Miloš Jovanović

Biografija

Miloš Jovanović je srpski pravnik, politikolog i političar. Docent je na beogradskom Pravnom fakultetu i predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS). Rođen je 19. avgusta 1976. godine u Beogradu. Sa suprugom Letisijom Erikom Jovanović ima sinove Lazara i Dušana. Živi i radi u rodnom gradu.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Parizu 1 Panteon-Sorbona (Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne).

Četiri godine je držao vežbe na predmetima Ustavno pravo i Komparativni politički sistemi na matičnom fakultetu.

Od 2011. godine radi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U zvanje docenta na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi izabran je 2014. godine.

Dugogodišnji je član Demokratske stranke Srbije (DSS). Bio je savetnik ministra za Kosovo i Metohiju, te član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu KiM. Neko vreme je bio koordinator pravnog tima Vlade Srbije.

Jovanović je od 2012. do 2013. godine bio poslanik u Skupštini Srbije.

Od maja 2017. godine je predsednik DSS-a. Na Opštim izborima koji su održani u aprilu 2022. godine je bio jedan od kandidata za predsednika Srbije. Osvojio je 6.10 odsto glasova birača.

Detinjstvo i obrazovanje

Miloš Jovanović je rođen 1976. godine u Beogradu. Ima sestru Aleksandru. Deo detinjstva je proveo u Francuskoj, jer je njegova majka Zlata Damjanović od 1984. godine radila u predstavništvu „Beobanke“ u Parizu. Osnovnu školu je pohađao u Parizu i Beogradu, a nakon toga je završio Petu beogradsku gimnaziju.

Jovanović se 1995. godine vratio u Francusku . Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Parizu 1 Panteon-Sorbona je 1999. godine diplomirao pravo.

Tri godine kasnije je u istoj obrazovnoj instituciji odbranio magistarski rad na temu „Međunarodno priznanje slovenačke i hrvatske nezavisnosti“ („La reconnaissance internationale des indépendances slovène et croate“).

Jovanović je u decembru 2010. godine odbranio doktorat na temu „Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu. Studija slučaja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine“.

Govori engleski i francuski jezik.

Služio je vojsku kao pripadnik 63. padobranske brigade, a učestvovao je i na međunarodnom padobranskom višeboju 2006. godine.

Akademska karijera

Ubrzo nakon odbrane magistarskog rada Miloš Jovanović je izabran za asistenta na predmetima Ustavno pravo i Komparativni politički sistemi na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona. Na tom poslu je ostao do 2005. godine, a naredne godine se vratio u Srbiju.

Od 2006. do 2011. godine bio je istraživač-saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Jovanović je u oktobru 2011. godine izabran za asistenta, a dve i po godine kasnije za docenta na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Jedno vreme je bio član Upravnog odbora Fonda Slobodan Jovanović koju je DSS osnovala 2008. godine.

Politička karijera

Jovanović je od polovine 2007. godine bio savetnik za međunarodno-pravna pitanja Slobodana Samardžića, tadašnjeg ministra za Kosovo i Metohiju.

Pored toga je bio i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova i Metohije vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

U februaru sledeće godine je izabran za koordinatora pravnog tima Vlade Republike Srbije. Tu funkciju je obavljao do izbora nove vlade na čijem čelu je od kraja jula 2012. godine bio Ivica Dačić.

Jovanović je za potpredsednika Demokratske stranke Srbije prvi put izabran 2010. godine. Na toj poziciji je ostao do 2013. godine.

U međuvremenu je izborio mandat poslanika u Skupštini Srbije. Bio je član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, te član Delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO-a i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

Jovanović je u oktobru 2013. godine vratio mandat svojoj stranci, ali je ostao na funkciji potpredsednika DSS-a.

Njegovo mesto u poslaničkoj klupi popunio je Marko Milutinović, a 24. oktobra 2013. godine Jovanović je podneo ostavku na sve funkcije u DSS-u.

Ovu odluku je obrazložio stavom da rukovodstvo stranke ne radi sve što treba da bi se Kosovo i Metohija sačuvali u sastavu Srbije, te da je njihov odnos prema vlasti previše blag.

Oštro se usprotivio potpisivanju Briselskog sporazuma. Izjavio je da smatra da se sve „patriotske snage“ trebaju okupiti u širi pokret koji bi se „oduprlo predaji KiM na koju je Srpska napredna stranka (SNS) pristala dolaskom na vlast“.

DSS na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine nije prešla cenzus, pa po prvi put u svojoj istoriji nije imala niti jednog poslanika u Narodnoj skupštini.

Vojislav Koštunica je podneo ostavku, a polovinom oktobra 2014. godine za novog predsednika je izabrana Sanda Rašković-Ivić.

Na narednim vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u aprilu 2016. godine nastupili su sa Pokretom Dveri. Koalicija je nakon ponavljanja glasanja na nekim biračkim mestima uspela da pređe izborni prag i dobije 13 mandata od kojih je šest pripalo DSS-u.

Međutim, usledio je novi krah u stranci. Naime, predsednica Sanda Rašković-Ivić je u oktobru 2016. godine isključena iz DSS-a jer je dobila da postupi po odluci predsedništva stranke i da iz poslaničkog kluba isključi Đorđa Vukadinovića.

To je dovelo do raspada DSS-ovog poslaničkog kluba, jer je stranku napustio i poslanik Slaviša Ristić, a broj DSS-ovih poslanika u Skupštini je pao na tri.

Za vršioca dužnosti DSS-a izabran je Miloš Jovanović. Na 13. skupštini stranke koja je održana u maju 2017. godine Jovanović je izabran za novog predsednika Demokratske stranke Srbije.

Za razliku od drugih opozicionih partija, odlučili su da ne bojkotuju Parlamentarne izbore 2020. godine. Ipak, 72 hiljade glasova nije bilo dovoljno da osvoje mandat u Skupštini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je raspisao nove parlamentarne izbore za početak aprila 2022. godine.

DSS je nastupio u koaliciji pod nazivom NADA (Nacionalno demokratska alternativa). Pored DSS-a, deo koalicije su bili i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) i Nema nazad – iza je Srbija (NN – IJS).

Koalicija je uspela da osvoji preko 200 hiljada glasova, pa su dobili 15 poslaničkih mesta u Parlamentu.

Istovremeno su održani i Predsednički izbori, a kandidat DSS za predsednika Srbije bio je upravo Miloš Jovanović. Sa 6.10 odsto glasova bio je trećeplasirani kandidat iza Zdravka Ponoša i Aleksandra Vučića koji je ponovo postao predsednik Srbije.

Krajem maja 2022. godine na skupštini DSS-a odlučeno je da stranka promeni ime u Nova demokratska stranka Srbije (Nova DSS).

Stavovi

Na pitanje novinara zašto je ušao u politiku, Jovanović odgovara zato što je situacija u zemlji decenijama loša i zato što ima ideje i ubeđen je da stvari mogu da se promeni na bolje.

Borbu za svoju državu i svoj narod smatra „plemenitom stvari“ i voleo bi da je više ljudi u politici u istorijskim okolnostima u kojima se Srbija nalazi.

Stranka čiji je lider predstavlja nacionalno-konzervativnu stranku. Između ostalog, zalažu se za ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Protive se ulasku u Srbije u Evropsku uniju i NATO savez. Osim toga, protive se i uvođenju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

Imovina

Prema podacima koje je objavio KRIK, Miloš Jovanović ima stan od 80 kvadratnih metara na Vračaru koji je kupio 2007. godine. Zajedno sa suprugom Letisijom Erikom, takođe na Vračaru ima stan od 71 metar kvadratni.

Pored toga, prijavio je da njegova sestra Aleksandra poseduje stan u Starom Gradu, a majka Zlata Damjanović dvosoban stan u blizini Hrama Svetog Save.

Jovanović je u imovinskom kartonu naveo da ima 30 hiljada evra ušteđevine, ali i kredite u iznosu od 40 i 45 hiljada evra u dve banke. Njegova supruga je vlasnica kompanije „Talent cache[1]„.

Privatni život

Miloš Jovanović je rođen 1976. godine u Beogradu. Odrastao je i školovao se na relaciji Beograd – Pariz. U Parizu je 2000. godine upoznao današnju suprugu Letisiju Eriku. Par se venačao i ima dvoje dece, sinove Lazara i Dušana.

Jednom prilikom je kazao da je deci dao srpska imena jer smatra da „ne sme da se dogodi da se gase porodične linije u Srbiji[2]„.

Kaže da ih uglavnom vaspitava da budu iskreni, da ne lažu i da ne kradu, da budu dostojanstveni i vredni. Premda nastoji da im postavi čvrste temelje u smislu obrazovanja, kaže da će im pomoći da sami grade svoj životni put.

Letisija Erika radi u beogradskoj firmi „Inter Venture“. Prema Jovanovićevim rečima, ona posreduje u zapošljavanju inženjera u domaćim i stranim firmama i promoviše kompaniju u kojoj radi.

Jovanović, pored srpskog ima i državljanstvo Francuske.

Reference

• [1] https://imovinapoliticara.krik.rs/display/profil.php?disp_id=52
• [2] https://info24.rs/milos-jovanovic-bez-tajni-francuski-student-doktor-nauka-docent-nekadasnji-pripadnik-63-padobranske-bigade-zeli-da-vodi-srbiju/