Tihomir Stanić

Biografija

Tihomir Tika Stanić je srpski televizijski i pozorišni glumac i producent. Rođen je 17. novembra 1960. godine u mestu Šeškovci koje se nalazi u opštini Laktaši. Živi i radi u Beogradu.

Privatni život

Tihomirov otac Nedeljko je bio učitelj, a majka Grana (devojački Dragnić) se bavila trgovinom. Upoznali su se tako što je Nedeljko dao oglas u kome je tražio trgovkinju zbog braka. On je iz prvog braka imao dva sina, Dragomira i Gordana, a Grani je to otkrio tek nakon venčanja. Par je dobio tri sina: Tihomira, Miomira i Bogdana.

Glumac je odrastao u mestu Kozarska Dubica gde je njegov otac radio. Sa 5 godina je krenuo u školu koja je za njega predstavljala najveću životnu radost. Nije voleo sport i svaki slobodan trenutak je koristio da nešto pročita i nauči. Leti je plivao i biciklom je išao na igranke.

Kada je imao 13 godina, svirao je bas gitaru u bendu Lutalice sa Une. Nakon toga je osnovao svoj bend u kome je pevao, a i svirao bubnjeve.

Sa 17 godina je došao u Novi Sad prateći devojku koja mu se mnogo svidela i koja je studirala u ovom gradu. Iako se nije dobro pripremio, polagao je prijemni ispit na Akademiji umetnosti. Odrecitovao je Ćopićevu pesmu „Mala moja iz Bosanske Krupe“ i primljen je u klasu jednog od najznačajnijih srpskih pozorišnih režisera i profesora Dejana Mijača. 1983. godine je diplomirao.

Na drugoj godini studija, Tihomir se oženio Belgijankom Lilijan Luis Vermiš i uzeo je njeno prezime. Bili su dvanaest godina u braku. Lilijan je doživljavala neprijatnosti u Beogradu jer je glumac bio protivnik Miloševićevog režima pa je odlučila da ode u Kanadu. Tihomir ju je u tome podržao i ostali su u dobrim odnosima.

1991. godine glumac je na aerodromu u Londonu upoznao deset godina mlađeg dramaturga Jelenu Mijović sa kojom je ubrzo započeo vezu. Par nije u braku, ali ne isključuju mogućnost da jednog dana stanu pred matičara.

1992. godine su dobili ćerku Milenu Hanu. Tokom sankcija, glumac, njegova supruga i ćerka su bili u Italiji.

2003. godine je postao otac devojčice Sofije Nađe.

Starija ćerka je završila filozofiju dok mlađu interesuje gluma. Tihomir nije strog roditelj, a ćerke je uvek učio da je istina najjače oružje i da čuda stvara onaj koji u njih veruje.

Osim porodice, smatra da su njegovo najveće bogatstvo pravi prijatelji. Imao je priliku da igra i da se druži sa velikim glumcima kao što su: Stevan Salajić, Petar Kralj, Đuza Stojiljković i Ljuba Tadić. Miru Banjac smatra članom svoje porodice.

Glumac ima mnogo obaveza, a najbolje se relaksira dok radi. Slobodno vreme provodi na reci Drini koja za njega predstavlja krvotok i na rekama Una i Vrbas koje su njeni delovi.

Kaže da su njegove mane to što mnogo voli da priča i što je neumeren u svemu što radi. U životu ga je najviše koštalo to što je većinu ljudi koje je upoznao smatrao boljim nego što jesu.

Tihomir nikada nije pogledao nijedan minut rijaliti programa i smatra da je poražavajuće to što obrazovani ljudi prate ove emisije. Veruje da ljudi koji kreiraju kulturne sadržaje moraju da utiču na društvo kako bi ono shvatilo koliko je kultura važna za naciju i državu.

On ne odvaja privatni i poslovni život pa ne sarađuje sa ljudima koje ne voli i ne radi ono što mu se ne dopada. Pristaje na kompromise ukoliko oni ne podrazumevaju ulizivanje i podršku svakoj političkoj stranci koja je na vlasti.

Borba sa porocima

Tihomir je otvoreno pričao o problemima sa alkoholom koji su trajali 15 godina. Kada je imao 13 godina, počeo je da pije da bi ga društvo prihvatilo. Kasnije mu je to prešlo u naviku. Devedesetih godina je počeo da igra rulet i bio je na ivici da ugrozi svoj život, porodicu i posao.

1. aprila 2002. godine je odlučio da više ne okusi ni kap alkohola, a prestao je i da puši cigarete. Potražio je pomoć stručnjaka jer nije želeo da mu se dogodi isto što i njegovom ocu koji je tokom apstinencijalne krize dobio izliv krvi u mozak i preminuo.

Shvatio je da ga je piće u svemu ograničavalo i da mu je bolje bez njega. Promenio je život iz korena, postao je promoter akcije „Čuvaj svoje srce“ i zaštitno lice Cepterovih proizvoda koji pospešuju zdrav način života. Izjavio je da bi 1. aprila 2020. godine voleo da popije tekilu u Gvadalahari, a do tada će konzumirati vodu, bozu i mleko.

Karijera

Filmovi i serije

Osamdesetih godina prošlog veka, Tihomir je započeo filmsku karijeru, a zapaženiju ulogu je imao 1995. godine kada je igrao kralja Aleksandra Obrenovića u seriji „Kraj dinastije Obrenović“.

Od 1998. do 2000. godine je bio predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije. Reaktivirao je sindikat i zalagao se za mnoga glumačko-umetnička pitanja, ali kao i drugi ljudi koji su se našli na toj funkciji, nije postigao veliki uspeh.

2010. godine je planirao da uradi seriju „Znakovi pored puta“ koja govori o životu Ive Andrića, ali ovaj projekat još uvek nije realizovan.

2013. godine mu je dodeljena uloga Anđelka u filmu „Falsifikator“. Ona za Tihomira ima poseban značaj jer je lik inspirisan njegovim pokojnim ocem koji je bio seoski učitelj i koji je meštanima podelio 1.700 svedočanstava da bi mogli da se zaposle. Zbog toga je godinu i po dana proveo u zatvoru u Zenici. Glumčeva partnerka je bila Branka Katić sa kojom je imao odličnu saradnju.

2015. godine film „Dok su oni leteli na Mesec“, u kojem je Tihomir imao glavnu, je pobedio na HollyShorts festivalu u Holivudu nakon čega je prikazivan u američkim bioskopima.

2016. godine Tihomir je tumačio ulogu načelnika policije Predraga Marjanovića u seriji „Ubice moga oca“. Dok je snimao jednu scenu, pukao mu je kapilar jer se udario pištoljem po čelu. Izjavio je da ga je ova uloga učinila popularnijim nego kralj Aleksandar Obrenović i da je na nju veoma ponosan.

Tihomir je u filmovima Zdravka Šotre uglavnom glumio Stevana Sremca, a tokom karijere je igrao i druge pisce kao što su: Ivo Andrić, Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Miloš Crnjanski, Dositej Obradović, Jovan Jovanović Zmaj, itd. Odbijao je da se pojavljuje u serijama Siniše Pavića jer ih je smatrao političkim projektom koji ljude prikazuje lošijim nego što jesu.

Ostvario je značajne uloge u filmovima: „Neprijatelj“, „Turneja“, „Mali Budo“, „Psi laju, vetar nosi“, „Inkarnacija“, itd. Voleo bi da snimi erotski film sa Isidorom Minić, ali veruje da ona ne bi pristala jer je suviše stidljiva.

Filmografija

• 1981. „Baza na Dunavu“;
• 1981. „Svinjski otac“ – Steva Vasiljević … sin;
• 1982. „Progon“ – Ranjeni Partizan Boro;
• 1983. „Mrtvi se ne vraćaju“;
• 1983. „Veliki transport“ – Izgladneli mladić;
• 1983. „Oštrica brijača“;
• 1983. „Snohvatice“ – Branko Radičević;
• 1983. „Jesen Đuke Dražetića;
• 1985. „Naš učitelj četvrtog razreda“ – Pop Dušan;
• 1985. „Jedna polovina dana“ – Partizan dezerter;
• 1986. „Lovac protiv topa“;
• 1986. „Vrteška“;
• 1986. „Heroj ulice“ – Inspektor;
• 1986. „Špadijer-jedan život“ – Antonić;
• 1987-1988. „Vuk Karadžić“ – Jovan Sterija Popović / Sava Mrkalj;
• 1987. „Prepolovljeni“;
• 1988. „Leto“ – Pavluša;
• 1988. „Roman o Londonu“;
• 1988. „Smrt godišnjeg doba“ – Petar;
• 1988. „Kraj partije“ – Klov;
• 1989. „Sveti Georgije ubiva azdahu“ – Mikan Besni;
• 1990. „Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove“;
• 1990. „Poslednji valcer u Sarajevu“ – Gavrilo Princip;
• 1991. „Smrt gospođe Ministarke“ – Kapetan Gruber;
• 1991. „Jastuk groba mog“ – Učitelj muzike Martini;
• 1993. „Heaven“ – Miloš Crnjanski;
• 1993. „Teatar u Srba“;
• 1994. „Večita slavina“ – Stojan;
• 1994. „Gubitnički žar pobednika – Vojo Rehar“;
• 1995. „Simpatija i antipatija“ – Jovan Sterija Popović;
• 1995. „Znakovi“ – Ivo Andrić;
• 1995. „Otvorena vrata“ – Žilijen / TV voditelj;
• 1995. „Tamo gde loze plaču“ – Borislav Pekić;
• 1995. „Kraj dinastije Obrenović“ – Kralj Aleksandar Obrenović;
• 1996. „Očevi i oci“ – Mladi Stevan;
• 1997. „Raste trava“ – Knežević;
• 1998. „Bekstvo“ – Sergej Pavlovič Golupkov;
• 1998. „Lagum“ – Sava Šumanović;
• 1998. „Nedovršena simfonija“ – Velečasni … Dr Johannes Hollsteinerner;
• 1998. „Nikoljdan 1901. godine“ – Pera Popović;
• 1998. „Lajanje na zvezde“ – Ivo Andrić;
• 1999. „Mejdan Simeuna Đaka“ – Austrijski kapetan;
• 1999. „Golubovića apoteka“ – Marko;
• 1999-2000. „Žene, ljudi i ostalo“ – Sveštenik;
• 2000. „Luđe od luđeg“ – Borislav Pekić;
• 2000. „Mefisto“;
• 2001. „Na Drini ćuprija – Ivo Andrić“ – Ivo Andrić;
• 2001. „Čorba od kanarinca“ – Meda;
• 2002. „Zona Zamfirova“ – Stevan Sremac;
• 2003. „Kazneni prostor“ – Sima;
• 2003. „Art“ – Mark;
• 2004. „Cvetovi zla“ – Kralj Milan Obrenović;
• 2004. „Skela“ – Božiji čovek;
• 2004. „Lift“ – Glumac Miša ‘Kutuzov’;
• 2004. „Pljačka Trećeg rajha“ – Pukovnik Muci;
• 2004. „Karađorđe i pozorište“ – Narator;
• 2005. „U ordinaciji“ – Dr Srđa Zlopogleđa;
• 2005. „Flert“ – Kosta;
• 2005. „Buđenje iz mrtvih“ – Rale;
• 2007. „Osma sednica ili Život je san“;
• 2007. „Odbačen“ – Muška persona;
• 2007. „Nepogodan za sva vremena“ – Narator;
• 2007. „Hristos voskrese“ – Jovan;
• 2007. „Doba nevinosti“ – Seksualni radnik;
• 2008. „Moj rođak sa sela“ – Tatić;
• 2008. „April i detektivi“ – Glavni meteorolog;
• 2008. „Poslednja audijencija“ – Stojan Protić;
• 2008. „Turneja“ – Stanislav;
• 2008. „Bližnji“ – Prilika;
• 2009. „Moj ujak“ – Ujak;
• 2009. „Dobro jutro i doviđenja“ – Danilo;
• 2009. „Zauvijek mlad“ – Marić;
• 2011. „Igra istine“ – Milutin Stanković;
• 2011. „Žućko – Priča o Radivoju Koraću“ – Ivo Andrić;
• 2011. „Turneja“ – Stanislav;
• 2011. „Neprijatelj“ – Daba;
• 2012. „Doktor Rej i djavoli“ – Ivica;
• 2012-2017. „Vojna akademija“ (serija) – Pukovnik Zeković;
• 2013. „Vojna akademija 2“ (film) – Pukovnik Zeković;
• 2013. „Otvorena vrata 2“ – TV voditelj;
• 2013. „Falsifikator“ – Anđelko;
• 2014. „Urgentni centar“ – Sava Garić;
• 2014. „Ničije dete“ – Vaspitač Rade;
• 2014. „Top je bio vreo“ – Dr Ismet;
• 2014. „Mali Budo“ – Krsto;
• 2015. „Dobar sused“;
• 2015. „Nebo iznad nas“ – Zoran;
• 2015. „Dok su oni leteli na Mesec“ – On;
• 2016. „Slepi putnik na brodu ludaka“ – Dr Stojimirović;
• 2016. „Santa Maria della Salute“ (film) – Jovan Jovanović Zmaj;
• 2016. „Dnevnik mašinovođe“ (serija) – Samoubica;
• 2016. „Selo gori, a baba se češlja“ – Doktor;
• 2016. „Jesen samuraja“;
• 2016. „Inkarnacija“ – Inspektor;
• 2016. „Dnevnik mašinovođe“ (film) – Samoubica;
• 2016. „Braća po babine linije“ – Doktor;
• 2016. „Muzika u Velikom ratu“;
• 2016-2017. „Ubice mog oca“ – Načelnik policije Predrag Marjanović;
• 2017. „Četiri ruže“ – Moma;
• 2017. „Sistem“ – Vlasnik BMW-a;
• 2017. „Psi laju, vetar nosi“ – Stavra;
• 2017. „Račun“ – Pavle;
• 2017. „Vrijeme između nas“;
• 2017. „Santa Maria della Salute“ (serija) – Jovan Jovanović Zmaj;
• 2018. „Pijavice“ – Jaša Alkalaj;
• 2018. „Zmajovini pangalozi“ – Čika Jova Zmaj.

Pozorište

Iako se pojavljivao u mnogim serijama i filmovima, Tihomir je poznatiji kao pozorišni glumac. Pozorišnu karijeru je započeo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Glumio je u predstavi „Dolnja zemlja“ koja je otvorila ovo pozorište.

Od 1987. do 1995. godine je bio stalni član ansambla Ateljea 212. Kada je dao otkaz, napravio je monodramu „Detinjarije“ i nekoliko meseci je napamet učio roman „Na Drini ćuprija“. U jednom periodu, izvođenje ovih dela je predstavljalo izvor njegovih prihoda, ali kasnije je prestao to da naplaćuje.

Do sada je odigrao preko 90 uloga. Neke od najznačajnijih su u predstavama: „Henrik IV“, „Faust“, „Divlji med“, „Sveti Georgije“, „Čekajući Godoa“, „Kralj Lir“, „Ana Karenjina“, itd. Kao zamena je nastupio u predstavama „Leonardova večera“ i „Kokice“ i nije imao dovoljno vremena da nauči tekst. Pošto se zbog toga nervirao, dobio je srčano oboljenje miokardiopatiju.

Od 2005. do 2007. godine je bio umetnički direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske. Konkurisao je za direktora Ateljea 212, ali je izabran Kokan Mladenović. 2017. godine je postao profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu. Rekao je da će prema studentima biti strog i da će se truditi da ih nauči da cene partnera sa kojim glume. Njegov status je slobodni umetnik.

Anegdota

U martu 2016. godine Tihomir je u predstavi „Bajka o pozorištu“ dodao rečenicu „A je l’ može jedan avion s’ mojim imenom?“ aludirajući na kolegu Predraga Mikija Manojlovića po kome je nazvana letilica „Erbas A-319“.

Produkcija

2007. godine Tihomir i njegov mlađi brat Bogdan su osnovali producentsku kuću „Balkan film“ u Republici Srpskoj, a nekoliko godina kasnije „Drina film“ u Beogradu. U napuštenom domu kulture u selu Johova su napravili filmski studio u kome su snimali. Producirali su sledeće filmove: „Turneja“ (2008.), „Neke druge priče“ (2010.), „Neprijatelj“ (2011.), „Falsifikator“ (2013.),  „Top je bio vreo“ (2014.), „Dok su oni leteli na mesec“ (2015.) i „Granice, kiše“ (2016.), kao i tri epizode serije „Turneja“.

Da bi završio snimanja, Tihomir je dizao hipotekarne kredite, a vraćao ih je tako što je dizao nove. Tokom rada na filmu „Top je bio vreo“ koji sadrži scene u kojima vojnici armije BiH siluju Srpkinje, glumac i njegovi saradnici su bili pod velikim pritiskom i dobijali su pretnje pa su neki od njih napustili projekat. Film je bio kandidat za Oskara u Srbiji, ali ova nagrada je pripala ostvarenju „Montevideo, vidimo se!“.

Tihomir je radio na ovim ostvarenjima jer je želeo da stekne iskustvo kako bi napravio ozbiljan igrani film o Jasenovcu i Dijani Budisavljević koja je spasila 12.000 dece iz ovog logora. Uložio je sve što je imao i 2015. godine je snimio prve kadrove, ali ubrzo je zapao u ozbiljne finansijske probleme. Novčanu pomoć je dobio samo od grada Inzbruka, a za film je bilo potrebno 2.320.000 evra. Zbog svega toga je odlučio da odustane od produkcije i da se vrati glumi. Rekao je da će film snimiti tek kada bude imao mogućnosti da ga sam finansira. Kao glumac će učestvovati u projektu „Action DB“ koji je rađen po dnevniku Dijane Budisavljević.

Politika

Tihomir je ranije izražavao simpatije prema bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Smatrao je da ima prijatelje među političarima, ali pošto od njih nije dobio obećanu pomoć za film „Mi smo iz Jasenovca“, prestao je da im veruje. Za sebe kaže da je levičar, ali da nikada nije učestvovao u revolucijama.

Nagrade

• 1989. godine statueta „Ćuran“ za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Joce (predstava „Hamlet u Mrduši Donjoj“) na Danima komedije u Jagodini;
• 1994. godine statueta „Ćuran“ za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Alekse (predstava „Laža i paralaža“) na Danima komedije u Jagodini;
• 1994. godine statueta Slobode za najbolju mušku ulogu Osvalda Alvinga (predstava „Aveti“) na Slobodarskim pozorišnim svečanostima u Mladenovcu;
• 1995. godine nagrada za glumački par godine za Ljiljanu Blagojević i Tihomira Stanića (serija „Kraj dinastije Obrenović“) na „Filmskim susretima“ u Nišu po izboru čitalaca TV Novosti;
• 1997. godine nagrada za najbolje ostvarenje za ulogu u monodrami „Detinjarije“ na Festivalu pozorišta jednog glumca u Nikšiću;
• 1999. godine plaketa „Ljubiša Jovanović“ za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Marka (predstava „Art“) na Svečanostima „Ljubiša Jovanović“ u Šapcu;
• 2000. godine nagrada „Ardalion“ za najbolju mušku ulogu Platonova (predstava „Divlji med“) na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu;
• 2003. godine nagrada za najbolju ulogu Gavrilovića (predstava „Rodoljupci“) na Festivalu „Vrčaška pozorišna jesen“ u Vršcu;
• 2003. godine nagrada „Raša Plaović“ za najbolje ostvarenje u beogradskim pozorištima za ulogu Mefista (predstava „Faust“) u Narodnom pozorištu u Beogradu;
• 2009. godine nagrada od strane Srpske sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI za najbolji srpski film prikazan u 2008. godini („Turneja“);
• 2009. godine statueta „Jazavac u džaku“ za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Anđelka (predstava „Falsifikator“) na Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjoj Luci;
• 2010. godine statueta „Milivoje Živanović“ za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Anđelka (predstava „Falsifikator“) na Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu;
• 2010. godine nagrada „Ivo Serdar“ za ulogu najbolje prihvaćenu od strane publike (predstava „Falsifikator“) na „Danima satire“ u Zagrebu;
• 2011. godine nagrada „Zlatna mimoza“ za najbolju ulogu u filmu „Neprijatelj“ na Filmskom festivalu u Herceg Novom;
• 2011. godine povelja za izuzetnu mušku ulogu u filmu „Neprijatelj“ Dejana na Festivalu glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“ u Nišu;
• 2012. godine nagrada za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Neprijatelj“ na Filmskom festivalu „Fantaspoa“ u Brazilu;
• 2013. godine specijalna nagrada „Rimski zlatnik“ za doprinos na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji;
• 2013. godine za ulogu u filmu „Falsifikator“ je osvojio: nagradu „Zlatna mimoza“ na Filmskom festivalu u Herceg Novom, povelju za izuzetnu mušku ulogu na Festivalu glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“ u Nišu i nagradu za najbolju ulogu na Festivalu „Mojkovačka filmska jesen“ u Mojkovcu;
• 2014. godine „Velika nagrada“ Crnogorskog narodnog pozorišta za ulogu Milovana Đilasa u predstavi „Everyman Djilas“;
• 2016. godine je proglašen za najboljeg glumca 21. Međunarodnog festivala malih scena i monodrame u Istočnom Novom Sarajevu.

Tokom karijere mu je uručen veliki broj priznanja, ali najjači utisak na njega je ostavio prvi nastup na festivalu. Glumio je u predstavi „Ravangrad“ i, uprkos pozitivnim kritikama, nije dobio nagradu. Bilo mu je teško da to preboli, a kasnije mu je predsednik žirija tog festivala rekao da je zaslužio nagradu, ali da se on zalagao da je ne dobije da se ne bi uobrazio. Zbog toga nagrade za Tihomira nemaju veliki značaj i dopušta sebi da sudi o svom radu.