Hilari Dajana Rodam Klinton (Hillary Diane Rodham Clinton) je američka političarka i žena bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. Rođena je 26. oktobra 1947. godine u Čikagu.
Njen otac Hju Elsvort Rodam (Hugh Ellsworth Rodham) je bio biznismen, a majka Doroti Hauel Rodam (Dorothy Howell Rodham) domaćica. Hilari ima dva mlađa brata Hjua i Tonija.
Kada je imala tri godine, porodica se preselila u Park Ridž, grad u američkoj saveznoj državi Ilinois. Majka je kod Hilari razvila ljubav prema učenju pa je u školi postizala odlične rezultate. Trenirala je plivanje i bejzbol. Pisala je NASA-i sa ciljem da sazna šta je potrebno da završi da bi postala astronaut, ali oni su joj odgovorili da ne primaju žene.
Išla je u Main East High School i bila je potpredsednik razreda. 1965. godine je završila srednju školu kao jedan od najboljih učenika.
Hilari se rano zainteresovala za politiku i najveći uticaj na nju su imali njen otac i profesor istorije koji su bili republikanci. 1962. godine je u Čikagu upoznala borca za ljudska prava, Martina Lutera Kinga (Martin Luther King). Kada je on ubijen, organizovala je štrajk učenika koji je trajao dva dana.
1965. godine se upisala na Vesli koledž, najpoznatiji ženski koledž u SAD-u. 1968. godine je napustila Republikansku stranku, a naredne godine je diplomirala političke nauke.
Održala je prvi govor u istoriji koledža u kom je kritikovala tadašnjeg senatora Edvarda Bruka. Pojavila se u brojnim televizijskim emisijama u kojima je iznela svoje nove političke stavove.
Studirala je prava na Jejlu gde je, između ostalog, uređivala Pregled zakona i socijalnih akcija, učila o razvoju mozga u ranom detinjstvu i bila asistent na projektu „U najboljem interesu deteta“.
1970. godine je počela da se zabavlja sa Bilom Klintonom (Wiliam Jefferson Bill Clinton) koji je takođe pohađao ovaj univerzitet. Zajedno su radili na kampanji demokratskog kandidata Džordža Makgoverna.
1973. godine je postala doktor prava i započela je postdiplomske studije. Bil ju je zaprosio, ali Hilari tada nije bila sigurna da želi da se uda za njega.
1974. godine je pala pravosudni ispit u Vašingtonu, a položila ga je u Arkanzasu, Bilovoj rodnoj državi. Zajedno su se preselili u Fejetvil i Hilari je počela da radi kao profesorka na Univerzitezu. Predavala je krivično pravo i bila je veoma stroga.
Izabrana je za direktorku klinike za pravnu pomoć u školi. Morala je da brani čoveka koji je silovao 12-ogodišnju devojčicu. Osnovala je prvi krizni centar za silovanje u ovom gradu.
1975. godine Hilari i Bil su kupili kuću u Fejetvilu. U oktobru su se venčali. Godinu dana kasnije, Bil je izabran za pravobranioca Arkanzasa pa su se preselili u glavni grad Litl Rok.
1977. godine Hilari je počela da radi u advokatskoj firmi „Rouz“. Zastupala je decu i pisala naučne radove koji su govorili o njihovim pravima. Konzervativci su smatrali da bi njene ideje mogle da dovedu u pitanje autoritet roditelja.
Učestvovala je u osnivanju organizacije „Advokati Arkanzasa za decu i porodicu“. Od 1978. do 1981. godine je bila izvršna direktorka Koorporacije za pravne usluge, a od 1979. do 1992. godine je nosila titulu prve dame Arkanzasa jer je Bil izabran za guvernera ove države.
27. februara 1980. godine je rodila ćerku Čelsi Viktoriju Klinton (Chelsea Victoria Clinton).
1983. godine je postala predsednica Odbora za arkanzaske obrazovne standarde. Iste godine je proglašena za Ženu godine Arkanzasa, a naredne za majku godine. Radila je na reformi obrazovanja i 1985. godine je osmislila program koji je pomagao roditeljima da pripreme svoju decu za predškolsko.
Do 1991. godine je bila predsednica fondacije „Novi svet“ i komisije Američke advokatske asocijacije za žene u struci. Dva puta je proglašena za jednog od 100 najuticajnijih advokata u SAD-u.
1992. godine Bil se kandidovao za predsednika. Kružile su glasine da ima aferu sa pevačicom Dženifer Flauers, ali Hilari i on su to negirali u emisiji „60 minuta“.
1993. godine je postala prva dama SAD-a. Suprug joj je poverio reformu zdravstva i ona je osmislila Zakon o zdravstvenoj bezbednosti koji je poznat pod nazivom „Plan Klintonine zdravstvene zaštite“. Zasnivao se na tome da poslodavci moraju da obezbede zdravstveno osiguranje za radnike, ali ipak nije prošao u Kongresu. Tada je njen rejting prve dame počeo da opada i mnogi su je smatrali odgovornom za poraz demokrata.
1996. godine je morala da svedoči pred Saveznom porotom zbog Vajtvoter afere u kojoj su ona i Bil izgubili novac investirajući u „Vajtvoter korporaciju za razvoj“ čiji su vlasnici bili njihovi saradnici Džim i Suzan Mekdugal. Ipak nije pronađeno dovoljno dokaza protiv Hilari. Bila je umešana u afere: Travelgejt, Fajlgejt i kontroverze o stočnoj berzi.
1997. godine je promovisala „Program državnog dečjeg zdravstvenog osiguranja“ čiji je cilj bio da država pomogne deci čiji roditelji ne mogu da plaćaju ovo osiguranje. Izborila se da Nacionalni instituti za zdravlje obezbede veća sredstva za otkrivanje raka prostate i astme kod dece.
Otvorila je Kancelariju za nasilje nad ženama u Ministarstvu pravde SAD-a. Sprovela je Akt o usvajanju i zaštiti porodice, kao i Akt nezavisnosti za hraniteljske porodice čime se izborila za veća sredstva za tinejdžere koji su odrastali u ovakvim porodicama.
Postala je prva dama koja je obišla najveći broj zemalja. Potresla su je stradanja žena širom sveta i zalagala se da njihovo zlostavljanje prestane. Jedan je od osnivača neprofitne organizacije „Ključni glasovi“ koja ohrabruje žene da se bave politikom.
1998. godine je otkriveno da je Bil u vezi sa psihološkinjom u Beloj kući, Monikom Levinski (Monica Samille Lewinsky). Hilari ga je branila tvrdeći da desničari kuju zaveru protiv njih, ali kada su se pojavili nepobitni dokazi o prevari, izjavila je da će ostati sa njim u braku.
1999. godine je objavila da će se kandidovati za mesto u Senatu SAD-a. Naredne godine je otišla iz Bele kuće i posvetila se svojoj kampanji u Njujorku. Živela je u kući koju je kupila sa suprugom i koja se nalazi u blizini „Velike jabuke“.
Uprkos mnogim kritikama i optužbama, Hilari je postala juniorska senatorka pobedivši protivkandidata Rika Lazija od koga je dobila 12% više glasova. Ostvarila je dobar odnos sa ostalim senatorima i bila je član: Odbora za budžet, Odbora za oružane snage, Odbora za okolinu i javne radove, Odbora za zdravstvo, obrazovanje, radnike i penzionere, Specijalnog odbora za starenje, kao i Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi.
Nakon terorističkih napada u Njujorku, zalagala se za obnovu grada i poboljšanje bezbednosti u zemlji. Uspela je da obezbedi 21 milijardu dolara za izgradnju Svetskog trgovinskog centra.
Smatrala je da američka vojska treba da interveniše u Avganistanu i da se bori protiv Talibana. Takođe je glasala je za usvajanje Rezolucije o ratu u Iraku.
Borila se za legalizaciju istopolnih brakova i zaštitu dece od neprikladnih sadržaja u video-igricama.
2006. godine je ponovo izabrana za senatorku. Ubedljivo je pobedila republikanskog kandidata Džona Spensera koji je osvojio samo 31% glasova. Na kampanju je potrošila 39 miliona dolara zbog čega su je kritikovali i članovi Demokratske stranke.
2007. godine se zalagala za smanjenje američkih trupa u Iraku, kao i za istragu o ispravnosti zaštitne opreme koja je data vojnicima u toj zemlji.
2008. godine je podržala Akt o hitnoj ekonomskoj stabilizaciji za koji je smatrala da je u interesu njenog naroda. Sa Barakom Obamom (Barack Hussein Obama II) se borila za demokratsku predsedničku nominaciju, ali je izgubila i pružila mu podršku. Zbog kampanje je bila u velikim dugovima koje je otplatila pet godina kasnije.
2009. godine je postala 67. državna sekretarka SAD i njen rejting je skočio na 65%. Na ovoj funkciji je ostala naredne četiri godine. Zalagala se za poboljšanje odnosa sa Rusijom koje je trajalo do 2012. godine kada je Vladimir Putin izabran za predsednika.
2010. godine je podržala uvođenje sankcija Iranu kako bi se smanjio nuklearni program ove zemlje. 31. jula iste godine, Hilarina ćerka Čelsi se udala za investicijskog bankara Marka Mezvinskog (Marc Mezvinsky).
2011. godine je podržala vojnu intervenciju u Libiji i raciju u Pakistanu čiji je cilj bilo pronalaženje vođe Al Kaide, Osame bin Ladena. Pozvala je sirijskog predsednika Bašara el Asada da podnese ostavku i predložila je da naoružaju sirijske pobunjenike. Zagovarala je prava homoseksualaca smatrajući da SAD mora više da ih štiti u inostranstvu.
2016. godine Hilari je postala prva žena koju je stranka nominovala za predsednika. 16. novembra je izgubila od republikanskog kandidata Donalda Trampa (Donald Trump). Osvojila je više glasova biračkog tela (47,9% naspram 47,2%), ali manje glasova elektronskog kolegijuma (232, a Donald 290).
Hilari je dobila nagradu Gremi za knjigu koju je snimila u audio formatu. Napisala je više od 100 knjiga i naučnih radova, kao i autobiografiju „Living History“ i memoare „Hard choises“.