Boris Isaković

Kratke informacije

Ime i prezimeBoris Isaković
Datum rođenja14. decembar 1966.
Mesto rođenjaNovi Sad
DržavaSrbija
PrebivališteNovi Sad
ZanimanjeGlumac

Biografija

Boris Isaković je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, te profesor glume na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Rođen je 14. decembra 1966. u Novom Sadu. U braku je sa glumicom Jasnom Đuričić. Glumački par živi u Novom Sadu.

Isaković je glumačku karijeru započeo ranih devedesetih godina 20. veka i to nakon što je stekao diplomu novosadske Akademije umetnosti.

Od tada do danas (2021. godina) odigrao je brojne značajne uloge u predstavama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ali i drugih beogradskih teatara.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, uključujući dve Sterijine nagrade, nagrada „Predrag Tomanović“, „Raša Plaović“, „Veljko Maričić“ i drugih.

Prvu filmsku ulogu ostvario je 1990. godine u komediji „Seks – neprijatelj br. 1“. Nastavile su da se nižu manje i veće uloge u serijama i filmovima.

Igrao je u ostvarenjima„Apsolutnih sto“, „Klopka“, „Obični ljudi“, „Sestre“, „Krugovi“, „Odumiranje“, „Branio sam Mladu Bosnu“, „Dobra žena“, „Quo vadis, Aida?“ i drugima.

Ostavio je snažan utisak na gledaoce serija „Folk“, „Sumnjiva lica“, „Senke nad Balkanom“, „Kosti“, „Porodica“ i drugih.

Boris Isaković je redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Detinjstvo, obrazovanje i glumački počeci

Boris Isaković je rođen 1966. godine u Novom Sadu. Kako je u jednoj televizijskoj emisiji kazao, on je vanbračno dete Novosađanke i Beograđanina.  Iako njegovi roditelji nisu bili u braku, glumac kaže da je imao srećno detinjstvo.

Mnogo vremena je provodio sa babom i dedom. Zahvaljujući dedovom poslu imao je priliku da putuje u Rusiju, ali i da nauči ruski jezik. Glumac kaže da su voleli zajedno da čitaju Čehova (Антон Павлович Чехов), Bulgakova (Михаил Афанасьевич Булгаков), kao i druge ruske pisce.

Posle osnovne, hteo je da upiše srednju brodarsku školu u Beogradu. Međutim, saznao je da istu školu može da završi i u Novom Sadu, pa je odlučio da ostane u rodnom gradu.

Po završetku srednje škole služio je vojsku u Puli i Divuljama kod Splita. Tada je, kaže, imao priliku da čamcem obiđe ceo Jadran.

Nakon odsluženja vojnog roka Isaković je upisao Višu pomorsku školu u Kotoru. Dva ispita pred diplomski trebalo je da se ukrca na brod „Dabinović“ i da i zvanično postane moreplovac, ali je brzo shvatio da taj posao nije za njega.

Vratio se u Novi Sad, upisao i završio glumu na Akademiji umetnosti.

Pozorišna karijera

Boris Isaković je prvu veću ulogu u pozorištu ostvario u predstavi „Murlin Murlo“ u režiji Radoslava Milenkovića. Predstava koju je napisao Nikolaj Koljada je premijerno izvedena u aprilu 1995. godine, a glumcu je donela nagrade na festivalima u Banjaluci i Zemunu, te Nagradu „Predrag Tomanović“.

Iste, 1995. godine postao je stalni član ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Sa rediteljem Milanom Karadžićem sarađivao je na predstavi „Pop Ćira i Pop Spira“. U legendarnom komadu Stevana Sremca Isaković je tumačio lik Petra. Bio je Filip Trnavac u „Putujućem pozorištu Šopalović“, a Đorđe u predstavi „Laki komad“.

Uloga Brika u predstavi „Mačka na usijanom limenom krovu“ donela mu je Nagradu na Susretu vojvođanskih pozorišta u Sremskoj Mitrovici.

Utelovio je Volujara u komadu „Pepo iliti pobuna anđela“ koji je publici premijerno predstavljen 24. aprila 1998. godine.

Reditelj Dejan Mijač mu je poverio ulogu Anđela u svojoj adaptaciji Šekspirovog (William Shakespeare) dela „Mera za meru“. Ova uloga Isakoviću je donela Godišnju nagradu Srpskog narodnog pozorišta, Nagradu na Susretu vojvođanskih pozorišta, te Nagradu „Predrag Tomanović“.

Igrao je Georgija u „Oslobođenju Skoplja“, te Leonea u „Gospodi Glembajevi“ u režiji Egona Savina. Bio je doktor Marko Bikar u „Ravnigradu“ Đorđa Lebovića, a reditelj Dušan Petrović poverio mu je ulogu Sava Tekelije u komadu „Tekelija“.

Usledile su predstave „Greta, stranica 89“, „Nahod Simeon“ i „Zverinjak“. Tumačio je Ilariona Ruvarca u komadu „Je li bilo kneževe večere“ koju je režirala Vida Ognjenović.

Uloga u predstavi „Nahod Simeon“ mu je donela Sterijinu nagradu.

Sa rediteljem Dejanom Mijačom sarađivao je i na predstavi „Zojkin stan“ po motivima dela Mihaila Bulgakova. Isaković je utelovio Ametistova, a predstava je premijerno izvedena 20. aprila 2010. godine.

Šekspiru se vratio zahvaljujući predstavi Gorčina Stojanovića „Timon Atinjanin“ u kojoj je igrao naslovnu ulogu. Bio je Posjedon u „Odiseju“ Aleksandra Popovskog, te Jevgenije Aleksejevič Dron u Čehovljevom „Galebu“u u režiji Tomija Janežiča.

Usledile su predstave „Šekspir u Kremlju“, „Ostavite poruku“, te „Smrt Ivana Iljiča“ koju je režirao Tomi Janežič.

Ovo su samo neke od uloga koje je do sada odigrao, a za koje je dobio prestižne nagrade. Isaković je u dva navrata obavljao funkciju direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta i to u periodu od 2001. do 2002. godine, te od 2012. do 2014. godine.

Filmska karijera

Boris Isaković se na filmu prvi put pojavio 1990. godine, i to u komediji Dušana Saba „Seks-partijski neprijatelj br. 1“. Premda njegova uloga nije bila velika, imao je priliku da sarađuje sa bardovima srpskog glumišta Velimirom Batom Živojinovićem, Mihailom Mišom Janketićem, Danilom Batom Stojkovićem i drugima.

Četiri godine kasnije reditelj Boro Drašković poverio mu je jednu od glavnih uloga u drami „Vukovar, jedna priča“. Partnerka u tom filmu mu je bila glumica Mirjana Joković, a ostale uloge su tumačili Svetlana Bojković, Predrag Ejdus, Miša Janketić i drugi.

Manje uloge je utelovio u filmovima „Sve će to narod pozlatiti“, „Nasleđe“ i „Nož“, a potom je tumačio inspektora Belog u drami „Apsolutnih sto“ Srdana Golubovića.

Film je osvojio prvu nagradu i nagradu žirija i kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

U TV komediji Predraga Velinovića „Zajedničko putovanje“ igrao je Vuka Stefanovića Karadžića. Film je Radio televizija Srbije (RTS) premijerno emitovala 2002. godine. Naredne godine pojavio se u seriji „Najbolje godine“ koju je režirao Slobodan Šuljagić.

Isaković je u komediji „Kad porastem biću Kengur“ koja je iznedrila brojne mlade glumce tumačio je portira u bioskopu, a pojavio se i u popularnoj seriji „M(j)ešoviti brak“.Usledile su TV drame „Ne skreći sa staze“ i „Mera za meru“ koje je RTS premijerno prikazala tokom 2006. tj. 2007. godine.

Srdan Golubović mu je poverio ulogu Mome u potresnom trileru„Klopka“, u kome su glavne uloge igrali Nebojša Glogovac i Nataša Ninković. Film je osvojio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Tumačio je jednu od glavnih uloga u drami „Obični ljudi“ koju je režirao Vladimir Perišić. Film je 2009. godine prikazan na Međunarodnom festivalu u Kanu, kao i na drugim festivalima širom sveta.

U debitantskom ostvarenju reditelja Miloša Pušića, drami „Jesen u mojoj ulic“ Isaković je utelovio Nedelju, dok su ostale uloge tumačili Filip Đurić, Nikola Spasojević, Milica Trifunović i drugi. Ni ovaj film u kome je učestvovao nije ostao bez nagrada i priznanja.

Sa Jasnom Đuričić, Uliksom Fehmijuom, Hanom Selimović, Nebojšom Glogovcem i drugima snimio je film „Beli, beli svet“ koji je u Srbiji i inostranstvu premijerno prikazan 2010. godine.

Tumačio je lik inspektora Marka Filipovića u kriminalističkoj drami „Sestre“ koju su režirali Vladimir Paskaljević i Bojana Maljević. Reč je o filmu baziranom na istinitim događajima,snimljenim sa ciljem da se podigne svest o trgovini ljudima.

Iste, 2011. godine publika je imala priliku da pogleda dramu Miloša Radivojevića pod naslovom „Kako su me ukrali Nemci“ u kojoj je Isaković igrao Sredoja Četnika, dok su glavne uloge tumačili Jelena Đokić, Svetozar Cvetković i drugi.

Usledila je saradnja s Aleksandrom Berčekom, Glogovcem, Vukom Kostićem i drugima na filmu „Krugovi“. Reč je o drami zasnovanoj na istinitom događaju koja govori o srpskom vojniku koji je spasao svog druga Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini. Film je režirao Srđan Koljević, a bio je srpski kandidat za nagradu „Oskar“.

Sa Banetom Trifunovićem, Darom Džokić i Jasnom Đuričić je 2013. godine snimio dramu „Odumiranje“, koja im je na 48. Filmskim susretima u Nišu donela brojne nagrade.

Ostvarenje reditelja Miloša Pušića i scenariste Dušana Spasojevića ušlo je u najužu konkurenciju za srpskog predstavnika za Nagradu „Oskar“ 2014. godine.

Isaković je u seriji „Folk“ tumačio Milenka Anđelkovića, a u filmu „Nebo iznad nas“ Slobu. Bio je tužilac Franjo Svara u filmu i seriji „Branio sam Mladu Bosnu“, te Debeli u komediji „Travelator“ Dušana Milića.

U rediteljskom prvencu glumice Mirjane Karanović „Dobra žena“ tumačio je Vladu, a potom mu je poverena jedna od glavnih uloga u seriji „Sumnjiva lica“ u režiji Dušana Milića. Snimljene su dve sezone koje je RTS emitovala tokom 2016, tj. 2017. godine.

Reditelj Bojan Vuletić ponovo ga je spojio sa Mirjanom Karanović i to u komediji „Rekvijem za gospođu J.“. Ova komedija proglašena je najboljim domaćim filmom 2017. godine po izboru srpske sekcije međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, a osvojila je nagrade i na drugim međunarodnim festivalima.

Tumačio je Milana Stojadinovića u popularnoj seriji „Senke nad Balkanom“ koju su premijerno emitovale RTS i Televizija Nova S.

Nakon toga dobio je priliku da sarađuje sa britanskim glumcem i rediteljem Polom Figom (Paul Feig) na filmu „Poslednji Božić“ („Last Christmas“).

Partnerke su mu bile glumice Emilija Klark (Emilia Clarke) i Ema Tomson (Emma Thompson), a film se u našim bioskopima pojavio u novembru 2019. godine.

U filmu „Quo Vadis, Aida?“ („Kuda ideš, Aida?“) bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić utelovio je generala Ratka Mladića. Glavna uloga pripala je Jasni Đuričić, dok ostale tumače Izudin Bajrović, Boris Ler, Dino Bajrović i drugi.

Film govori o stradanju Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini, a prikazan je na brojnim međunarodnim festivalima i ušao u uži izbor za Nagradu „Oskar“.

Nekoliko regionalnih televizija, uključujući RTS je tokom 2020. godine emitovalo kriminalističku seriju „Kosti“. Reč je o ostvarenju koje je napisao Nikola Pejaković, a režirao Saša Hajduković. U ovoj seriji Isaković tumači Branka Gazdića Gazdu, ambicioznog banjalučkog političara.

Još jednu istorijsku ličnost Isaković je utelovio u mini-seriji „Porodica“. Reč je o seriji od pet epizoda koja prati poslednjih 48 sati na slobodi bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Upravo je Boris dobio priliku da odigra Slobodana Miloševića, dok je njegovu suprugu Mirjanu Marković igrala njegova kolegica Mirjana Karanović.

Ostali projekti

Pored toga što je ostvario značajne uloge u pozorištu, na filmu i televiziji Boris Isaković se bavi i pedagoškim radom. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu je 2009. godine režirao svoju prvu predstavu. Reč je o komadu „Lepotica Linejna“ irskog pisca Martina Mekdone (Martin Faranan McDonagh) u kojoj je Isaković igrao Pata Dulija.

Privatni život

Boris Isaković je rođen 1966. godine u Novom Sadu. Odrastao je u rodnom gradu i Beogradu, gde živi njegov otac. O glumčevom privatnom životu nije mnogo poznato, osim činjenice da je u braku sa glumicom Jasnom Đuričić.

Zajedno su vaspitavali njegovog sina Stefana iz prvog braka i Jasninu ćerku Unu, takođe iz prethodnog braka. Stefan je dramaturg i sarađuje sa brojnim beogradskim televizijama, dok je Una na studijima u Berlinu.

Glumac je u junu 2010. godine povređen u eksploziji bombe koju mu je podmetnuo Ivan Marković, korepetitor u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Isaković je istog dana operisan i pušten na kućno lečenje, a Marković je priveden[1].

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1990. Seks – partijski neprijatelj br. 1
  • 1994. Vukovar, jedna priča
  • 1995. Sve će to narod pozlatiti
  • 1995. Nasleđe
  • 1999. Nož
  • 2001. Apsolutnih sto
  • 2002. Zajedničko putovanje
  • 2003. Najbolje godine
  • 2004. Dremano oko
  • 2004. Kad porastem biću Kengur
  • 2004. Memo
  • 2003. M(j)ešoviti brak
  • 2006. Ne skreći sa staze
  • 2007. Mera za meru
  • 2007. Klopka
  • 2007. Ljubav, navika, panika
  • 2007. Uspavanka za dečaka
  • 2009. Obični ljudi (Ordinary People)
  • 2009. Jesen u mojoj ulici
  • 2010. Beli, beli svet
  • 2011. Sestre
  • 2011. Kako su me ukrali Nemci
  • 2013. Krugovi
  • 2013. Odumiranje
  • 2012—2014. Folk
  • 2014. Nebo iznad nas
  • 2014. Branio sam Mladu Bosnu
  • 2014. Travelator
  • 2015. Branio sam „Mladu Bosnu“ (TV serija)
  • 2016. Dobra žena
  • 2016—2017. Sumnjiva lica
  • 2017. Rekvijem za gospođu J.
  • 2019. Senke nad Balkanom
  • 2019. Prošlog Božića
  • 2020. Kuda ideš, Aida?
  • 2020. Kosti
  • 2021. Porodica

Predstave: „Murlin Murlo“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Mera za meru“, „Laki komad“, „Pepo iliti pobuna anđela“, „Maksim Crnojević“, „Oslobođenje Skoplja“, „Divlji med“, „Ravangrad“, „Gospoda Glembajevi“, „Tekelija“, „Stendalov sindrom“, „Greta, stranica 89“, „Odumiranje“, „Ja ili neko drugi“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Je li bilo kneževe večere?“, „Šuma blista“, „Tartif“, „Lepotica Linejna“, „Kako vam drago“, „Zašto je poludeo Gospodin R?“ i druge.

Nagrade i priznanja

  • 1995. Nagrada „Predrag Tomanović“ za ulogu u predstavi „Murlin Murlo“
  • 1997. Nagrada na Gordoš festu za ulogu u predstavi „Murlin Murlo“
  • 1997. Nagrada na Festivalu u Banjaluci za ulogu u predstavi „Murlin Murlo“
  • 1998. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za ulogu u predstavi „Laki komadi“
  • 1998. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta u Sremskoj Mitrovici za ulogu u predstavi „Mačka na usijanom limenom krovu“
  • 1999. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za ulogu u predstavi „Mera za meru“
  • 1999. Nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta
  • 2000. Nagrada „Predrag Peđa Tomanović“
  • 2000. Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Maksim Crnojević“
  • 2007. Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Nahod Simeon“
  • 2007. Sterijino pozorje za ulogu u predstavi „Odumiranje“
  • 2007. Nagrada za najbolju mušku ulogu na 12. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu za uloge u predstavama „Ja ili neko drugi“ i „Odumiranje“
  • 2008. Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za uloge u predstavama „Ja ili neko drugi“, „Nahod Simeon“ i „Zverinjak“
  • 2008. Nagrada „Raša Plaović“ za ulogu u predstavi „Tartif“
  • 2009. Nagrada „Veljko Maričić“ na 16. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci
  • 2009. Oktobarska nagrada Novog Sada
  • 2010. Nagrada za partnersku igru na Festivalu glumca u Nikšiću za ulogu u predstavi „Greta“
  • 2020. Nagrada za najbolju mušku ulogu na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu za ulogu Gospodina R u predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?“
  • 2020. Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje na 29. Danima Zorana Radmilovića za ulogu Gospodina R u predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?“

Reference

[1]https://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/uhapsen-osumnjiceni-za-pokusaj-ubistva-glumca-isakovica_207826.html

Boris Isaković na društvenim mrežama

FacebookBoris @ Facebook
InstagramBoris @ Instagram