Tihomir Arsić

Biografija

Tihomir Arsić je bio srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac prepoznatljiv po ulogama u filmovima „Dečko koji obećava“, „Veliki transport“, „Igmanski marš“, „Pejzaži u magli“ i drugima, dok ga je televizijska publika ga je nedavno gledala u ulozi fudbalskog menadžera Barona u popularnoj seriji „Ubice mog oca“. Rođen je 21. jula 1957. godine u Zemunu. Preminuo je 7. decembra 2020. godine u Beogradu.

Bio je u braku s pevačicom Biljanom Krstić s kojom ima dve ćerke, Milicu i Lenku. Od 2011. godine je bio u braku s balerinom Jelenom Ćosić s kojom ima ćerku Veru i sina Arsenija.

U svojoj karijeri odigrao je brojne pozorišne i filmske uloge. Od 1984. godine je član Narodnog pozorišta na čijim daskama je igrao predstave „Rat i mir“, „Romeo i Julija“, „Crveni šal“, „Koštana“, „Ubistvo u kafani Dardaneli“, „Seoba Srbalja“, „Idiot“ i druge. Ova poslednja mu je 2004. godine donela dve velike nagrade – „Zlatnog viteza“ sa festivala u Moskvi i nagradu „Raša Plaović“ koju su mu dodelili kolege glumci. Nakon toga se povukao iz pozorišta, a na filmu se pojavljivao tek povremeno.

Na velikom platnu se prvi put pojavio 1975. godine u filmu „Sinovi“. Ipak, veliku popularnost stekao je 80-ih godina prošlog veka, kada su godišnje izlazila i po tri filma u kojima igra jednu od glavnih uloga. U periodu od 1981. godine i filma „Dečko koji obećava“ do 1989. godine i „Boja na Kosovu“ Arsić je snimio 22 filma, jednu seriju i jedan televizijski film.

Devedesetih se prvi put povukao iz sveta glume. Tih godina snimio je nekoliko filmova: „Solunci govore“, „Devojka s lampom“, „Udri jače manijače“, „Pokondirena tikva“ , te seriju „Teatar u Srba“. Producirao je film „Uslovna sloboda“ iz 2006. godine u kome glavnog lika tumači Milan Gutović.

Nakon toga, ponovo se okušao u ulozi producenta u TV seriji „Šesto čulo“ koja je emitovana na programu Televizije „Pink“. Ipak, zbog brojnih nesporazuma, serija je ugašena nakon šest epizoda. Tumačio je načelnika u filmu „Ma nije on takav“ iz 2011. godine, te vladiku Nikolaja Velimirovića u „Stojte galije carske“.

Televizijska publika imala je priliku da ga vidi u ulozi menadžera Barona u drugoj sezoni serije „Ubice mog oca“. Tokom 2018. godine snimio je seriju „Šifra Despot“, te filmove „Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“.

Do 2008. godine bio je član Demokratske stranke Srbije (DSS), a u decembru iste godine pridružio se novoosnovanoj Srpskoj naprednoj Stranci (SNS). Bio je savetnik za kulturu premijera Aleksandra Vučića, a od 2018. godine je obavljao dužnost državnog sekretara u Ministarstvu kulture u Vladi Ane Brnabić.

Detinjstvo i obrazovanje

Tihomir Arsić je rođen 1957. godine kao treće dete u radničkoj porodici u Zemunu. Njegovi roditelji su posle Drugog svetskog rata doselili u taj grad. Otac je bio profesionalni vozač i instruktor u auto-školi. Veći deo ranog detinjstva proveo je u selu Klanjevci kod ujaka, ujne i njenih roditelja. Uživao je u igri na pašnjacima, ali je i radio – vodio stoku na pojilo, kupio seno i slično. Ponedeljkom su išli u Zadružni dom da gledaju crtane filmove. Te godine je smatrao najbezbrižnijim u svom životu.

Kada je krenuo u školu, u Klanjevce je odlazio tokom raspusta. Bio je odličan đak u osnovnoj školi, a na očev nagovor je upisao srednju Saobraćajnu školu. U jednom televizijskom intervjuu ispričao je kako je pao razred zbog negativne ocene iz fiskulture. Naime, Tika nije dolazio na časove fizičkog vaspitanja, pa ga je razredni starešina koji je predavao taj predmet poslao na popravni. Teorijski deo popravnog ispita je odlično uradio, ali je pao zato što je profesora pogodio kuglom.

Tada je ošišao dugu kosu koja je u to vreme bila veoma moderna i pojavio se pred ocem. Školu je kasnije završavao vanredno, ali ga taj posao nikada nije zanimao.

Njegova tadašnja devojka ga je prijavila za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Izabran je među 17 najboljih od oko 250 prijavljenih kandidata. Tada je započela njegova glumačka avantura. Od 1984. godine je član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Karijera

Jedna od prvih uloga koju je dobio bila je ona u predstavi „Romeo u Julija“ u režiji Steve Žigona koja je izvođena u Narodnom pozorištu. Nakon toga usledile su predstave „Rat i mir“, Crveni šal“, „Ubistvo u kafani Dardaneli“, „Koštana“ i druge.

Na velkom platnu prvi put se pojavio u 1975. godine u filmu „Sinovi“ u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija, a po scenariju Mirka Kovača. Usledila je uloga inspektora u drami Miloša Miše Radivojevića pod nazivom „Dečko koji obećava“ iz 1981. godine. Iste godine snimio je i komediju „Lov u mutnom“, te dramu Milenka Maričića pod nazivom „Smrt pukovnika Kuzmanovića“.

Tokom 1982. godine glumio je u TV seriji „Priče preko pune linije“, te filmovima „Ruski umetnički eksperiment“ i „Bunar“. Uloga Čajka u ratnoj drami „Igmanski marš“ Zdravka Šotre iz 1983. godine donela mu je veliku popularnost u tadašnjoj Jugoslaviji. Kako je u jednom intervjuu ispričao uslovi u kojima je sniman ovaj film bili su ekstremni. Na planini iznad Sarajeva bilo je i do -26 stepeni, ali su upornost, predanost i rad urodili plodom.

Usledio je poziv reditelja Veljka Bulajića za jednu od glavnih uloga u filmu „Veliki transport“. Arsić je glumio Ciganina Jociku, a kako je jednom prilikom ispričao pripreme za tu ulogu trajale su nekoliko meseci. Dvadesetak dana je proveo u čergi, kod ciganskog kneza i kneginje, kako bi savladao jezik i običaje. U filmu glume i američki glumci Džejms Frensiskus (James Franciscus), Edvard Albert (Edward Albert), Robert Von (Robert Vaughn), te austrijski glumac Helmut Berger (Helmut Berger).

Tokom 1984. godine snimio je četiri filma – „Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca“, „Ne tako davno“, „O pokojniku sve najlepše“ i „Pejzaži u magli“, te seriju „Supermarket“. Film „Pejzaži u magli“ Jovana Joce Jovanovića koji se bavi problemom narkomanije u Beogradu tokom osamdesetih godina, snimali su više od godinu dana. Kako bi što vernije predstavio svoj lik provodio je vreme družeći se sa zavisnicima u njihovim skloništima i barakama. Iako se bojao igle, za potrebe snimanja sam se ubo u ruku špricom u kome je bio vitamin B i destilovana voda.

Sledeće godine glumio je u kratkom filmu Miroslava Živkovića pod nazivom „Geneza“, a 1986. je igrao poštanskog kočijaša u drami „Veštica“ koju je takođe režirao Živković po delu ruskog pisca Antona Čehova (Антóн Пáвлович Чéхов).

U ratnoj drami „Lager Niš“, čiji scenario potpisuje Mala Volk, a režiju Miomir Stamenković, Arsić je glumio Stevana Lukića. Film je premijerno prikazan 2. jula 1987. godine. Ponovo je zaigrao sa Radošem Bajićem i Aleksandrom Berčekom u televizijskom filmu „Waitapu“, velikom glumačkom debiju Borisa Milivojevića.

Iste godine odigrao je glavnu ulogu u drami „Pod ruševinama“ u režiji Aleksandra Mandića, a sledeće godine je ponovo glumio Ciganina u filmu Branka Šmita „Sokol ga nije volio“. Tumačio je lik velikog srpskog pesnika Branka Radičevića u seriji „Vuk Karadžić“ iz 1988. godine, te Davida u drami „Smrt godišnjeg doba“. Igrao je Lazara Musića u Šotrinom filmu „Boj na Kosovu“ i Budu u TV seriji „Balkan Ekspres“.

Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina glumio je u monodrami „Tako je govorio Broz“, za koju mnogi kažu da je najgledanija monodrama u istoriji pozorišta na srpsko-hrvatskom govornom području. Izbor iz 400 stotine naslova izvršili su Srđan Koljević i Isidora Bjelica, a reč je o najpoznatijim izjavama pokojnog predsednika Jugoslavije koje su novine objavile. Imao je 350 predstava za godinu dana, a s tom monodramom nastupio je širom Jugoslavije.

Početak devedesetih obeležile su uloge u filmovima „Solunci govore“, „Pokojnik“ i „Devojka s lampom“. Imao je manju ulogu u TV seriji „Teatar u Srba“, a 1995. je igrao u kratkom filmu „Udri jače manijače“. Dve godine kasnije tumačio je Svetozara Ružića u komediji „Pokondirena tikva“.

U Narodno pozorište vratio se dok je njegov upravnik bio glumac Aleksandar Berček. Uspeo je da ostvari korektnu saradnju i sa Berčekovim naslednicima, a 2004. godine je ulogom Rogožina u predstavi „Idiot“ rađenoj po romanu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (Фёдор Михайлович Достоевский) vratio slavu i sjaj ovoj instituciji.

Predstava je postala hit, a 2004. godine je na moskovskom Festivalu „Zlatni vitez“ osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu. Slavni glumac i reditelj Nikita Mihalkov (Ники́та Серге́евич Михалко́в) mu je dodelio člansku kartu počasnog člana Ruske akademije. Nisu izostala priznanja ni u Srbiji, pa su mu kolege glumci namenili prestižnu nagradu „Raša Plaović“, za koju kaže da mu mnogo znači.

Posle ovog velikog uspeha ponovo se povukao iz pozorišta, a delimično i iz sveta glume. Uloge je birao veoma selektivno. Zbog toga je danas istovremeno i ponosan i kivan na sebe.

Publika ga na filmu nije viđala sve do 2004. godine kada je igrao Mladena Milovanovića u dokumentarno igranoj TV seriji „Tragom Karađorđa“, reditelja Miroslava Živanovića. Svoj režiserski prvenac pod naslovom „Uslovna sloboda“ premijerno je predstavio 2006. godine. U toj komediji Arsić igra Todora, dok je uloga glavnog junaka Ozrena Ćuka poverena Milanu Lanetu Gutoviću koji je na 41. Filmskim susretima u Nišu osvojio nagradu Car Konstantin.

Tika je narednih godina sve manje snimao, a od 2006. do 2010. godine glumio je u Paskaljevićevim „Optimistima“, Šijanovom „S.O.S.-u“, te filmu „Miloš Branković“ u režiji Nebojše Radosavljevića.

U ulozi glumca i režisera ponovo se našao 2010. godine kada je započeo snimanje krimi serije s elementima rijalitija pod naslovom „Šesto čulo“. Arsić je glumio inspektora Arsenija Pašića, njegovu majku Mira Banjac, a načelnicu policije Milena Dravić. Okupio je i druge poznate glumce poput Vanese Radman, Miodraga Krstovića, Vladimira Tešovića, Velimira Bate Živojinovića i drugih.

Od 1. marta od 25. aprila 2010. godine emitovano je šest epizoda. Iako je serija krenula u 21 sat na Televiziji „Pink“, zbog političkih konotacija termin je pomeren za jedan sad iza ponoći. Zbog male gledanosti sponzori su otkazali saradnju, pa su i snimanja završena pre predviđenog roka.

Sledeće godine je sa suprugom Jelenom učestovovao u prvoj sezoni rijaliti programa „Parovi“ koji se emituje na programu Televizije „Pink“. Jelena i Tika su u izolovanoj vili proveli stotinu dana, a na pitanje novinara kako su se odučili da prihvate poziv organizatora, odgovorili su da je presudio ugovor koji su potpisali.

Tumačio je vladiku Nikolaja Velimirovića u muzičko scenskom spektaklu „Stojte galije carske“, autorskom projektu Ivane Žigon koji je predstavljen povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Na televizijske ekrane vratio se 2017. godine, u drugoj sezoni kriminalističke serije „Ubice mog oca“. Arsić je tumačio lik fudbalskog menadžera Barona, a o uspehu dovoljno govori snimanje treće sezone.

Tokom 2018. godine igrao je u seriji „Šifra Despot“, te filmovima „Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“.

Politička karijera

Tihomir Arsić je bio jedan od članova Demokratske stranke Srbije (DSS), a potom je u decembru 2008. godine postao član Srpske napredne stranke (SNS). U jednom intervjuu je rekao da je u tu stranku prešao zbog Aleksandra Vučića koga veoma ceni. Bio je i član predsedništva stranke.

U vreme kada je Vučić bio premijer Arsić je obavljao funkciju njegovog savetnika za kulturu i informisanje. Glumac je bio državni sekretar za kulturu i informisanje.

Privatni život

Tihomir Arsić je rođen 1957. godine u Zemunu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i srednju Saobraćajnu školu. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Svoju prvu suprugu, pevačicu Biljanu Krstić upoznao je u pozorištu „Krsmanac“. Kako kažu, bila je to ljubav na prvi pogled. Venčali su se 1983. godine, a tri godine kasnije dobili ćerku Milicu. Mlađa ćerka Lenka rođena je nekoliko godina posle.

Godine 1993. Arsić je upoznao balerinu Jelenu Ćosić. Par je počeo da se zabavlja, a 2002. godine dobili su ćerku Veru. Sledeće godine Arsić se zvanično razveo od Bilje, a 2005. godine je sa Jelenom dobio sina Arsenija.

Jelena i Tika su 2011. godine bili učesnici prve sezone rijaliti programa „Parovi“. Mnoge u Srbiji je iznenadilo što su glumac i balerina odlučili da prihvate taj izazov, ali oni tvrde da su u izolovanu vilu ušli zato što su im odgovarali uslovi koje im je ponudila produkcija. Reč je, naravno, o ugovorenoj novčanoj naknadi. Jelena i Tika su u „Parovima“ ostali stotinu dana. Tu su odlučili i da se venčaju.

Crkveno venčanje obavljeno je u aprilu 2011. godine u crkvi pored Hrama Svetog Save na Vračaru. Njegov kum je bio glumac Milan Lane Gutović, a ceremoniji su prisustvovali ostali učesnici „Parova“, koji su se posle svadbenog ručka vratili u šou.

Arsić često naglašava kako je sa bivšom suprugom u veoma dobrim odnosima. Kaže da su mu Biljana i Jelena najbolje prijateljice. Bivša balerina nema ništa protiv toga da se bivši supružnici druže, naprotiv, ističe da je važno za njihovu decu da imaju dobre odnose.

Slobodno vreme porodica Arsić je provodila na imanju u selu Belanovica, u podnožju planine Rudnik.

Mediji su objavili da glumac boluje od karcinoma pankreasa. U septembru 2020. godine je izjavio da se bori s opakom bolešću, te da mu gluma nedostaje.

Narodno pozorište u Beogradu je 7. decembra 2020. godine objavilo da je Tihomir Arsić izgubio bitku sa bolešću.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1975. Sinovi
• 1981. Dečko koji obećava
• 1981. Lov u mutnom
• 1981. Smrt pukovnika Kuzmanovića
• 1981 – 1982. Priče preko pune linije
• 1982. Ruski Umetnički eksperiment
• 1982. Bunar
• 1983. Igmanski marš
• 1983. Veliki transport
• 1984. Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca
• 1984. Supermarket
• 1984. Ne tako davno
• 1984. O pokojniku sve najlepše
• 1984. Pejzaži u magli
• 1985. Geneza
• 1986. Veštica
• 1987. Lager Niš
• 1987. Waitapu
• 1987. Pod ruševinama
• 1988. Sokol ga nije volio
• 1988. Vuk Karadžić
• 1988. Smrt godišnjeg doba
• 1988. Balkan ekspres 2
• 1989. Boj na Kosovu
• 1989. Balkan ekspres 2
• 1990. Solunci govore
• 1990. Pokojnik
• 1992. Devojka s lampom
• 1995. Udri jače manijače
• 1993-1995. Teatar u Srba
• 1997. Pokondirena tikva
• 2004. Tragom Karađorđa
• 2006. Uslovna sloboda
• 2006. Optimisti
• 2007. S. O. S. – Spasite naše duše
• 2008. Miloš Branković
• 2010. Šesto čulo
• 2010. Ma nije on takav
• 2014. Stojte galije carske
• 2017. Ubice mog oca
• 2018. Šifra Despot
• 2018. Zaspanka za vojnike
• 2018. Kralj Petar Prvi u slavu Srbije

Predstave

Glumio je u brojnim predstavama, poput „Rat i mi“, „Romeo i Julija“, „Crveni šal“, „Koštana“, „Ubistvo u kafani Dardaneli“, „Seoba Srbalja“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Idiot“, „Trojanke“, „Mamac“, „San letnje noći“ i drugih.

Nagrade i priznanja

Za ulogu Rogožina u predstavi „Idiot“ dobio je nagradu „Zlatni vitez“ na Festivalu u Moskvi, te nagradu „Raša Plaović“ koju su mu dodelili kolege glumci.