Mlađan Dinkić

Biografija

Mlađan Dinkić je srpski biznismen i bivši političar, te bivši ministar finansija Srbije. Od 2000. do 2010. godine bio je član političke partije G17 Plus, a od 2010. do 2014. godine član Ujedinjenih regiona Srbije. Nakon 2014. godine se povukao iz političkog života Srbije. Rođen je 20. decembra 1964. godine u Beogradu, gde živi i radi.

Otac Dušan i majka Mirosinka su, takođe, bili ekonomisti. Od svoje četvrte do šeste godine, Mlađan je živeo u Parizu. Pohađao je nižu muzičku školu, odsek klavir. Pored toga, svira gitaru i komponuje. 1983. godine je završio Prvu ekonomsku školu u Beogradu, a pet godina kasnije je diplomirao na Ekonomskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,20.

1990. godine je počeo da radi na Ekonomskom fakultetu kao asistent-pripravnik i to je trajalo do 1993. godine kada je odbranio titulu magistra sa ocenom 10. Narednih sedam godina je bio asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja. Specijalizovao se u inostranstvu i radio je kao predavač na fakultetima u Nemačkoj, Italiji, Belgiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Najviše je istraživao visoku inflaciju i crna finansujska tržišta.

1994. godine je objavio dve knjige: „Ekonomija destrukcije“ i „Merenje ekonomske efikasnosti upotrebe resursa“.

Zoran Đinđić mu je ponudio angažovanje u Demokratskoj stranci, ali on je to odbio. 1995. godine je pristao da bude njegov tajni ekonomski savetnik nakon čega je otišao na usavršavanje u Italiju.

1997. godine je bio jedan od osnivača nevladine organizacije pod nazivom Grupa 17, a zatim i njen izvršni direktor. Ona se sastojala od 17 ekonomista koji su za narod pripremili program koji je tačno naveo šta bi demokratske promene donele Srbiji.

1999. godine je bio jedan od autora knjige „Završni račun: Ekonomske posledice NATO bombardovanja – Procena štete i finansiranja za ekonomsku rekonstrukciju SRJ“.

U periodu od 28. novembra 2000. – 22. jula 2003. godine je bio guverner Narodne Banka Jugoslavije, tj. NBS u vladi Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Za vreme njegovog mandata inflacija se sa 113% smanjila na 12%, a devizne rezerve su porasle sa 300 miliona na 3,3 milijardi dolara.

Smenila ga je vlada Zorana Živkovića, a on je nju srušio otvarajući afere Bodrum i Janjušević–Kolesar.

2001. godine je doneo spornu odluku da odustane od povraćaja novca koji je za Miloševićevo vreme iznesen na Kipar.

2002. godine Mlađan je osnovao liberal-konzervativnu političku stranku G17 plus čije je predsednik postao 2006. godine, nakon nesuglasica sa dotadašnjim partnerom Miroljubom Labusom. Nedeljnik „Vreme“ ga je proglasio za ličnost godine jer je od Narodne Banke Jugoslavije stvorio stabilnu instituciju. Zatvorio je propale banke u Srbiji i četiri najveće banke.

3. marta 2004. godine je postao ministar finansija u prvoj vladi Vojislava Koštunice. Podržao je zakon o pomoći haškim optuženicima. U to vreme se dogodila afera Nacionalne štedionice jer je novac Stare devizne štednje poveren tek osnovanoj privatnoj banci. Pošto je došlo do prekidanja pregovora da se Srbija pridruži Evropskoj Uniji, Dinkić i još nekoliko ministara iz G17 plus su u oktobru 2006. godine dali ostavke. Tada je višak u budžetu iznosio dve milijarde evra. Njegove reforme su omogućile smanjenje sive ekonomije i povećanje poreskih prihoda države. Proglašen je za „Najevropljanina 2006. u oblasti ekonomije“, a dodeljena mu je i Svetosavska nagrada.

2007. godine njegova stranka je prešla cenzus pa je 15. maja izabran za ministra ekonomije i regionalnog razvoja u drugoj vladi Vojislava Koštunice. Časopis „Euromoney“ mu je uručio nagradu za najboljeg ministra u svetu za prethodnu godinu.

2008. godine se ponovo našao na funkciji ministra ekonomije i regionalnog razvoja, ali ovoga puta u vladi Mirka Cvetkovića. Izabran je za potpredsednika Vlade Republike Srbije. Planirao je da završi proces privatizacije u Srbiji, a njegov najveći uspeh je dovođenje Fijata u Zastavu u Kragujevcu. Proglašen je za ličnost koja je najviše doprinela reformama u Srbiji. Naredne tri godine je bio čelu Skijaškog saveza Srbije.

Objavio je svoju imovinsku kartu i izjavio je da živi pristojno i da pripada srednjoj klasi. Ugostio je novinare u svom dvoiposobnom stanu na Novom Beogradu i pozvao je druge lidere da to isto urade. Supruga i on su stan kupili 1991. godine na kredit.

2009. godine je dobio nagradu Reformator jer je doprineo boljem poslovanju u Srbiji.

16. maja 2010. godine je osnovao Ujedinjene regione Srbije koji su prvo registrovani kao nevladina organizacija. 2013. godine su postali politička stranka. Time je želeo da svakome omogući da doprinese stvaranju moderne i evropske Srbije. Priznao je da nije bio iskren kada je rekao da će svaki građanin dobiti hiljadu evra. Na taj način je samo želeo da dobije više glasova.

Zbog sukoba sa državnim sekretarom Ministarstva finansija, Slobodanom Ilićem, oko subvencija za fabriku Gorenje i javnih kritika rada vlade, premijer Mirko Cvetković je hteo da ga smeni, ali je Dinkić sam dao ostavku. Postao je šef poslaničke grupe Ujedinjeni regioni Srbije u Skupštini Srbije. Njegova stranka je skupila 500.000 potpisa za decentralizaciju Srbije pa su doneta dva zakona: o finansiranju lokalne samouprave i o javnoj svojini.

Na izborima 2012. godine su prešli cenzus sa 5,5% glasova i imali su 16 poslanika u Skupštini Srbije. Od 27. jula 2012. godine do 2. septembra 2013. godine je ponovo bio ministar ekonomije i finansija u vladi Ivice Dačića. Ipak, Dačić je odlučio da vlada može i bez ministra iz Ujedinjenih regiona, a Dinkić ga je optužio da ga je žrtvovao da bi sačuvao premijersku funkciju.

Pošto su na parlamentarnim izborima 2014. godine doživeli debakl, Dinkić se povukao sa političke scene, a stranka je raspuštena.

Muzička karijera

Kada je bio tinejdžer, svirao je u rok-grupi Monetarni udar sa Božidarom Đelićem i Goranom Pitićem. Njihov najveći hit je bio „Novac u rukama“.

Dinkić je sarađivao sa sledećim muzičarima: Kikijem Lesandrićem, Bobanom Rajovićem, Tijanom Dapčević, Draganom Kojićem Kebom, itd. Kikiju je uradio osam pesama, a posebno su se izdvojile: „Te noći smo se potukli zbog nje“, „Kako si lepa“ i „Uvek te đavo nađe lakše nego ja“.

Lični život

Dinkićeva supruga se zove Tatjana. Ona je prvo radila u Ministarstvu ekonomije, a zatim se zaposlila u kancelariji za pridruživanje EU.

Mlađan govori engleski jezik.

Neke od njegovih izjava su:

• „Mi želimo da od Srbije napravimo modernu državu kojom će vladati sposobni, pošteni i nekorumpirani ljudi. Nastojimo da se stvore uslovi da u budućem ekonomskom razvoju istu šansu dobiju domaći i strani investitori jer bi svaki ekstrem bio loš.“
• „Najbolje je kad izbalansirate interese svoje zemlje s’ interesima velikih sila i to ‘uklopite’ sa zahtevima MMF-a koji se pred vas postavljaju.“
• „Plate neće biti manje zbog krize, ali će rasti sporijim tempom.“
• „Možemo doći u situaciju da Srbijom ne vladaju ljudi koji su izabrani od građana, već oni koji imaju novac.“