Ayn Rand (Alisa Zinovjevna Rozenbaum) je rusko-američka književnica, filozof, dramaturg, te scenarist. Smatra se jednom od najuticajnih osoba američkog modernog društva. Njena najpoznatija i najprodavanija dela su „Veličanstven izvor“ („The Fountainhead“) i „Pobunjeni Atlas“ („Atlas Shrugged“) kojima je ujedno razvila i obradila filozofski pravac koji je Ajn nazvala “Objektivizam”. Ova dela i danas se prodaju u stotinama hiljada primeraka širom sveta.
Detinjstvo i obrazovanje u Ruskom carstvu
Ajn Rand rođena je 2. februara 1905. godine u Sankt Peterburgu u Rusiji (tadašnje Rusko carstvo) kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum ( Али́са Зино́вьевна Розенба́ум) u jednoj ruskoj jevrejskoj buržoazijskoj porodici.
Njen otac zvao se Zinovaj Zakharovič Rozenbaum (Zinovy Zakharovich Rosenbaum), a njena majka Ana Borisovna (Anna Borisovna). Ajn je Zinovajeva i Anina najstarija kćerka, a imala je i dve mlađe sestre.
Porodica Rand je bila izuzetno uspšena i lepo su živeli. Otac, po struci farmaceut, a onda i preduzetnik, imao je svoju apoteku. Kasnije je postao čak i vlasnik zgrade u kojoj se ta apoteka nalazila.
Bezbrižno detinjstvo Ajn Rand obeležili su ljubav i strast prema slobodnoj umetnosti. Formalno obrazovanje za Ajn, kako je pričala posle, bilo je čak i dosadno. To ju je nateralo da vrlo rano, sa samo osam godina, započene pisanje scenarija. Sa deset godina počela je da piše i romane.
Gimnazijski dani
Ajn Rand upisala je prestižnu Gimnaziju (Stoiunina Gymnasium) u Sankt Peterburgu. Najbolja drugarica iz gimnazijskih klupa bila joj je Olga Nabakova, sestra pisca Vladimira Nabakova. Dve devojčice imale su zajedničku strast prema politici i debatama na ovu temu.
Tako su bile veoma aktivne pri svim debatama koje su se održavale u dobroj poznatoj kući Nobakova. Olga, najmlađa sestra Vladimir Nobakova, branila je konstituivnu monarhiju, a Ajn je žestoko branila republikanske ideje. Već tada, naziralo se njeno životno uverenje.
U srednjoj školi Ajn Rand izjasnila se kao ateistkinja, te govorila, da više ceni razum, nego neke druge ljudske vrline.
Crni oblaci nad porodicom Rand
Međutim, posle Oktobarske revolucije te vladavine boljševika pod vodstvom Vladimira Lenjina život porodice Rand se promenio iz korena. Država je u potpunosti konfiskovala njihovu imovinu, Zinovaj je ostao bez posla, a porodica je izbegla na Krim. Upravo na Krimu Ajn je završila srednju školu, a potom se porodica vratila u rodni Petrograd (Sankt Petersburg u međuvremenu je preimenovan).
Život u Petrogradu, od nule, nije bio nimalo jednostavan. U kakavom očajnom stanju se nalazila porodica Rand govori i podatak da su češće bili gladni, nego siti.
Ajn među prvim ženama na Univerzitetu
Sa 16 godina Ajn Rand već je studirala. Čim su univerziteti postali dostupni i ženama, našla se među prvom grupom žena koja je upisala Petrogradski Državni Univerzitet (Petrograd State University). Odlučila se za studije socijalne pedagogije, a diplomirala je istoriju.
Ono što će se kasnije pokazati kao vrlo bitno kada je u pitanju njen celokpupan rad jeste to da se na fakultetu upoznala sa delima Aristotela, koji je postao njen najveći uzor. Bila je veoma oštra, pa je mnoge filozofe, već tada oštro kritikovala zbpg njihovih shvatanja.
Zavolela je rad Fjodora Dostojevskog (Fyodor Dostoevsky), koji je zauvek ostao njen omiljeni pisac. Uživala je čitajući i dela Fridrika Šilera (Friedrich Schiller), Edmona Rostanda (Edmond Rostand) i Viktora Huga (Victor Hugo) . Čitala je dela na ruskom, francuskom i nemačkom jeziku.
Ni fakultetski dani nisu prošli mirno. “Buržoaski” studenti proterani su sa univerziteta, a sa njima i Ajn Rand. Desilo se to neposredno pre njenog diplomiranja. Ipak, na insistiranje stranih naučnika, nekim od studenata je dozvoljeno da obrazovanje i školovanje na državnom univerzitetu ipak privedu kraju. Ajn Rand to je uradila u oktobru 1924. godine.
Od Alise Zinovjevne Rozenbaum do Ajn Rand
Zanimljivo je i to da Ajn Rand nikada nije napuštala njena ogromna ljubav prema umetnosti. Zbog toga i ne čudi što je godinu dana studirala u Leningradu na fakultetu za scenske umetnosti (State Technicum for Screen Arts).
Jedan od njenih prvih zadataka na ovom fakultetu bio je pisanje eseja o poljskoj glumici Pola Negri. Ajn ga je napisala veoma brzo, a to je ujedno bio i njen prvi objavljeni rad od 2 500 reči. Bilo je to 1925. godine.
Odlučila je da će promeniti ime, te da neće pisati kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum, već kao Ajn Rand. Od tada će je svi znati pod novim imenom. Nije tačno poznatno zbog čega se odlučila baš za ovo ime, ali postoje mišljenja da je Rand (Rand) izabrala zbog toga što je grafički vrlo slično njenom prezimenu u ćiriličnom rukopisu bele knjige Rznb. Što se tiče imena Ayn (Ajn) to joj je bilo lepo, zadržala je prvo slovo svog imena, a ova reč potiče od herbejske i znači “oko”.
Američki san Ajn Rand
Ajn Rand otišla je iz Rusije 17. januara 1926. godine, a za manje od mesec dana kasnije, tačnije, 19. februara 1926. već je bila u Njujorku (New York) u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Kada je prvi put videla panoramu Menhetna (Manhattan), koju je do tada gledala samo na filmskom platnu, Ajn je znala da upravo tu želi i ostati. Želela je postati scenarista.
Živela je u kući svojih rođaka u Čikagu. Upravo zbog rodbine koju je imala u Americi Ajn Rand je i uspela da dobije vizu. Gledala je veliki broj filmova, a karte za biokop nije plaćala, jer je jedan njen rođak bio vlasnik bioskopa što je Ajn Rand oduševilo. Sanjala je o Holivudu i Kaliforniji, o prestonici filmske industrije, jer snovi o poslu scenariste nisu jenjavali.
Kada je konačno preselila u Holivud, život je bio daleko od onog kao na filmskom platnu, ili onog u kojem je uživala kao dete. Radila je sitne poslove, samo da preživi na tlu Holivuda.
Prvu šansu dobila je kao statista u filmu “Kralj kraljeva” (The King of Kings”) u kojem je radila sa rediteljem Sesilom B. Demileom (Cecil B. DeMille). Ovu naizgled običnu priliku, Ajn je iskoristila da radi i kao pomoćni scenarista.
Da je ovaj film donio mnogo toga u život Ajn Rand govori i činjenica da je na snimanju upoznala i svog budućeg supruga. Udala se za glumca Frenk Okonora (Frank O’Connor). Par se venčao 15. aprila 1926. godine. Tri godine kasnije, tačnije 3. marta 1931. Ajn Rand je postala i zvanično građanin Sjedinjenih Američkih Država.
Više puta je pokušavala da u Ameriku dovede i svoju porodicu iz Rusije, međutim, ruske vlasti im nisu dale sve potrebne dokumente kako bi mogli otići iz zemlje.
Počeci karijere
Ajn Rand je tridesetih godina radila različite poslove, kako bi obezbedila dovoljno novca za pisanje. Prvi su njen scenario za film otkupili u Universal Studiu (Universal Studio). Bio je to scenario za film “Crveni pijun” (“Red Pawn”). Posle toga usledio je scenario za dramu “Noć 16. januara” (“Night of January 16th”) , a 1934. godine napisala je roman i scenario pod nazivom “Ideal”. Za njega nije mogla pronaći producenta, ali je on objavljen posthumno kao dio publikacije “Rana Ajn Rand” 1984. Godine.
Roman “Mi živi” (“We the living”) je prvi objavljeni roman Ajn Rand 1936. godine. Reč je o romanu koji nije u potpunosti autobiografski, ali je najsličniji tome. Roman prati borbu između pojedinca i Sovjestkog Saveza. Kasnije, po ovom romanu, snimljen je i film u Italiji. Posle toga, usledio je i roman “Himna”.
Politički aktivizam
Početkom četrdesetih godina prošlog veka Ajn Rand postala je izuzetno politički aktivna. Ona i njen muž volonterski su radili na promociji kampanje za predsedničkog republikanskog kandidata Vendela Vilkia na izborima 1940. godine.
Ovo iskustvo za Ajn je bilo vrlo uzbudljivo, imala je priliku da javno i otvoreno brani svoje stavove, pred velikom masom ljudi, a na kraju, donelo joj je i razna poznatstva sa intelektualcima koji su podržavali kapitalizam slobodnog tržišta.
“Veličanstven izvor”
Delo “Veličanstven izvor” (“The Fountainead”) je prvi istinski veliki uspeh Ajn Rand. Reč je o romantičarskom, ali pre svega filozofskom romanu koji je Ajn pisala čak sedam punih godina. Objavila ga je 1943. godine.
Roman govori o mladom arhitekti Huardu Roarku (Howard Roark) kroz koji je Ajn Rand pokušala da oživi svoju viziji idealnog čovjeka. Roman govori o bogatom društvu, vizijama, ljubavi, svađama i previranjima. Priču o mladom arhitekti uporedo prati i priča o devojci (Dominique Francon) koja ga voli, ali se udaje za njegovog najvećeg neprijatelja.
Da bi predstavila svoje vizije Rand je izabrala baš profesiju arhitekte jer je smatrala da se u njoj najbolje ogledaju biznis, tehnologija i umetnost, tako da je imala kompletnu sliku.
Glavni junak Huard Roark nije se uklapao u šablone ponašanja te se borio protiv onih u društvu koji su stavljali tuđi život ispred svog. Kroz ovaj lik Ajn Rand je prikazala svog heroja koji živi egoistične moralne ideale, a posebno nezavisnost i integritet.
O tome koliki uticaj je Ajn Rand tada imala na oblikovanje američkog društva, ali i političkog života te biznisa, kakvog danas poznajemo, još uvijek se priča. Mnoge poznate ličnosti kasnije su svedočile da je upravo ovo delo uveliko uticalo na njihov životni put i formiranje stavova, te samo oblikovanje ličnosti.
Sadašnji američki Predsednik Donald Tramp (Donald Trump) rekao je da je “Veličanstveni izvor” njegov omiljeni roman, a Ajn Rand pisac. Direktor C.I.A-e je takođe rekao da su na njega uticaj imale knjige Ajn Rand, baš kao i na državnog sekretara Reksa Tilersona.
Zanimljivo, roman “Veličanstveni izvor” mnogi su odbijali objaviti, jer im nije bio interesantan. Kada je Ajn konačno pronašla izdavača, nakon što su je njih dvanaest odbili, roman je štampan u malom broju primeraka, dok u reklamu i promociju romana ništa nije uloženo. Onda se pokazala sva snaga usmenog predanja, i preporuke knjiga jer je samo posle godinu dana od objavljivanja “Veličanstveni izvor” postao najprodavaniji roman u Americi.
Dok je pisala ovaj roman Ajn Rand je koristila lek “benzedrin”, jednu vrstu amfetamina, kako je bi mogla da radi prekovremeno bez umora i iscrpljenosti. Od njega je posle postala i ovisna. Zbog toga je često imala drastične promene raspoloženja.
“Veličanstven izvor” je ekranizovan 1949. godine, a korišten je scenario Ajn Rand. Međutim, film joj se nimalo nije dopao. Posle pisanja romana, Ajn, je nastavila svoj aktivizam ka slobodnom tržištu i protiv komunizma.
Ovaj uspeh omogućio joj je finansijsku sigurnost, a time i mogućnost da bez mnogo opterećenja piše i “Pobunjeni atlas”.
“Pobunjeni Atlas”
Remek delo Ajn Rand je “Pobunjeni Atlas” (Atlas Shrugged”). Ovaj roman u Sjedinjenim Američkim Državama smatra se drugim romanom po uticaju i značaju za čitalačku publiku. Prvi je “Biblija”. I ta člinjenica dovoljno govori o tome koliko je zaista značajan za savremeno društvo uopšte. Objavljen je 1957. godine.
Roman ima elemente misterije, romanse i naučne fantastike. Temu romana Ajn Rand je opisala kao “ulogu uma u čovekovom postojanju i kao posledicu toga novu moralnu filozofiju: moralnost racionalnog ličnog interesa”. U ovom romanu Rand je iznela osnove filozofskog pravca koji naziva “Objektivizam”.
Radnja romana smeštena je u neodređenu budućnost Amerike u kojoj najkreativniji intelektualci među industrijalcima, naučnicima i umetnicima, organizuju štrajak, kao odgovor na poteze države blagostanja. Oni se povlače u planine gde grade društvo nezavisne i slobodne ekonomije.
Heroj ovog romana je predvodnik štrajkača Džon Galat (Johann Galat). Upravo on ovaj štrajk opisuje kao onaj koji povlači najveće umove pojedinaca, ali baš onih koji najviše doprinose nacionalnim dostignućima i bogatstvu. Ovaj štrajk je, po rečima Džona, “stopiranje motora sveta”.
Suština romana, koju je Ajn Rand, želela da prikaže jeste to da bi se društvo i ekonomija raspali bez racionalnih i produktivnih ljudi.
Rand je roman završila sa govorom lidera štrajkača i svojim herojem “Pobunjenog Atlasa” koji drži govor ispisan na 60 strana romana. U ovom govoru, koji Rand pisala dve godine, izložila je svoju filozofiju.
Zbog svega toga, roman je postao međunarodni bestseller, a u jednom od intervjuua za medije posle izdavanja romana, Ajn Rand je samu sebe nazvala “najkreativnijim živim misliocem”. Roman je dobio i brojne negativne kritike, ali to nije naškodilo njegovoj masovnoj potražnji.
Filozofija
Filozofija Ajn Rand fokusirana je na pojedincu i individualnosti. Pojedinac svoju ličnu sreću, ne sme podrediti bilo čemu drugome. Njena filozofija uklapa se u američki ideal slobode.
Svoju filozofiju Ajn Rand je opisivala kao filozofiju “života na zemlji” i nazvala ju je “Objektivizam”.
Njena sveobuhvatna filozofija govori da “čovek postoji radi sebe, da je potraga za sopstvenom srećom njegova najviša moralna svrha, da ne sme da se žrtvuje za druge, niti da žrtvuje druge za sebe”. Kao takva, filozofija Ajn Rand, vrlo je privlačna kapitalističkom društvu.
Rand je protiv svakog oblika kolektivizma kao što su fašizam, komunizam, staljinizam, socijalizam i socijalna država.
Govorila je da ne zagovara kapitalizam, već egoizam, moć zdravog razuma, koji čovek prihvati i sledi. Sebičnost je za Ajn Rand vrlina. Borila se za slobodnu volju, a ostavila je veliki uticaj na američke konzervativce.
Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Ajn Rand je popularizovala i objašnjavala svoju filozofiju držeći predavanja na mnogim američkim poznatim fakultetima. Pisala je i publicističke radove. I tada je takođe, u izbornim trkama, podržavala republikasne kandidate.
Privatni život
Ajn Rand je bila udata za glumca Frenka Okonora (Frank O’Connor). Venčali su se 15. aprila 1926. godine. Nisu imali dece.
Par se upoznao u Holivudu, na snimanju filma “Kralj kraljeva” (The King of Kings”).
Frenk je podržavao Ajn u njenom radu, a zajedno su vodili i političke kampanje za republikanske kandidate.
Kada je Ajn započela romantičnu ljubavnu vezu sa njihovim zajedničkim prijateljem, Natanijelom Brandenom, Frenk nije imao ništa protiv. Naime, Ajn i Frenk, družili su se sa Natanijelom i njegovom suprugom Barbarom.
Okupljali su se kod Ajn u stanu i raspravljali o filozofiji. Čitali su i nacrte za roman “Pobunjeni Atlas”. Ajn i Natanijel započeli su ljubavnu vezu 1954. godine. Ta veza je trajala uporedo sa vezama sa njihovim bračnim saputnicima.
Deset godina posle, Natanijel se zaljubio u mladu glumicu Patriciju Skot. Ovu ljubavnu aferu Natanijela od Ajn su krili on i njegova supruga Barbara. Kada je Ajn saznala za to 1968. godine, prekinula je sve veze sa njima. To je dovelo i do gašenja NBI-a (Nathaniel Branden Insitute). Inače, ovaj institut je osnovao Natanijel 1958. godine i okupljao je obožavaoce objektivističke filozofije.
Rand, je kasnije, u jednom članku u magazinu, optužila Natanijela zato što se ponašao nečasno i iracionalno u privatnom životu.
Gubitak zdravlja
Kada je u pitanju život Ajn Rand, zanimljivo je i to da je bila strastveni pušač i to decenijama. Dobila je oboljenje pluća, tačnije rak, i morala je na hitnu operaciju.
Međutim, nije dozvoljavala da joj dodele broj socijalnog osiguranja i da tako uđe u sistem državne zdravstvene zaštite, jer se to protivilo njenom načinu života. Na kraju su je ipak ubedili.
Njena aktivnost kasnih sedamdesetih godina veoma se smanjila. Na sve to uticala je i smrt njenog muža Frenka koji je umro 9. novembra 1979. godine.
Srce Ajn Rand stalo je 6. marta 1982. godine. Umrla je u svom domu u Njujorku. Sahranjena je pored supruga Franka na groblju Kenziko u Njujorku.
Veliki broj obožavalaca Ajn Rand došao je na groblje Kenziko da Ajn isprati na večni počenik. Pored njenog sanduka bio je i cvetni aranžman u obliku dolara visok dva metra.
Leonarda Pajkofa Ajn Rand je u testament imenovala za svog zakonskog naslednika.
Zašto Ajn Rand nije imala decu?
Njeni obožavaoci vrlo često polemišu o tome zašto Ajn Rand nije imala decu. Mišljenja su različita, od toga da je bila sebična, karijeristica, da je želela da se fokusira samo na karijeru, do drugih koji smatraju da je imala zdravstvenih problema.
Primetili su i to da glavni likovi njenih romana, njeni heroji, ideali pojedinca, nikada nisu imali decu. To im je poruka, kažu da je teško biti heroj uz dete.
Drugi ovo mišljenje osporavaju. Kažu da je činjenica kako Ajn Rand nije smatrala da svaka žena mora biti majka, već da je to sloboda izbora, baš kao i kod muškaraca.
Neki od poznath citata Ajn Rand koji doprinose boljem hvatanju njenog života i rada:
“Kreativan čovek motivisan je željom da postigne, a ne željom da pobedi druge.”
“Pitanje nije ko će da mi dozvoli, već ko će da me zaustavi.”
“Istina nije za sve ljude, već samo one koji je traže.”
“Svrha morala je da vas nauči, ne da patite i umrete, već da uživate i živite. ”
“Strah je glavni izvor predrasude i jedan od glavnih izvora okrutnosti. ”
“Sila i razum su suprotnosti, moral prestaje gde sila počinje. ”
“Na lestve uspeha se najlakše penje ako se staje na prečage prilika. ”
“Dakle, mislite da je novac izvor svog zla. Da li ste se ikada zapitali šta je izvor svog novca? ”
“Najgore osećanje krivice je da prihvatite nezasluženu krivicu. ”
“Sreća je stanje svesti koje proizlazi iz ostvarivanja nečijih vrednosti. ”
“Bogatstvo je proizvod čovekove sposobnosti da misli.”
“Novac je barometar vrline jednog društva.”
Bibliografija
- 1934. “Night of January 16th”
- 1936. “We the Living”
- 1938. “Anthem”
- 1943. “The Fountainhead”
- 1957. “Atlas Shrugged”
- 1961. “For the New Intellectual”
- 1964. “The Virtue of Selfishness”
- 1966. “Capitalism: The Unknown Ideal”
- 1969. “The Romantic Manifesto”
- 1971. “The New Left: The Anti-Industrial Revolution”
- 1979. “Introduction to Objectivist Epistemology”
- 1982. “Philosophy: Who Needs It”
- 2015. “Ideal”