Volodimir Zelenski

Kratke informacije

Ime i prezimeVolodimir Zelenski
Datum rođenja25. januar 1978.
Mesto rođenjaKrivi Rih (Krivi Rog)
DržavaUkrajina
PrebivališteKijev
ZanimanjeKomičar, glumac, producent, političar
StrankaSluga naroda

Biografija

Volodimir Zelenski (Володимир Олександрович Зеленський) je ukrajinski komičar, glumac, producent i političar koji od 2019. godine obavlja funkciju predsednika Ukrajine. Rođen je 25. januara 1978. godine u gradu Krivi Rih (Krivi Rog). Oženjen je Olenom Kijaško (Олена Володимирівна Зеленська Кіяшко) sa kojom ima dvoje dece. Živi i radi u Kijevu.

Premda je studirao pravo, Zelenski se već sa 17 godina počeo baviti komedijom. Osnovao je Produkcijsku kuću „Kvartal 95“, a od 2005. do 2019. godine snimio je nekoliko komedija i humorističnih serija.

Za predsednika Ukrajine izabran je na izborima 21. aprila 2019. godine kada je pobedio dotadašnjeg predsednika Petra Porošenka (Петро Олексійович Порошенко).

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Volodimir Zelenski je rođen u jevrejskoj porodici 1978. godine u Krivi Rihu, u tadašnjoj Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.

Njegov otac, Oleksandr Zelenski (Олександр Семенович Зеленський)je bio univerzitetski profesor i šef Odeljenja za kibernetiku i informatički hardver na Državnom univerzitetu ekonomije i tehnologije u Krivi Rihu. Majka Ruma Zelenska (Римма Володимирівна Зеленська) je radila kao inženjer.

Volodimirov deda Semjon Ivanovič Zelenski je bio deo 57. gardijske streljačke divizije Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. Semjonov otac i tri brata su stradali u holokaustu.

Pre polaska u osnovnu školu Volodimir Zelenski je četiri godine živeo u gradu Erdenet u Mongoliji, gde je njegov otac tada radio. Odrastao je govoreći ruski jezik.

Sa 16 godina je dobio stipendiju za nastavak školovanja u Izraelu, ali mu otac nije dopustio da napusti zemlju.

Kasnije je diplomirao pravo na Ekonomskom institutu Krivi Rih. Studije je nastavio na Ekonomskom fakultetu u Kijev. Međutim, rano je shvatio da pravo nije ono čime želi da se bavi u životu.

Zelenski govori ruski, ukrajinski i engleski jezik.

Od studenta prava do uspešnog komičara

Volodimir Zelenski se sa 17 godina pridružio lokalnoj ekipi komičara, a ubrzo je stigao poziv da postane deo ekipe „Zaporožja – Krivi Rih – Transit“ sa kojom je 1997. godine pobedio na prestižnom takmičenju komičara.

Iste godine je oformio vlastitu ekipu pod nazivom „Kvartal 95“ sa kojim je do 2003. godine obišao skoro sve zemlje bivšeg SSSR-a.

„Kvartal 95“ je 2003. godine počeo da proizvodi TV emisije za ukrajinsku TV stanicu „1+1“, a od 2005. godine su počeli da sarađuju sa Televizijom „Inter“.

Zelenski je 2008. godine glumio u dugometražnom filmu „Ljubav u velikom gradu“ („Love in the Big City“), a potom i u njegovom drugom nastavku „Ljubav u velikom gradu 2“.

U periodu od 2010. do 2012. godine bio je član uprave i glavni producent televizije „Inter“.

Nakon toga je glumio u filmu „Romansa na poslu“, „Naše vreme“ iz 2011. godine i „Rževski protiv Napoleona“ iz 2012. godine. Treći nastavak filma „Ljubav u velikom gradu 3“ u bioskopima se pojavio 2014. godine.

Zelenski je takođe igrao glavnu ulogu u filmu „8 prvih sastanaka“ iz 2012. godine, te nastavcima koji su objavljeni 2015. i 2016. godine. Pozajmio je glas medvediću Padingtonu u ukrajinskim sinhronizacijama iz 2014. i 2017. godine.

Zelenski se u avgustu 2014. godine usprotivio nameri ukrajinskog ministarstva kulture da ruskim umetnicima zabrani ulazak u Ukrajinu. Međutim, 2015. godine to se ipak dogodilo. Komedija „Ljubav u velikom gradu 2“ u kojoj je Zelenski igrao glavnu ulogu je 2018. godine zabranjena u Ukrajini.

Nakon što su ukrajinski mediji objavili da je tokom rata u Donbasu njegov „Kvartal 95“ donirao milion grivna ukrajinskoj vojsci, neki ruski političari i umetnici zatražili su zabranu njegovih dela u Rusiji. Sa druge strane, on se usprotivio nameri da se ruskim umetnicima zabrani ulaz u Ukrajinu.

Zelenski je 2015. godine postao glavna zvezda ukrajinske serije „Sluga naroda“ u kojoj je tumačio ulogu predsednika Ukrajine. Igrao je profesora istorije u srednjoj školi koji je pobedio na predsedničkim izborima nakon što je snimak u kome govori o načinu borbe protiv korupcije postao popularan.

Ukrajinsko Ministarstvo kulture je 2017. godine donelo odluku o zabrani emitovanja humoristične serije „Tazbina“ u kojoj je Zelenski takođe igrao, međutim u martu 2019. godine ta zabrana je ukinuta.

Sve do 2018. godine uglavnom je snimao filmove namenjene ruskom tržištu. Njegova prva uloga na ukrajinskom jeziku bila je romantična komedija „Ja, ti, on, ona“ koja se na TV ekranima pojavila u decembru 2018. godine.

Prva verzija scenarija je pisana na ukrajinskom, ali je potom prevedena na ruski zbog glumice Agne Grudite. Nakon toga film je sinhronizovan na ukrajinski jezik.

Politička karijera

Ekipa okupljena oko Produkcijske kuće „Kvartal 95“ je u novembru 2018. godine osnovala političku stranku pod nazivom „Sluga naroda“.

Premda je Zelenski negirao bilo kakve planove za ulazak u politiku i izjavio da je ime stranke registrovao samo kako bi sprečio da ga drugi prisvoje, u javnosti se spekulisalo da planira da se kandiduje na narednim izborima.

Već u oktobru 2018. godine, tri meseca pre najave kampanje i šest meseci pre izbora, ankete su mu davale veliku prednost. Zelenski je 31. oktobra 2018. godine tokom novogodišnjeg programa na Televiziji „1+1“ objavio da će se kandidovati za predsednika Ukrajine.

Zelenski i njegova partija su kampanju protiv Porošenka skoro u potpunosti vodili putem društvenih mreža. Nije objavio detaljnu platformu buduće politike, a njegovo pojavljivanje na mejnstrim medijima je bilo minimalno. Do birača je dolazio putem društvenih medija i snimaka koje je objavljivao na internet platformi „Ju Tjub“ („YouTube“).

Tradicionalne predizborne skupove zamenio je stend ap nastupima koje je organizovao širom Ukrajine sa svojom produkcijskom kućom. Opisivao se kao anti establišment, predstavljao se kao antikorupcijska figura, premda su ga analitičari opisivali kao populistu.

Govorio je da želi da vrati poverenje građana u političare, da dovede „profesionalne, pristojne ljude na vlast“ i da promeni raspoloženje vladajuće klase, odnosno političke elite.

Dvadesetak ukrajinskih medija je 16. aprila 2019. godine, nekoliko dana pred izbore pozvalo Zelenskog da prestane da izbegava novinare. On je kazao da se ne skriva od novinara, ali da ne želi da bude deo televizijskih debata sa ljudima „iz stare vlasti“ samo kako bi se promovisao. Istakao je da nije imao vremena da izađe u susret svim medijima koji su želeli da sa njim razgovaraju.

U timu koji je predstavio pre izbora bio je i bivši ukrajinski ministar finansija Oleksandr Daniluk. Tokom kampanje povezivali su ga s oligarhom Ihorom Kolomojskijem, a tadašnji predsednik Porošenko i njegove pristalice su tvrdili da bi pobeda Zelenskog na izborima bila od koristi Rusiji.

U toku velike političke debate koja je održana 19. aprila 2019. godine Zelenski je priznao da je 2014. godine glasao za Porošenka, ali da se prevario, te da postoje dva predsednika, jedan koji se pojavljuje pred kamerama, a drugi koji „šalje pozdrave Moskvi“.

Tokom kampanje je govorio da će kao predsednik razvijati privredu i pokušavati da privuče strana ulaganja u Ukrajinu kroz „ponovno pokretanje pravosudnog sistema“ i vraćanja poverenja u državu.

Zelenski je odneo ubedljivu pobedu u prvom krugu izbora koji su održani 31. marta, ali i u drugom krugu koji je održan 21. aprila 2019. godine.

Izabran je za predsednika Ukrajine 21. aprila 2019. godine pobedivši dotadašnjeg predsednika Petra Porošenka sa skoro 73 odsto glasova u odnosu na Porošenkovih 25 odsto. Čestitali su mu predsednik Poljske Andržej Duda, Emanuel Makron, Donald Tramp, te brojni svetski zvaničnici.

Mandat predsednika Ukrajine

Na svečanoj inauguraciji koja je održana 20. maja 2019. godine prisustvovali su brojni svetski zvaničnici.Sa Volodimirom Grojsmanom kao predsednikom Vlade, Ukrajina je postala tek druga država na čijem čelu su predsednik i premijer jevrejskog porekla.

Tokom svog inauguracijskog obraćanja, Zelenski je raspustio tadašnji parlament i pozvao na prevremene parlamentarne izbore koji je trebalo da budu održani u oktobru iste godine. Jedan od njegovih koalicionih partnera, Narodna fronta, usprotivio se tom potezu i povukao iz vladajuće koalicije.

Parlament je odbio prvi njegov veći predlog za promenu izbornog sistema. Osim toga, odbili su i inicijativu o ponovnom uvođenju kaznene odgovornosti za nezakonito bogaćenje u dnevni red parlamenta.

Njegova partija je 2020. godine predložila promene zakona o medijima s namerom da se poveća konkurentnost, a smanji dominacija ukrajinskih oligarha na televizijskim i radijskim emiterima.

Kritičari su taj potez ocenili kao rizik za povećanje medijske cenzure u Ukrajini, jer bi se klauzula kaznene odgovornosti za distribuciju dezinformacija mogla zloupotrebiti.

Naišao je na oštre kritike političkih protivnika zbog tajnog putovanja u Oman u januaru 2020. godine. Naime, s obzirom na to da nije prijavljeno u službenom rasporedu, izgledalo je kao da je predsednik Zelenski pokušao da spoji lični odmor sa državnim poslovima.

Kritikovali su ga upravo zbog manjka transparentnosti koje je zamerao i svom prethodniku Porošenku.

U januaru 2021. godine ukrajinski parlamenta je usvojio zakon o unapređenju i reformi ukrajinskih zakona o referendumu koje je Ustavni sud Ukrajine proglasio neustavnim 2018. godine. Ova reforma je bila jedno od obećanja koje je Zelenski dao svojim biračima tokom kampanje.

Predsednik je u junu 2021. godine podneo Vrhovnoj Radi predlog zakona o formiranju javnog registra ukrajinskih oligarha kojima se zabranjuje učešće u privatizacijama državnih kompanija i zabranjuje im se da finansijski doprinose političarima.

Opozicioni poslanici su podržali njegovu nameru da smanji uticaj oligarha na politiku, ali su kritikovali njegov pristup. Smatrali su da bi javni registar bio i opasan jer je vlast koncentrisana u predsedniku i neučinkovita, s obzirom na to da su oligarsi bili simbol duboko ukorenjene korupcije.

Zakon je ipak usvojen u junu 2021. godine.

Pandora papiri

U oktobru 2021. godine mreža istraživačkih novinara iz celog sveta objavila je „Pandora papire“, iz kojih se vidi da su Zelenski i šef sigurnosne službe upravljali mrežom ofšor kompanija na Britanskim devičanskim ostrvima, Kipru i Belizea.

On je svoju imovinu 2019. godine predao poslovnom partneru, ali su ipak dogovorili da njegova porodica nastavi da ostvaruje prihode od tih kompanija.

Zelenski nije negirao da je 2012. godine koristio ofšor kompanije, ali da je to učinio kako bi izbegao da njegove satirične emisije budu pod uticajem politike.

Rat u Donbasu

Jedno od glavnih obećanja tokom predizborne kampanje bilo je okončanje rata u Donbasu. Zelenski je u junu imenovao bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučmu za predstavnika Ukrajine u Trojnoj kontakt grupi za rešavanje sukoba.

Tokom prvog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom (Владимир Путин) koji je telefonski održan 11. jula 2019. godine, Zelenski ga je pozvao da uđe u pregovore uz posredovanje evropskih zemalja. Razgovarali su i o razmeni zarobljenika.

Zelenski je u oktobru 2019. godine najavio preliminarni dogovor sa separatistima, prema kojima se obavezao da će ukrajinska vlada poštovati izbore održane u regiji u zamenu za to da Rusija povuče svoje trupe iz Donjecka.

Taj sporazum je naišao na veoma burne reakcije ne samo političara, nego i celokupne javnosti. Kritičari su tvrdili da izbori u Donbasu verovatno neće biti slobodni i pošteni, te da su separatisti proterali većinu proukrajinskih stanovnika iz regije kako bi osigurali prorusku većinu.

Sumnjali su u to da je moguće da Rusija održi svoja obećanja data sporazumom. Zelenski je branio svoje stavove, navodeći da se izbori neće održati pre povlačenja Rusije.

Kriza na granici sa Rusijom

Volodimir Zelenski je u aprilu 2021. godine razgovara s američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) i pozvao članice NATO saveza da ubrzaju procedure za pristupanje Ukrajine zbog gomilanja ruskih trupa na granici.

Krajem novembra 2021. godine Zelenski je optužio Rusiji u jednog ukrajinskog oligarha da podržavaju plan za rušenje njegove vlade. Ruske vlasti su negirale umešanost u pokušaj državnog udara. Već u decembru 2021. godine pozvao je na preventivne akcije protiv Rusije.

Ukrajinski predsednik je 19. januara 2022. godine u video poruci pozvao građane da ne paničare, te apelovao na medije da budu „sredstva masovnog informisanja, a ne masovne histerije“.

Devet dana kasnije je pozvao zapadne zemlje da ne stvaraju paniku zbog potencijalne invazije, zato što takve izjave štete ukrajinskoj privredi.

Kako je rasla zabrinutost zbog ruske invazije na Ukrajinu, Zelenski je 19. februara 2022. godine upozorio da zapadne zemlje treba da napuste svoj pomirljivi stav prema Rusiji.

Podsetio je da je Ukrajina dobila sigurnosnu garanciju u zamenu za odustajanje od trećeg najvećeg nuklearnog arsenala na svetu, da nema oružje i da nema sigurnost, ali da ima pravo da podstiče da Zapad zauzme drugačiji stav prema Moskvi kako bi se obezbedila sigurnost i mir.

Zelenski se 24. februara, pred početak ruske invazije obratio građanima Ukrajine i Rusije. Rusima je poručio da izvrše pritisak na svoju vladu kako bi sprečili rat.

Demantovao je prisustvo neonacista u ukrajinskoj vladi, te kazao da nema nameru da napada regiju Donbas, navodeći da je i lično vezan za to područje.

Ruska invazija na Ukrajinu

Vladimir Putin je 24. februara objavio da Rusija pokreće „specijalnu vojnu operaciju“ u Donbasu. Rakete su pogodile brojne vojne mete u Ukrajini, a Zelenski je proglasio vanredno stanje. Objavio je da se diplomatski odnosi sa Rusijom prekidaju, a kasnije najavio opštu mobilizaciju.

Zelenski je 25. februara odbacio tvrdnje Rusije da su mete samo vojna mesta, nego da rakete gađaju i civilne objekte. Objavio je da su obaveštajne službe došle do saznanja da je on glavna meta Rusije, ali da će uprkos tome ostati u Kijevu.

Odbio je predlog američke vlade i turskog predsednika da se evakuiše na sigurnije mesto. Dodao je da mu treba municija, a ne prevoz.

Privatni život

Volodimir Zelenski se u septembru 2003. godine venčao s Olenom Kijaško, ljubavlju iz školskih dana. U julu 2004. godine dobili su ćerku Oleksandru, a u januaru 2013. godine sina Kjirila.

Oleksandra se već pojavila u dva filmska projekta u kojima je njen otac sudelovao.

Imovina porodice Zelenski je 2018. godine procenjena na oko 37 miliona grivna, odnosno 1.5 miliona američkih dolara.

Filmografija

Filmovi i serije

  • 2005. The Three Musketeers
  • 2009. No Love in the City
  • 2010. Lyubov v bolshom gorode 2
  • 2011. Sluzhebnyy roman. Nashe vremya
  • 2012. Corporal vs. Napoleon
  • 2012. 8 First Dates
  • 2012. Skazochnaya Rus
  • 2014. Love in Vegas
  • 2014. 8 New Dates
  • 2014. Lyubov v bolshom gorode 3
  • 2014. Chisto NEWS
  • 2014. The 8 Best Dates
  • 2015 – 2019. Servant of the People
  • 2016. Servant of the People 2
  • 2018. Me. You. He. She.

Volodimir Zelenski na društvenim mrežama

FacebookVolodimir @ Facebook
InstagramVolodimir @ Instagram
TwitterVolodimir @ Twitter