački novinari u Srbiji su 2013. godine objavili da je Kosmajac preko svog bliskog partnera Milutina Markovića Pute tokom 2010. godine sarađivao s Ivicom Tončevim, nekadašnjim savetnikom za nacionalnu bezbednost Ivice Dačića, tadašnjeg predsednika Vlade Srbije[4].

Tadašnji premijer Aleksandar Vučić je 2014. godine na konferenciji za medije označio Kosmajca kao jednog od glavnih krijumčara kokaina u ovom delu Evrope.

Vučićevo obraćanje izazvalo je buru u javnosti, a domaći i regionalni mediji počeli su da pišu o Dragoslavu Kosmajcu. On je ubrzo nakon toga napustio Srbiju. Vratio se nekoliko meseci kasnije.

Krajem juna iste godine tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je formirao policijsku grupu od deset članova kabineta, direkcije policije i sektora unutrašnje kontrole sa ciljem da se istraže Vučićevi navodi o Kosmajčevim eventualnim kriminalnim aktivnostima[5].

Uhapšen je 9. novembra 2014. godine u svojoj kući u Beogradu. Osim njega, uhapšeno je još sedam osoba za koje se sumnjalo da su bili njegovi saučesnici.

Na vanrednoj konferenciji za novinare tadašnji ministar Nebojša Stefanović je izjavio da se Kosmajac tereti za pet krivičnih dela, od podstrekivanja na izvršenje krivičnih dela do poreske utaje. Istom prilikom je izjavio da traje provera imovine Dragoslava Kosmajca u Srbiji i inostranstvu.

Stefanović je slučaj „Kosmajac“ uporedio s istragom i hapšenjem Al Kaponea (Alphonse Gabriel „Al“ Capone), jer je i on „pao“ zbog utaje poreza.

Pošto je policija objavila snimak hapšenja, mediji su danima pisali o tome kako je Kosmajac na noćnom stočiću pored kreveta imao knjigu Darka Šarića „Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“.

Prema policijskim izvorima Kosmajac je navodno bio blizak sa Šarićem. Naime, Boban Stojiljković koji je osuđen na 11 godina zatvora kao deo Šarićeve organizacije, bio je vlasnik stana u Bratislavi gde su prebivalište imali Kosmajac i Šarić.

Viši sud je Kosmajcu privremeno oduzeo imovinu. Reč je o objektima i zemljišnim parcelama, međutim, grupa koja je radila na istrazi nije uspela da dokaže da je Dragoslav Kosmajac umešan u šverc narkotika i organizovani kriminal.

Policija je u novembru 2014. godine podnela krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu u vezi sa privremenim prestupom. Nakon toga je tužilaštvo podiglo optužnicu kojom se tereti da je na nezakonit način postao vlasnik parcele od oko 7.5 jari. Teretili su ga za krivično delo zloupotreba službenog položaja podstrekivanjem.

U pritvoru je proveo tri meseca, a izašao je nakon što je platio jemstvo u iznosu od 200 hiljada evra. Sud mu je izrekao zabranu napuštanja kuće.

Jedan od bliskih saradnika Dragoslava Kosmajca navodno je bio i Bojan Stanojković zvani Boki kome se sudilo kao jednom od ključnih ljudi u švercu droge iz Južne Amerike u Evropu. On je polovinom jula 2015. godine oslobođen optužbi jer je sud ocenio da tužilaštvo nije sakupilo dovoljno dokaza[6].

Početkom oktobra 2015. godine optužen je da je podstrekivao rukovodioca katastra da upiše oko 7.5 ari zemlje u njegovo vlasništvo i time oštetio državu za oko 95 hiljada evra.

U intervjuu koji je 2016. godine dao novinarima KRIK-a, tadašnji premijer Vučić je kazao da akcija protiv Kosmajca nije uspela jer nije bilo dokaza i zato što su pojedinci koji su radili na istrazi, istovremeno radili i sa osumnjičenim.

Viši sud u Beogradu je u julu 2016. godine pravosnažno odbacio optužni predlog protiv Kosmajca kojim se teretio za krivično delo utaja poreza. Time je potvrđeno rešenje iz maja iste godine koje je doneo Prvi osnovni sud.

Sud je dva meseca kasnije potvrdio optužnicu da je Kosmajac nelegalno uknjižio 7.5 ari zemljišta na svoje ime. Njegov advokat Đorđe Simić je tada izjavio da će uložiti žalbu na ovu odluku.

Suđenje je počelo u decembru 2016. godine. Veštak Veljko Aleksić je na sudu svedočio da sporna parcela nije bila u državnom vlasništvu.

Prema optužnici Kosmajac je oštetio budžet Srbije za oko 95 hiljada evra, međutim zamenik Državnog pravobranioca rekao je na jednom od ranijih suđenja da je „šteta hipotetička“ i da bi ona nastupila u slučaju da je on prodao upisanu zemlju.

Viši sud u Beogradu je 10. aprila 2018. godine oslobodio Kosmajca optužbi da je uticao da se na njegovo ime upiše oko 7.5 ari državnog zemljišta. Sutkinja je u obrazloženju presude kazala da tužilaštvo nije uspelo da dokaže navode iz optužnice[7].

Apelacioni sud u Beogradu je 26. oktobra 2018. godine potvrdio prvostepenu presudu. Polovinom decembra iste godine Viši sud u Beogradu je doneo rešenje o ukidanju jemstva, te naložio da se Kosmajcu vrati 200 hiljada evra koje je u februaru 2015. godine dao kako bi bio pušten iz pritvora.

Mediji su u januaru 2019. godine objavili da mu je vraćena sva oduzeta imovina. Reč je o stanovima, zgradama, lokalima, sportskim objektima, garažama, kafiću, bazenu, te hiljadama kvadrata zemljišta. Osim toga, pokrenut je postupak u kom Srbija prebacuje novac koji je zaradila izdavanjem njegovih nekretnina[8].

Privatni život

Dragoslav Kosmajac je rođen 1953. godine u Beogradu. O njegovom poreklu, detinjstvu i obrazovanju se vrlo malo zna, a o kriminalnoj prošlosti nagađa se već nekoliko decenija. Ono što je poznato jeste da je bio u braku s Aleksandrom Kosmajac, te da je imao dvoje dece, sina Lazara i ćerku Milicu.

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za privredne registre, do 2007. godine bio je vlasnik samo ugostiteljskog objekta „Lazar“ na Zvezdari.

Imao je državljanstvo Srbije, Bosne i Hercegovine i Slovačke.

Kosmajac je u martu 2020. godine primljen u bolnicu zbog lošeg stanja izazvanog infekcijom novog virusa korona. Preminuo je 12. aprila iste godine u Kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović“ u Beogradu.

Sahranjen je tri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu. Sprovodu su prisustvovali samo članovi porodice i bliski prijatelji, a ispraćen je pesmama „Tiho noći“ i „A sad adio[9]„.

Reference

Uslovi kopiranja biografija

Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta www.biografija.org. Preuzimanje teksta je uslovljeno Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korištenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Fotografije korištene u biografijama su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Biografije poznatih nema autorska prava.

Povezane biografije