Ana Brnabić

Poslednji put ažurirano: Kategorija: A, Politika
Foto: E-stock.us / Aleksandar Baclija

Kratke informacije

Ime i prezime Ana Brnabić
Datum rođenja 28. septembar 1975.
Mesto rođenja Beograd
Država Srbija
Zanimanje Predsednica vlade Srbije
Stranka Srpska napredna stranka (SNS)

Biografija

Ana Brnabić je srpska menadžerka, magistarka marketinga i političarka, koja od juna 2017. godine obavlja funkciju predsednice Vlade Srbije. Prva je žena na toj poziciji u istoriji Srbije. Rođena je 28. septembra 1975. godine u Beogradu. Sa doktorkom Milicom Đuriđić i njihovim sinom Igorom živi u Beogradu.

Obrazovanje

Ana Brnabić je rođena 1975. godine u Beogradu. U rodnom gradu je završila osnovnu školu, a 1994. godine i Petu beogradsku gimnaziju.

Nakon srednje škole odlazi u Sjedinjene Američke Države, na Univerzitet Northwood u državi Mičigen. Tamo tokom 1998. godine završava studije poslovne administracije.

Nakon fakulteta odlazi u Englesku gdje na Hull univerzitetu završava master studije i stiče MBA diplomu iz marketinga. Govori engleski i ruski jezik.

Poslovna karijera

Tokom studija u Londonu radila je za „Srpski informacioni centar“ na poziciji administratora i osobe zadužene za odnose sa javnošću. Samom centru je glavni zadatak bio da održava kontakt i interakciju između reformističko nastrojenih stranaka u Srbiji sa civilnim medijima u Velikoj Britaniji.

Ana Brnabić se 2002. godine nakon master studija vratila u Srbiju i počela da radi kao službenik za odnose sa javnošću na Programima za agrarni razvoj Srbije, koje je tada finansirala EU.

Tu se zadržala samo dva meseca, nakon čega prelazi u USAID gde je radila na raznim projektima ove organizacije u Srbiji.

U američku kompaniju za razvoj vetroelektrana „Continental Wind Serbia“ prešla je 2011. godine. Dve godine kasnije izabrana je za direktorku iste kompanije. Celo vreme radila je na obaveštavanju javnog mnjenja o prednostima i važnosti obnovoljivih izvora energije.

Brnabić je 2016. godine imenovana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u vladi Republike Srbije.

Članica je glavnog odbora PEKSIM organizacije koja omogućava stipendije za magistarske studije na Univerzitetu Kembridž.

Predsednica je Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED, te predsednica Odbora Etno mreže udruženja proizvođača rukotvorina.

Premijerka Republike Srbije

U junu 2017. predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove Vlade Republike Srbije. Time je postala prva žena i prva LGBT osoba na toj poziciji. Za njeno imenovanje je 29. juna 2017. godine glasalo 157 od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije.

Prva zvanična aktivnost novoizabrane premijerke bio je Samit lidera Zapadnog Balkana koji je održan 12. jula u Trstu. Tom prilikom se sastala sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel (Angela Merkel), tadašnjim evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom (Johannes Hahn), predstavnicima Evropske investicione banke i Svetske banke, te tadašnjim premijerima Makedonije i Slovenije Zoranom Zaevim i Mirom Cerarom.

Brnabić je poručila da je „Srbija jačanjem ekonomske i političke stabilnosti uradila mnogo na stvaranju povoljne investicione klime u zemlji“.

Istog meseca gostovala je na američkoj televiziji Si-En-En (CNN). Na pitanje kako to da je kao pripadnica LGBT zajednice uspela da postane predsednik Vlade u jednoj „duboko konzervativnoj“ zemlji kakva je Srbija, ona je odgovorila da se tu nikad nije osećala ugroženo, te da ne misli da je Srbija toliko „homofobična niti ksenofobična“ zemlja koliko neki misle.

Premda je novinarka pokušala da skrene pažnju na uticaj Rusije na Srbiju i zemlje u regionu, ona je istakla da Srbija ne gaji ni pro-rusku ni pro-američku, nego pro-srpsku politiku, te da se zalaže za članstvo u Evropskoj uniji.

Brnabićeva je dodala da se ta činjenica ogleda i u formiranju ministarstava čije je rad usaglašen sa standardima EU. Nije propustila priliku da pomene ni rast Društvenog bruto proizvoda, te bolje ekonomske uslove u Srbiji.

30. septembra svečano je otvorila 9. Festival zimnice u Koceljevi, te tom prilikom istakla da će Vlada učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima u tom kraju.

Podsetila je da je učinjeno mnogo da mladi ostanu na svojim ognjištima, te da uz poticaj od države nastave da se bave poljoprivredom.

Prvih 100 dana Vlade Ane Brnabić

Premijerka je 14. oktobra 2017. godine u Kruševcu podnela izveštaj o radu Vlade u prvih stotinu dana. Premda je u tom periodu isplivala afera „Vulinova tetka“ u kojoj je ministar odbrane Aleksandar Vulin tvrdio da mu je novac za kupovinu stana dala tetka iz Kanade, Brnabićeva je istakla da je zadovoljna svojim i radom svojih saradnika.

Tom prilikom je istakla da je javni dug Srbije dodatno smanjen, te da je ostvaren suficit u budžetu. Pod njenim rukovodstvom uvedena je i automatska overa zdravstvenih knjižica, te zaključeno sedam ugovora s investitorima.

Ona je naglasila da je pušteno u saobraćaj više od 30 kilometara autoputa prema Bugarskoj, te da je sprečena kandidatura Kosova u UNESKO.

Diplomatski i ekonomski odnosi

Krajem novembra učestvovala je na Samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope gde je dogovoren projekat modernizacije pruge Beograd – Budimpešta.

Prisustvovala je potpisu Komercijalnog ugovora za autoput Preljina – Požega između „Puteva Srbije“ i kineske kompanije „China Communications Constructions Company Ltd“, te Protokola o saradnji između Centralne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin Kine i Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Tom prilikom potpisan je i Ugovor o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd između grada Beograda, „Beogradske elektrane“ i izvođača radova, kineske firme „Power Construction Corporation of China“, te Projekat za obradu i odlaganje otpadnih voda iz centralnih delova grada Beograda.

Nakon šest meseci otkako je preuzela premijersku fotelju, stručna javnost joj je zamerila to što nema autoritet među ministrima kakav je imao bivši premijer i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić.

Osim toga zamerano joj je to što nije reagovala na aferu „Vulinova tetka“, te što je novinske kuće koje se bave istraživanjem porekla imovine visokih funkcionera nazvala takozvanim istraživačkim medijima. Prosvetnim radnicima se nije svidela njena izjava da rade samo tri sata dnevno.

Ministar finansija Dušan Vujović je 16. maja 2018. godine iz ličnih razloga podneo ostavku, pa je Brnabićeva preuzela njegovu funkciju. 29. maja je za novog ministra izabrala Sinišu Malog, bivšeg gradonačelnika Beograda. Za njegovo imenovanje glasalo je 154 narodnih poslanika, 30 je bilo protiv, a uzdržanih nije bilo.

Prvih 365 dana Vlade

Početkom jula je u Subotici obeležena prva godina Vlade Ane Brnabić. Tom prilikom predsednica je istakla da je relativno zadovoljna postignutim u prvih 365 njene Vlade.

Ona je naglasila da su tokom prve godine rada Vlade penzije povećane pet odsto, a da bi do kraja godine trebalo da se ukinu mere o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Istakla je i povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru između pet i deset odsto, te obećala novo povećanje. Minimalna cena rada u realnom sektoru je povećana za 10 odsto.

Nije propustila priliku da napomene da je Srbija obezbedila bolji plasman na listi Svetske banke, te da je upravo ta organizacija Srbiju proglasila liderom u sprovođenju reformi u Jugoistočnoj Evropi.

Dodala je i da je do 3. jula 2018. godine Srbija imala suficit u budžetu od 31.1 milijardu dolara, a da je javni dug iznosio 59-7 odsto BDP-a.

Brnabićeva je istakla da je tokom godine zaključeno 35 novih ugovora sa domaćim i stranim investitorima čija je ukupna vrednost 250 miliona evra, te dodala da je obezbeđeno više od devet hiljada novih radnih mesta.

Obećala je nove investicije i ulaganje u obrazovanje, digitalizaciju, infrastrukturu, te rekonstrukcije medicinskih ustanova poput Kliničkog centra u Nišu i Porodilišta u Višegradskoj.

Naglasila je da će nastaviti da radi na sticanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji, te dodala da je, otkako je ona preuzela dužnost, Srbija otvorila četiri poglavlja u pregovorima s EU. Istakla je i pozitivan pomak u nastavku dijaloga Beograda i Prištine o situaciji na Kosovu.

Brnabićeva je podsetila javnost da je 2018. godine otvoren novi granični prelaz sa Mađarskom, te da će naredne godine biti otvoren još jedan.

Tokom Samita o Zapadnom Balkanu koji je 11. jula održan u Londonu, sastala se sa princom Čarlsom i njegovom suprugom Kamilom, vojvotkinjom od Kornvola.

Na marginama istog Samita kratko je razgovarala sa tadašnjim kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem (Ramush Haradinaj) koji joj se, po pisanju srpskih medija izvinio i rekao da nije bio upoznat s akcijom u kojoj su uhapšena petorica Srba na Kosovu.

Tom prilikom razgovarala je sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i tadašnjom britanskom premijerkom Terezom Mej (Theresa Mary May).

U julu 2018. godine prisustvovala je sedmom Samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope koji je održan u Sofiji. Tada je potpisala Komercijalni ugovor za prugu Novi Sad – Subotica, Memorandum za rekonstrukciju pruge Beograd – Niš i Memorandum o izgradnji industrijskog parka za voće i povrće.

U periodu od 23. do 26. jula bila je u prvoj zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Bila je domaćin svečanosti u Kongresu SAD u Vašingtonu koja je održana povodom obeležavanja 100. godišnjice podizanja srpske zastave ispred Bele kuće.

Tom prilikom sastala se sa brojnim američkim senatorima i kongresnicima, te srpskim privrednicima koji rade u Americi. Tu posetu ocenila je veoma uspešnom i istakla da očekuje brze rezultate.

Magazin „Forbs“ („Forbes“) ju je 2019. godine rangirao kao 88. najmoćniju ženu na svetu, te kao 19. najmoćnijeg ženskog političkog lidera.

Međutim, deo javnosti ipak smatra da Brnabić nema stvarnu političku moć koja je u skladu s ustavnom ulogom šefice izvršne vlasti, nego da je sva moć ipak u rukama Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije.

Pristupanje SNS-u i drugi premijerski mandat

U oktobru 2019. godine premijerka je potvrdila da se pridružila vladajućoj Srpskoj narednoj stranci (SNS). Krajem istog meseca je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i država članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU), proširujući listu srpskih proizvoda koji se mogu izvoziti na teritoriju te Unije.

Nakon izbijanja pandemije novog virusa korona, koji se u martu 2020. godine pojavio i u Srbiji, Brnabić je imenovana za šeficu Kriznog odbora za zdravstvo.

Pošto je 15. marta predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje, Vlada je donela propise o merama tokom vanrednog stanja sa ciljem suzbijanja posledica pandemije. Tako je policijski čas uveden u Srbiji prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Uprkos pandemiji, Vučić je odlučio da raspiše parlamentarne izbore. Održani su u junu 2020. godine, a njegova stranka odnela je ubedljivu pobedu.

Početkom oktobra Vučić je doneo odluku da će Ana Brnabić biti mandatarka za sastav nove Vlade Srbije. Tom prilikom je izjavio da „ništa krupno ne može da joj zameri“, te da je vodila „disciplinovanu i odgovornu kritiku i nije se dodvoravala stranim centrima moći“.

Rekao je da očekuje da razmisli o uvođenju dva nova ministarstva, te da u vladi bude najmanje 50 odsto ili više žena. Nakon što je Brnabić objavila ko će biti novi ministri, deo javnost je stekao utisak da je listu sastavljao sam predsednik Srbije, a ne ona kao mandatarka.

Skupština Srbije je 28. oktobra 2020. godine izglasala novu Vladu na čijem je čelu Ana Brnabić. Brojala je ukupno 24 ministarstva.

Među ministrima je bilo 13 članova SNS-a, dva člana SPS-a, po jedan ministar iz Pokreta socijalista, Socijaldemokratske partije srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Srpskog patriotskog saveza i Srpske narodne stranke. Četiri ministra su bili nezavisni kandidati.

Treća Vlada Ane Brnabić

Posle Opštih izbora koji su održani 2022. godine, Ana Brnabić je po treći put dobila priliku da sastavi novu Vladu. Reč je o 17. Vladi Srbije od uvođenja višepartijskog sistema.

Broj ministara je povećan na 29, a ovog puta su u Vladu ušli i po jedan kandidat Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) i Stranke pravde i pomirenja (SPP).

Kontroverze

U oktobru 2015. godine sajt Telepromter.rs objavljuje telefonski transkript Lidije Udovički i Bojana Pajtića u kome se optužuje kum premijera Srbije i direktor EMS-a Srbije Nikola Petrović, da je pokušao da naplati reket od 2 000 000 evra od firme „Continental Wind Partners“ da bi zauzvrat priključio njihove vjetroelektrane na elektromrežu Srbije.

Prema Teleprompteru tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je zauzvrat optužio „Continental Wind Partners“ i njihovu podružnicu u Srbiji da su lobirali američke kongresmene da u njihovom pismu Džozefu Bajdenu navedu premijerovog brata Andreja i njegovog kuma Nikolu kao glavno izvorište korupcije u Srbiji.

Međutim tada Ana Brnabić kao predstavnik CWP-a i direktor EMS-a, te tadašnji ministar energetike Aleksandar Antić izlaze na konferenciju za medije gde opovrgavaju navode telepromptera o bilo kakvom mitu i korupciji.

Afera „Aseko“

U septembru 2020. godine Marinika Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), iznela je tvrdnje da je firma brata premijerke Brnabić Igora Brnabića Aseko SEE (Asseco SEE) iz budžeta Srbije dobila 40 miliona evra.

Tepić je pokazala dokumente kojima se, kako je tvrdila, dokazuje da je njegova firma za dve godine otkako Brnabić obavlja funkciju predsednice Vlade dobila više od 40 miliona evra. Nakon obraćanjima novinarima ona je dokazni materijal predala Republičkom javnom tužilaštvu.

Kompanija „Aseko“ se javnosti obratila saopštenjem da će „svoj ugled od netačnih, zlonamernih i paušalnih optužbi da brani pred svim nadležnim institucijama“, dok je Ana Brnabić izjavila da ona i njen brat nisu u istom domaćinstvu, da je reč o dve porodice, te da nije pošteno da se njen brat ne može baviti svojim poslom zato što je ona trenutno predsednica Vlade Srbije.

Pojedini mediji su u novembru 2020. godine objavili da je Igor Brnabić podneo ostavku na mesto direktora firme „Aseko“, čime su podgrejane sumnje da je ipak bilo reči o sukobu interesa.

Imovina

Prema pisanju Blica, koji je objavio njenu imovinsku karticu Ana Brnabić posjeduje sledeću imovinu:

  • stan i potkrovlje u Beogradu površine 327 kvadrata kupljenu na kredit 2014. godine.
  • garažu u Beogradu od 19 kvadrata.
  • nasljedstvo u vidu kuće na Krku od 167 kvadrata.
  • nasljedstvo u vidu devastirane stare kuće na Krku od 30 kvadrata.
  • Toyotu RAV4 iz 2010. godine kupljenu na lizing.

Plata

Prema navodima Blica kao ministarka ima prijavljenu platu u iznosu od 88 825 dinara ili oko 720 eura.

Privatni život

Ana Brnabić je rođena 1975. godine u Beogradu. Njen deda s očeve strane, Anton Brnabić je bio vojno lice. Rođen je u Staroj Baškoj na ostrvu Krk (današnja Hrvatska). Borio se na strani partizana u Drugom svetskom ratu, nakon čega je dobio čin potpukovnika. Po nacionalnosti je bio Hrvat.

Njena baka s očeve strane, Milica Brnabić je rođena u Gorobilju, nedaleko od Požege. Baka i deda s majčine strane su iz Babušnice, opštine na jugoistoku Srbije.

Anin otac Zoran je rođen 1950. godine u Užicu. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Nakon studija oženio je Ružicu i ostao da živi u srpskoj prestonici.

Ružica Brnabić je po struci inženjer građevinarstva i trenutno živi u beogradskom naselju Palilula. Zoran je preminuo vrlo mlad. Ana ima starijeg brata Igora koji je direktor kompanije „Asseco SEE“.

Kao 12. premijer Srbije, postala je tek peti predsednik neke vlade koji je javno obznanio svoju seksualnu orijentaciju. U dugogodišnjoj je vezi sa Milicom Đurđić za koju kaže da joj je najveća podrška u životu.

Milica je po profesiji doktorka i radi u Kliničkom centru Srbije na Odeljenju za radiologiju i magnetnu rezonancu.

Prema pisanju srpskih medija Ana i Milica su se upoznale sasvim spontano u jednom gej klubu u Beogradu. Tada su razmenile brojeve i počele češće da se viđaju.

Nakon toga su počele da žive zajedno, a Milica se trudi da premijerku prati na svim važnim događanjima kada joj vlastite obaveze to dopuštaju.

Početkom oktobra 2018. godine u srpskim medijima se prvi put pojavila vest da premijerka i njena partnerka Milica planiraju da imaju dete, te da su se već potražile pomoć u jednoj holandskoj privatnoj klinici za vantelesnu oplodnju.

Ipak, te informacije su ostale u formi nagađanja, sve dok 4. februara 2019. godine nije i zvanično potvrđeno da je Milica trudna.

Naime, jedan srpski magazin je dobio izjavu na Kliničkom centru za radiologiju i magnetnu rezonancu gde je ona zaposlena, da je doktorka odsutna jer je na trudničkom bolovanju.

Time je potvrđeno da je u drugom stanju. Novinari su za komentar pozvali kabinet predsednice Vlade Ane Brnabić gde je kratko saopšteno da ona čeka dete. Dodatnih detalja u tom saopštenju nije bilo.

20. februara 2019. godine domaći, ali i pojedini svetski mediji, poput Bi-Bi-Si-ja i lista „Independent“ objavili su vest da je Milica rodila sina koji se zove Igor. Srpski dnevni list „Blic“ je preneo informaciju da se i majka i beba osećaju dobro.

Brnabićeva je, kako je saopšteno iz njenog kabineta, zbog drugih obaveza otkazala posetu Briselu na kojoj je trebalo da prisustvuje svečanom prijemu povodom proslave Dana državnosti Srbije.

Na društvenoj mreži „Tviter“ („Twiter“) potvrđeno je odlaganje posete Briselu, ali razlozi nisu navedeni.

Ana Brnabić je, pored toga što je prva žena i prva gej osoba na mestu premijera u istoriji Srbije, zvanično postala i prva visoka zvaničnica u svetu koja je tokom mandata i u istopolnoj vezi dobila dete.

Reference

Ana Brnabić na društvenim mrežama

Instagram Ana @ Instagram
Twitter Ana @ Twitter
LinkedIn Ana @ LinkedIn

Uslovi kopiranja biografija

Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta www.biografija.org. Preuzimanje teksta je uslovljeno Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korištenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Fotografije korištene u biografijama su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Biografije poznatih nema autorska prava.

Povezane biografije