Halid Bešlić

Kratke informacije

Ime i prezimeHalid Bešlić
Datum rođenja20. novembar 1953.
Mesto rođenjaVrapci (Knežina)
DržavaBosna i Hercegovina
PrebivališteSarajevo
ZanimanjePevač
ŽanrFolk

Biografija

Halid Bešlić je bosanskohercegovački pevač narodne muzike prepoznatljiv po pesmama „Neću, neću dijamante“, „Okuj me care“, „Zlatne strune“, „I zanesen tom ljepotom“, „Vraćam se majci u Bosnu“, „Prvi poljubac“, „Čardak“, „Miljacka“, „Dvadesete“ i drugima. Rođen je 20. novembra 1953. godine u selu Knežina kod Sokoca. Živi i radi u Sarajevu. Više od četrdeset godina je u braku sa Sejdom Bešlić s kojom ima sina Dina.

Muzikom je počeo intenzivno da se bavi nakon odsluženja vojnog roka. Pevao je prvo u kafanama kod Sokoca, a nakon toga su ga upoznali i gosti sarajevskih restorana i kafana. Prvu singl ploču izdao je 1979. godine. Na njoj su bile pesme „Grešnica“ i „Ne budi mi nadu“. Numere „Sijedi starac“ i „Zašto je moralo tako da bude“ koje je snimio dve godine kasnije donele su mu veću popularnost.

Posle izlaska albuma „Dijamanti“ koji je objavljen 1984. godine za njega su čuli ljubitelji narodne muzike širom bivše Jugoslavije. U periodu od 1985. do 1991. godine izdao je osam ploča, a raspad Jugoslavije i rat na tim područjima dočekao je u Nemačkoj.

Ipak, odlučio je da se vrati u Bosnu i Hercegovinu kako bi pomagao ljudima u svojoj zemlji. Iako on nerado govori o tome, smatra se da je organizovao nekoliko stotina koncerata za prikupljanje humanitarne pomoći ratom zahvaćenim područjima.

Mlađe generacije upoznale su ga početkom dvehiljaditih godina kada je objavio album „Prvi poljubac“. Naslovna pesma je za vrlo kratko vreme postala veoma popularna, a zavoleli su je ljudi, ne samo na ovim prostorima, nego širom sveta.

Četiri godine kasnije u prodaji se pojavio Halidov 17. album na kome su bile numere „Čardak“, „Miljacka“ i „Dvadesete“. Iako su one donele jedan novi pop prizvuk njegovim pesmama, za vrlo kratko vreme postale su veliki hitovi.

Sa Nedžadom Imamovićem, Harisom Džinovićem, Željkom Bebekom, Kemalom Montenom, Šabanom Burhanom, Donom Ares i drugima snimio je 14 pesama koje su objavljene na CD-u „Halid Bešlić i prijatelji“ iz 2010. godine.

Posle tri godine svoju publiku je počastio novim albumom pod naslovom „Romanija“. Naslovnu numeru posvetio je svom rodnom kraju, a osim Romanijaca pesmu su brzo zavoleli i oni koji nikada nisu bili u tom kraju. Na tom CD-u su bile i pesme „Kad zaigra srce od meraka“, „Lavanda“, „Sevdah da se dogodi“ i druge.

Halid Bešlić se smatra jednim od najboljih pevača narodne muzike u BiH. O tome koliko ga publika voli potvrđuju veliki koncerti koje je organizovao u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, ali i brojnim drugim gradovima u Americi, Kanadi, Evropi i Australiji. Osvojio je mnoge nagrade i priznanja. Član je Udruženja muzičara Bosne i Hercegovine.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Halid Bešlić je rođen 1953. godine u zaseoku Vrapci kod mesta Knežina u opštini Sokolac. Njegova majka Behara je bila domaćica, a otac Mujo radio je u šumskom gazdinstvu. Halid je bio njihovo najstarije dete i ima četiri mlađe sestre.

Ljubav prema muzici nasledio je od majčine rodbine. Ujaci i rođaci su bili veoma talentovani za narodne instrumente i rado su pevali na veseljima. Tako je i on, još kao dečak, počeo svojim pevanjem da zabavlja rodbinu, prijatelje i komšije.

Od prvog do šestog razreda osnovne škole bio je odličan đak. Kako kaže, onda se „malo pokvario“. U sedmom je prošao vrlodobrim uspehom, a u osmom dobrim. Iako mu je želja bila da upiše tehničku građevinsku školu, ocene na kraju poslednja dva razreda osnovne škole nisu bile dovoljne za upis. Zato je u Sarajevu upisao tesarski zanat.

Po završetku zanata se zaposlio, a nešto kasnije je završio i višu školu za poslovođu. Tu informaciju retko pominje u intervjuima, jer kaže da nikad nije bio poslovođa, nego samo tesar. Radio je na građevini i pomalo pevao. Posle se učlanio u Kulturno-umetničko društvo „Zijo Dizdarević“ gde je povremeno igrao i pevao.

Ipak, o profesionalnoj karijeri nije bilo ni govora. Prvenstveno zato što je tada u njegovoj porodici vladalo uvreženo mišljenje da ta profesija nije časna i poštena, nego da je prilično neozbiljna. Prelomni trenutak desio se prilikom odsluženja vojnog roka, gde je pevao u vojnom orkestru. Nastupi i iskustvo koje je tom prilikom stekao, te pohvale koje su stizale svakodnevno, naterale su ga da razmisli o tome da mu muzika bude glavno zanimanje.

Po povratku u Sarajevo, nakon odsluženja vojnog roka krenuo je u Sokolac da poseti roditelje. Sa drugarima se zaustavio u jednoj kafani, gde ga je gazda zamolio da zapeva. On ga je poslušao, a gosti i vlasnik su bili oduševljeni. Odmah mu je ponudio angažman, Halid je pristao i od tada je krenula njegova karijera – prvo kafanskog pevača, a kasnije regionalne zvezde.

Karijera

Za mladog pevača pročulo se i u sarajevskim kafanama, pa su mesta gde je on pevao bila sve posećenija. Usledili su pozivi da peva i u prestonici. Nakon pet godina svirke sa raznim orkestrima, odlučio je da snimi svoju prvu singl ploču.

Prvu ploču sa pesmama „Grešnica“ i „Ne budi mi nadu“ objavila je Diskografska kuća „Diskoton“ 1979. godine. Tekst za prvu numeru napisao je Dino Muharemović, a muziku Samir Kadirić, dok drugu potpisuju Nedžad Esadović i David Mandić, vlasnik kafane „Kod Davida“ gde je Halid tada pevao.

S orkestrom Nedžada Esadovića je snimio drugi singl sa pesmama „Sijedi starac“ i „Zašto je moralo tako da bude“. Bio je to prvi projekat na kome je radio sa Nazifom Gljivom, koji je kasnije napisao mnoge njegove hitove.

Prvu ploču Halid je objavio 1981. godine. Na njoj su, osim pesama koje je ranije snimio, bile i numere „Sanjam majku, sanjam staru kuću“, „Dani ljubavi“, „Jednoj ženi ne dam život cijeli“ i druge.

Hasan Dudić i Novica Kostić napisali su „Pjesma samo o njoj“, a Enver Šadinlija i Nedžad Esadović „Domovino, u srcu te nosimo“ koje su objavljene na singl ploči naredne godine. Iste, 1982. godine izašao je i drugi studijski album sa pesmama „Ta je žena varala me“, „Do ljubavi tvoje mi je stalo“, „Uspomeno, uspomeno“ i druge.

Diskografska kuća „Diskoton“ je 1984. godine objavila njegov album „Dijamanti“. Pesma „Neću, neću dijamante“ koju su napisali i aranžirali Nazif Gljiva, Sadeta Ramović i Dragan Stojković Bosanac, donela je Halidu prepoznatljivost na nivou cele bivše Jugoslavije. Na toj ploči bile su i pesme „Budi, budi uvek srećna“, „Tri ruže“, te „Imala je plavu kosu“ koju publika pamti kao „Sjećam se“.

Usledili su pozivi za nastupe u svim većim mestima u Jugoslaviji, a do tada sarajevska i bosanskohercegovačka pevačka zvezda „zablistala“ je i u drugim republikama. S Ansamblom Dragana Stojkovića Bosanca je 1985. godine snimio ploču „Zbogom noći, zbogom zore“, na kojoj su bile i numere „Hir mladosti“, „Zbogom najdraže žene“, te četiri bonus pesme koje su njegovi obožavaoci ranije rado slušali.

Nakon singlova „Mujo, Halila i Vila“ i „Vraćam se majci u Bosnu“ poznatijeg kao „Beograđanka“ Halid je objavio svoj peti studijski album pod naslovom „Zajedno smo jači“. Numere „Prokleta je žena ta“, „Jabuke su bile slatke“, „Voljela me jedna Esma“, „Nekad sam ti bio drag“ i druge, brzo su pronašle put do slušalaca.

Iste, 1986. godine Izdavačka kuća „Jugoton“ je objavila njegovu ploču „Otrov“ sa osam pesama. Pored numera „Mujo, Halila i Vila“ i „Vraćam se majci u Bosnu“, tu su bile i „Hej, lijepa ženo“, „Opijum“, „Čarobna frula“ i druge. Već naredne godine Halid Bešlić je snimio novi album sa pesmama „Eh, kad bi ti rekla mi volim te“, „Hej zoro, ne svani“, „U plamenu jedne vatre“ i drugima.

1988. godine izdao je ploču „Mostovi tuge“ s osam novih pesama, te album „U živo“ na kome su snimljeni najpoznatiji hitovi Halida Bešlića koje je objavio u dotadašnjoj karijeri. Dve godine kasnije u prodaji se našla ploča „Opet sam se zaljubio“ sa numerama „Sarajevo, srećo moja“, „Zlatne niti“, „Gordana“ i drugima.

Usledila je saradnja sa Bracom Šestanom, Duškom Lukićem, Edom Bilalom, Šefikom Kadrumovićem, Pericom Simonovićem, koji su zajedno sa Halidovim stalnim saradnikom Nazifom Gljivom aranžirali, komponovali i napisali muziku i tekstove za album „Ljiljani“ iz 1991. godine. Pored naslovne pesme, publika je odlično prihvatila i numere „Zadnji put sam ovdje druže“, „Oči njene“, te „Rastanak“ koju je komponovao Halid Bešlić.

Dvanaesti studijski album pod naslovom „Grade moj“ Halid je snimio 1993. godine s Orkestrom „Povjetarac“. Na njemu su bile pesme „Kad tad“, „Ja se Bosni spremam“, „Stani zoro“ i druge, te obrada narodne pesme „Da zna zora“. Većinu numera napisali su i komponovali Šefik Kardumović i Samir Šestan Droga.

S istom ekipom je radio i na narednom projektu koji je „svetlost dana ugledao“ tri godine kasnije. Reč je o kaseti „Ne zovi me, ne traži me“ koja je snimljena u Nemačkoj. Numere „Sanjam te majko“, „Vjetrovi i oluje“, „Sjeti me se, bistra rijeko“ i druge, obeležile su ovaj album.

Dve godine kasnije Halid je izdao CD „Robinja“, sa pesmama „Svatovi“, „Ranjen sam ti“, „Tajna“, „Žena mog života“ i drugima. Ipak, najveću popularnost stekla je numera „Jesen u meni“ koju su napisali Samir Fazlić, Nazif Gljiva i Zoran Kesić. Publiku je iznenadio malo drugačijim, pop zvukom, ali je, kako se kasnije ispostavilo pesma doživela veliki uspeh, poharala televizijske i radijske stanice, te uvek rado slušana u diskotekama i na Halidovim koncertima. Sam pevač kaže da mu je to jedna od najdražih pesama.

Numere „Srce ledeno“, „Crna ruža“, „Kao nekada“, „Vazda“, „Ne bolujem“ i druge našle su se na CD-u „U ime ljubavi“ koji je 2000. godine objavila Produkcijska kuća „In Takt Records“. Tri godine kasnije Halid je objavio CD pod naslovom „Prvi poljubac“. Naslovna pesma, za koju je snimljen i spot je za vrlo kratko vreme osvojila publiku. Među posetiocima njegovih koncerata sve više je bilo onih koji do tada nisu slušali muziku kojom se on bavio. Osim te, veoma popularne su bile i pesme „Požuri“, „Lijepe Ciganke“, „Stara kuća“ i druge.

Na tom CD-u je bila i duetska pesma „Sviraj nešto narodno“ koju je otpevao sa Donom Ares. Numeru je pratio i zanimljiv spot sniman na ulicama Sarajeva. Pesmu je napisala Dona, a oduševila je i Halidovu i njenu publiku.

Četiri godine diskografske pauze Bešlić je iskoristio za brojne koncerte i turneje širom sveta. Bio je rado viđen gost u Australiji, Kanadi, Americi, evropskim prestonicama, te zemljama u regionu.

Godine 2007. u prodaji se našao njegov novi CD sa deset novih pesama. Reč je o albumu „08“ na kome su bile numere „Ne traži me“, „Budna si“, „Nije ljubav vino“. Ipak, najveći uspeh su doživele pesme „Miljacka“, „Čardak“, „Dvadesete“ i „Ulica uzdaha“. One na „Ju Tjubu“ („You Tube“) beleže milionske preglede, a za veoma kratko vreme postale su neizostavni deo, ne samo Halidovog koncertnog repertoara, nego i repertoara mladih pevača sa ovih prostora.

Sa beogradskom grupom Legende snimio je pesmu „Tamburaši“ koju su napisali Zoran Kesić i Zoran Dašić. Duet se našao na albumu Legendi pod naslovom „Sjaj od plamena“ koji je objavljen 2010. godine. Spoj glasova Ivana Milinkovića i Halida Bešlića oduševio je publiku, a pesmu je ispratio i spot koga su emitovale mnoge televizijske stanice.

Dvadeseti album u karijeri Halid je objavio 2013. godine pod naslovom „Romanija“. Upravo je naslovnu pesmu posvetio svom rodnom kraju. Napisao ju je Mario Šenkovski Džeronimo (Geronimo), a snimljen je i spot u kome su prikazane lepote Halidovog rodnog kraja. Kako je pevač jednom prilikom kazao ta pesma i spot u stvari promovišu Romaniju, lepotu njenih sela, šuma i potoka.

Osim naslovne, sa tog albuma su dobro prihvaćene i pesme „Sijede“, „Sevdah da se dogodi“, „Lavanda“, „Sviće zora“, „Kad zaigra srce od meraka“.

22. juna 2013. godine održao je veliki koncert na sarajevskom stadionu Asmir Ferhatović Hase (Koševo). Ulaznice su bile rasprodate vrlo brzo nakon same najave, a Halid je pred vernom publikom obeležio 35 godina karijere pevajući više od tri sata. Redali su se hitovi od osamdesetih godina, na ovamo, a gosti su mu bili kolege Haris Džinović, Željko Joksimović, Enes Begović, Viki Miljković i drugi.

Halid je nastavio da „puni“ koncertne dvorane u Bosni i Hercegovini i regionu, a trenutno je rekorder po broju održanih koncerata u zagrebačkoj Areni. Rado je viđen gost u beogradskoj Areni i Sava centru, a dvorana Zetra neretko je pretesna da primi sve one koji bi želeli da ga slušaju. Osim toga, koncerti u dijaspori su uvek traženi, pa Halid svake godine održava velike turneje po Skandinaviji, Americi i Australiji.

Godine 2016. objavio je pesmu „Ja bez tebe ne mogu da živim“ koju je publika prvi put mogla da čuje u jednoj epizodi kriminalističke serije „Ubice mog oca“. I spot za pesmu obiluje motivima iz ove serije, a sudeći po komentarima slušalaca na društvenim mrežama i numera i serija dobijaju samo pohvale.

Polovinom 2018. godine objavio je singl „Taman je“ koga prati zanimljiv spot. Muziku i tekst potpisuje Džeronimo, a aranžman Samir Kadirić. Pesma je na „Ju Tjubu“ za manje od šest meseci pregledana više od 15 miliona puta. Ovim singlom Halid je najavio novi album koji će se zvati „Trebević“, a koji bi se u prodaji trebao pojaviti tokom 2019. godine.

Kako je u jednom intervjuu rekao „pevaće dok živi“, a planira da, osim albuma s novim pesmama, snimi jedan sa pomalo zaboravljenim sevdalinkama i CD na kome će otpevati numere koje su snimile njegove kolege.

Privatni život

Halid Bešlić je rođen 1953. godine u zaseoku Vrapci kod sokolačkog sela Knežina. Tu je završio osnovnu školu, a s obzirom da je već sa 14 godina otišao na školovanje u Sarajevo, kaže da je ostao željan romanijskih šuma i potoka. Dok je pohađao srednju školu živeo je u đačkom domu. Nakon toga se zaposlio, a potom otišao u vojsku.

Povratak s odsluženja vojnog roka bio je prelomni trenutak u njegovom životu. Da tada nije odlučio da se bavi muzikom, njegovi obožavaoci ne bi mogli uživati u više od dve stotine pesama koje je do sada snimio. Počeo je kao kafanski pevač, a danas, mnogi kažu da su mu i stadioni pretesni.

Na početku karijere upoznao je svoju današnju suprugu Sejdu. U jednom intervjuu ispričao je kako se desio sudbonosni susret. Naime, Halid se kao mlad pevač družio sa Sejdinom sestrom koja je radila u restoranu gde je on pevao. Jednom ga je ona pozvala da dođe kod njenih na ručak. Tu je sreo Sejdu i počeli su da se zabavljaju.

Nakon samo šest izlazaka Halid ju je zaprosio. Bilo je to 8. marta 1979. godine, na proslavi rođendana njene sestre. Društvo se okupilo u jednom restoranu, a Halid je pitao Sejdu da li bi se udala za njega. Ona je, misleći da se šali, pristala, a drugari su odmah pošli da obaveste njene roditelje. Iste noći, Sejdu su doveli u Knežinu i predstavili je Bešlićima kao Halidovu buduću suprugu. Venčali su se petnaestak dana kasnije.

Prvo su živeli kod Sejdine tetke u Sarajevu, a nakon toga pronašli svoj stan. Njen otac im je pomogao da se „skuće“. Tu je rođen i njihov sin Dino. Halid kaže da je tajna njihovog uspešnog braka u tome što su se oni prvih nekoliko godina tek upoznavali, a iz toga se rodilo poštovanje, ljubav i razumevanje.

U martu 2009. godine javnost je potresla vest da je poznati pevač imao saobraćajnu nesreću, te da se nalazi u komi. Naime, on je automobilom sletio sa puta u Alipašinoj ulici u Vogošći. Halid je preživeo težak udes, ali lekari nisu uspeli da mu spasu desno oko. Kako je jednom prilikom priznao, supruga je najviše strahovala da li će posledice te nesreće uticati na njegovu psihu. Na sreću, on je nastavio da peva, snima albume i organizuje koncerte, a pozitivan i vedar duh nije nestao sa tragedijom koja mu se dogodila.

Ipak, priznaje da sada retko vozi. Umesto njega, za volanom je njegov prijatelj iz detinjstva, a pevač kaže da se tek ponekad „provoza“ kako bi testirao reflekse.

U julu 2014. godine regionom je odjeknula vest da je Halid postao deda. Naime njegov sin Dino i snaha Mahira dobili su blizance Lamiju i Belmin Kana. Pevač ne krije radost zbog dolaska unučića, a jednom prilikom je izjavio da mu je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu.

Halid Bešlić je vlasnik motela i benzinske pumpe u mestu Semizovac, nedaleko od Vogošće u koga je 2014. godine primio meštane koji su u klizištima ostali bez svojih domova. Naime, kada je 2014. godine nepogoda pogodila taj deo BiH, Bešlić je od menadžera motela tražio da isprazni sobe i u njih smesti sve one koji su izgubili svoje kuće. Ovim gestom oduševio je mnoge, ali je poznato da je pevač veliki humanista od početka karijere.

Svi koji ga poznaju tvrde da rado pomaže koliko je u njegovoj moći, a on to objašnjava rečima „sve je to normalno“. Za razliku od nekih svojih kolega, on se ne trudi da za to saznaju mediji, ali o njegovim delima više govore ljudi kojima je pomogao. Jednom prilikom je rekao da bi voleo više da ga ljudi pamte kao dobrog čoveka, nego kao dobrog pevača.

Diskografija

Albumi

  • 1981. Halid Bešlić ‎
  • 1982. Halid Bešlić
  • 1984. Dijamanti…
  • 1985. Zbogom noć, zbogom zore
  • 1986. Zajedno smo jači
  • 1986. Otrov
  • 1987. Eh, kad bi ti rekla mi volim te
  • 1988. Mostovi tuge
  • 1988. U Živo!
  • 1990. Opet sam se zaljubio
  • 1991. Ljiljana
  • 1993. Grade moj
  • 1996. Ne zovi me, ne traži me
  • 1998. Robinja
  • 2000. U ime ljubavi
  • 2003. Prvi poljubac
  • 2007. 08
  • 2010. Halid Bešlić i prijatelji (Hitovi za sva vremena)
  • 2013. Romanija

Singlovi i EP-ovi

  • 1978. Grešnica / Ne budi mi nadu
  • 1980. Sijedi starac/Zašto je moralo tako da bude
  • 1982. Pjesma samo o njoj/Domovino u srcu te nosim
  • 1986. Mujo, Halila i Vila/Vraćam se majci u Bosnu
  • 1986. Mitar Mirić i Halid Bešlić – Ne diraj čoveka za stolom/Voljela me jedna esma
  • 2002. Mladen Vojičić Tifa, Halid Bešlić i Princes krofne – Legende ne umiru
  • 2016. Ja bez tebe ne mogu da živim
  • 2018. Taman je

Kompilacije

  • 1986. Tri ruže
  • 1990. Halid Bešlić
  • 1995. Halid Bešlić – 15 godina estrade 1
  • 1995. Halid Bešlić – 15 godina estrade 2
  • 2000. Daleko je sreća
  • 2003. Zlatne strune – Najveći hitovi
  • 2006. Best of – Malo je, malo dana
  • 2009. Najveći hitovi
  • 2009. Halid Bešlić i Hanka Paldum – Pesme koje smo voleli
  • 2009. Halid Bešlić – Najveći hitovi
  • 2009. Halid Bešlić – Uživo u sarajevskoj dvorani „Zetra“
  • 2010. Halid Bešlić – Best Of
  • 2010. Kolekcija hitova 1
  • 2010. The Best Of
  • 2010. Kolekcija hitova 2
  • 2011. Najbolje od Halida
  • 2012. Halid Bešlić – 55 velikih hitova

Halid Bešlić na društvenim mrežama

FacebookHalid @ Facebook
InstagramHalid @ Instagram
YoutubeHalid @ YouTube