Boško Obradović Biografija | Biografije Poznatih

Foto: Medija centar Beograd / CC BY SA 3.0

Kratke informacije

Ime i prezime	Boško Obradović
Datum rođenja	23. avgust 1976.
Mesto rođenja	Vranići (kod Čačka)
Država	Srbija
Zanimanje	Političar
Stranka	Srpski pokret Dveri

Biografija

Boško Obradović je srpski političar i osnivač političke stranke Srpski pokret Dveri. Rođen je 23. avgusta 1976. godine u selu Vranići kod Čačka. Živi i radi u Beogradu.

Privatni život

Boško Obradović je rođen 1976. godine u Vranićima kod Čačka. U rodnom gradu je završio gimnaziju, a nakon toga je studirao srbistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Obradović je 2002. godine odbranio diplomski rad na temu „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam“.

Tri godine kasnije ova studija je dobila Nagradu „Miloš Crnjanski“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku koja je objavljena u periodu od 2003. do 2005. godine.

Iz prvog braka sa profesorkom klavira Vesnom, Boško Obradović ima troje dece. Izjavio je da je na sve načine pokušavao da izbegne razvod, ali u tome nije uspeo.

Juliju Obrenović koja je takođe razvedena i ima dvoje dece iz prvog braka upoznao je 2015. godine. Godinu dana kasnije su se venčali u seoskoj crkvi u Vranićima.

Jednom prilikom je izjavio da njegova supruga ne želi da se eksponira u javnosti i da je posvećena njihovoj sedmočlanoj porodici.

Neki mediji su ga kritikovali da nije dosledan u svojim stavovima jer se razveo, a propagira porodične vrednosti.

Obradović je 2020. godine upisao master studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Godinu dana kasnije je odbranio master tezu „Reforme izbornog sistema Srbije – Ideje, predlozi, koncepti“.

Karijera

Po završetku studija Obradović je šest godina radio kao bibliotekar Gradske biblioteke Čačka. Nakon toga je postao šef odnosa sa javnošću.

Na Savindan, 27. januara 1999. godine je osnovao udruženje građana Srpski pokret Dveri čiji se stavovi zasnivaju na srpskom nacionalizmu, evroskepticizmu i antiglobalizmu.

Iste godine je pokrenuo časopis „Dveri srpske“ koji je u početku bio bilten studenata srbistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, a kasnije je počeo da se bavi raznim društvenim pitanjima.

Na ovim principima se temelji i izdavačka kuća „Catena mundi“ (Verige sveta) koju je Boško osnovao sa diplomiranim profesorom književnosti Branimirom Nešićem. Do 2016. godine je bio glavni urednik izdanja.

Pokrenuo je projekte Sabor srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole.

Dveri su 2003. godine postale nevladina organizacija, a Obradović član njenog starešinstva. Na ovoj funkciji je ostao do 2015. godine.

Pošto smatra da seksualno opredeljenje nije ljudsko pravo, Boško je na čelu Dveri 2009. i 2010. godine organizovao manifestaciju „Porodična šetnja“ kao odgovor na zakazanu „Paradu ponosa“. Cilj je bilo promovisanje porodice kao institucije.

Naredne godine su počeli politički da deluju pod nazivom Pokret za život Srbije, a Obradović se kandidovao za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije.

Bio je nosilac liste Dveri na Lokalnim izborima 2012. godine u Čačku gde su osvojili 13.24 odsto glasova. Tada je postao šef odborničke grupe „Dveri za život Čačka“.

Dve godine kasnije Obradović je bio nosilac liste za republički parlament, ali sa osvojenih 3.54 odsto glasova nisu prešli cenzus potreban za ulazak u Narodnu skupštinu.

Srpski pokret Dveri je 2015. godine registrovan kao politička stranka, a za njenog prvog predsednika je izabran Boško Obradović. Ubrzo ga je Vladan Glišić optužio da se ponaša kao firer i da je u stranci zaveo diktaturu.

Dveri su 2016. godine objavile film o svom predsedniku pod nazivom „Boško Obradović – lično“.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Republička izborna komisija (RIK) je izjavila da koaliciji Dveri – Demokratska stranka Srbije nedostaje jedan glas da bi prešla cenzus.

Obradović je ušao u sukob sa članovima i tadašnjim predsednikom RIK-a Dejanom Đurđevićem i obratio im se rečima: „Kako vas nije sramota?“ i „D li smete pred narod?“. Takođe je optužio Srpsku naprednu stranku (SNS) za krađu glasova.

U maju su izbori ponovljeni na 15 biračkih mesta i koalicija je osvojila 5.04 odsto glasova. Od 13 mandata, Dveri su dobile sedam. Obradović je 24. aprila postao poslanik u Skupštini Srbije.

Republička izborna komisija je 10. marta 2017. godine potvrdila Obradovićevu kandaturu za predsednika Republike. Podržalo ga je 11 212 potpisnika.

Izjavio je da će, u slučaju da postane predsednik Srbije, formirati antikorupcijski tim pod nazivom „Dveriliks“ pri Sav

„Upad“ u RTS

Obradović je tokom protesta „Jedan od pet miliona“ 16. maja 2019. godine sa grupom demonstranata ušao u prostorije Radio televizije Srbije (RTS) zahtevajući da se organizatori protesta uključe u program nacionalnog servisa kako bi se obratili građanima.

Tom prilikom je upozorio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se „ne igraju sa narodom“, a građane pozvao da dođu u zgradu RTS-a kako bi ga zajedno „oslobodili“.

Između ostalog, demonstranti su tražili i ostavku generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića[1].

Prekinuo je sednicu Skupštine Srbije koja je održana 6. maja 2020. godine, a na kojoj se razmatrao predlog o ukidanju vanrednog stanja povodom pandemije novog virusa korona.

Lider Dveri je ometao rad Skupštine zviždanjem u pištaljku i uzvikivanjem „Dole Vučić“ i „Dole Vlada“, pa je tadašnja predsednica Skupštine Maja Gojković naložila obezbeđenju da ga udalji iz sale[2].

Istim povodom je dva dana kasnije sa poslanicima i pristalicama Pokreta Dveri organizovao protest ispred ulaza u Skupštinu Srbije.

Kako su javili beogradski mediji, poslanici i simpatizeri Dveri su pred ulazom u Skupštinu napali ministre i kolege poslanike, a protest je završen oko 11:20 časova[3].

Obradović je tom prilikom pozvao građane Srbije da izađu na ulice u subotu u 19 časova i da biciklima, automobilima i motorima formiraju protestne kolone. Putem medija je poručio da je „došlo vreme za pobunu“.

Štrajk glađu

Nakon što je samostalni poslanik Miladin Ševalić odlučio da stupi u štrajk glađu ispred Skupštine Srbije, Obradović je to isto učinio 10. maja 2020. godine.

Kao razloge za takav čin je naveo „ne samo očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nego i kršenje Ustava, rušenja demokratije i odlaganje izbora[4]“.

Istog dana su u štrajk glađu stupili i Aleksandar Martinović i Sandra Božić, poslanici vladajuće Srpske napredne stranke, a njihovi razlozi su bili to što „tužilaštvo i sudstvo ne reaguju na fašističke ispade Boška Obradovića[5]“.

Ševarlić i Božić su sledećeg dana odustali od štrajka, a nakon toga isto je učinio i Martinović. Obradoviću se 12. maja pridružio Ivan Kostić, poslanik Pokreta Dveri i potpredsednik te političke partije. Svoje zahteve Obradović i Kostić su pročitali na konferenciji za novinare.

Naime, zahtevali su „poštovanje Ustava i Rezolucije 1244 po pitanju očuvanja KiM u sastavu Srbije, neselektivan rad tužilaštva i sudova, zaštitu eparhija Srpske pravoslavne crkve (SPC) i pravoslavnih vernika u Crnoj Gori, oslobođenje medija, te odlaganje izbora i staranje uslova za slobodne i poštene izbore“.

Istog dana agencije su objavile da je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnesena krivična prijava protiv Boška Obradovića i još tri osobe zbog učešća u incidentu koji se nekoliko dana ranije dogodio ispred zgrade Narodne Skupštine kada je napadnut poslanik SNS-a Marijan Rističević.

Sa druge strane, lider „Dveri“ je Ustavnom sudu predao inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o nastavku izbornog procesa posle vanrednog stanja koji je 11. maja raspisala Republička izborna komisija.

Obradović i Kostić su štrajk glađu prekinuli 20. maja 2020. godine uz objašnjenje da „misle da su ispunili svoj cilj i ukazali na nedemokratično stanje u državi[6]“.

Pokret Dveri je bojkotovao Parlamentarne izbore koji su održani u junu 2020. godine, tako da u narednom sazivu Skupštine Srbije nisu imali svog predstavnika.

Pregovori sa vlašću za bolji status opozicije

Boško Obradović je jedan od zagovornika pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Podržao je dijalog posredstvom evropskih parlamentaraca, za razliku od nekih drugih opozicionih lidera.

Osim toga, zalaže se za veću vidljivost opozicije na javnom servisu i drugim medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Obradović tvrdi da je vlast Srpske napredne stranke duboko povezana sa mafijom, a o tome je pisao i u knjizi „Kriminalni krugovi“.

Izbori 2022. godine

Na izborima koji su održani u aprilu 2022. godine Obradović je bio kandidat za predsednika Srbije ispred koalicije „Patriotski blok“ koju su činili Srpski pokret Dveri i Pokret obnova kraljevine Srbije.

Tokom kampanje se zalagao za obnovu monarhije. Isticao je da je jedan od prioriteta njegove koalicije jačanje ekonomskog patriotizma i poboljšanje uslova života i rada poljoprivrednika i seljaka.

Obradović je na izborima osvojio 165 181, odnosno 4.46 odsto glasova. Za novog predsednika Srbije ponovo je izabran Aleksandar Vučić kome je podršku dalo više od 60 odsto birača.

Koalicija Dveri-POKS je osvojila 3.92 odsto glasova, odnosno 10 mandata u Skupštini Srbije.

Umesto u rezidenciju predsednika Srbije Obradović je 1. avgusta 2022. godine seo u poslaničku klupu. Postao je član Odbora za Kosovo i Metohiju, zamenik predsednika Odbora za zdravlje i porodicu, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, član Odbora za prava deteta, te zamenik člana Odbora za kulturu i informisanje.

Radovi, publikacije, knjige

Obradović je 2007. godine objavio svoju prvu knjigu pod nazivom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas“. Knjiga je doživela još dva izdanja. Štampana je 2008. i 2010. godine.

Knjigu „Srpska unija“ prvi put je objavio 2012. godine. Drugo izdanje se u prodaji našlo 2014. godine.

Boško Obradović je 2015. godine objavio knjigu „Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-ih godina XX veka“.

Zbirku odabranih skupštinskih beseda koje je držao u Skupštini Srbije u periodu od 2016. do 2018. godine objavio je 2019. godine pod nazivom „Gde bežite“.

Obradović je 2020. godine objavio delo „Kriminalni krugovi“. Predstavio ju je kao „belu knjigu“ o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS.

Imovina

U julu je izjavio da u svom vlasništvu ima stan od 62 kvadrata u Čačku koji je 2005. godine uzeo na kredit, a otplaćivao ga je do 2020. godine. Takođe poseduje automobil Opel Astru koji je 1995. godište.

Rekao je da je zamrzao radni odnos i odrekao se suvlasništva u izdavačkoj kući „Catena mundi“. To je uradio jer se zalaže za donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine i smatra da treba proveriti prihode i imovinu javnih funkcionera.

Novinari KRIK-a su ovo potvrdili, a saznali su da Obradovićevi mesečni prihodi iznose 136 971 dinar. Otac Milisav i brat Branko imaju po stan u Čačku, a deda Miomir poseduje kuću i dvorište u Vranićima čija je vrednost 8 000 evra i dve njive koje se procenjuju na 8 500 evra.

„Catena mundi“ je od osnivanja do danas iz budžeta dobila oko 2.5 miliona dinara jer je sklapala poslove sa školama i bibliotekama u Srbiji.

Kršenje zakona

Protiv Boška Obradovića su 2013. godine podnesene dve prekršajne prijave jer nije prijavio skup na kome su učesnici protestovali protiv Briselskog sporazuma. Nije platio kazne jer su postupci 2015. godine zastareli.