Branislav Trifunović

Biografija

Branislav Trifunović je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Sin je glumca Tomislava Tome Trifunovića i mlađi brat glumca Sergeja Trifunovića. Rođen je 16. januara 1978. godine u Kruševcu. Živi i radi u Beogradu.

Završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Sarađivao je sa raznim pozorištima, a od 2010. godine je stalni član ansambla Ateljea 212.

Prvu značajniju ulogu je odigrao već 2004. godine i to u filmu „Jesen stiže, Dunjo moja“. Lik Save Lađarskog mu je doneo čak tri nagrade, dve u Nišu i jednu u Novom Sadu.

Usledile su uloge u filmovima „Pogled sa Ajfelovog tornja“, „Sedam i po“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ i druge. Glumio je u serijama „Tajkun“, „Mama i tata se igraju rata“, „U zagrljaju Crne ruke“ i drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Branislav Bane Trifunović je rođen 1978. godine u Kruševcu. Njegov otac Tomislav Toma Trifunović se bavio glumom, a majka Slobodanka je takođe radila u pozorištu.

Sa roditeljima i šest godina starijim bratom se iz Kruševca preselio u Užice, gde je završio osnovnu i srednju školu.

S obzirom na to da mu je otac glumac, a da je i brat krenuo očevim stopama, ne čudi što je i Branislav odabrao ovo zanimanje kao životni poziv.

Dva puta je bezuspešno pokušavao da upiše Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, ali nije uspeo. Na kraju je upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Diplomirao je u klasi profesora Petra Banićevića.

Pozorišna karijera

Bane Trifunović je od 2010. godine stalni član ansambla Pozorišta Atelje 212. U matičnoj kući je glumio Nacistu u predstavi „Posetilac“, Frenka u komadu „Bog pakla“, te Kloda Hupera Bukovskog u predstavi „Kosa“.

Igrao je Psiha u drami „Dokle?!“, te Puba Fabricisa Glembaja u predstavi „Gospoda Glembajevi“. Publika Ateljea 212 ga je mogla gledati u komadima „Otac na službenom putu“, „Zoran Đinđić“, „Aj“, „Karmela“ i drugima.

Sarađivao je i sa drugim pozorištima. Tako je u Narodnom pozorištu Sombor igrao Filipa Hristića u predstavi „Kako zasmejati gospodara“, Bogdana u komadu „Opsada crkve Svetog spasa“. Bio je Hans Vrilov u predstavi „Buđenje proleća“, te Konferansijer u komadu „Kazimir i Karolina“.

U gradu svog detinjstva, tačnije u Narodnom pozorištu Užice, Bane je tumačio naslovnu ulogu u predstavi „Per Gint“.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) je bio Gildenstern u „Hamletu“, „Pilad u „Andromahi“, Manijak u „Smrti“, te Alva Šen u komadu „Lulu“.

Publika Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) ga je gledala u ulogama Dušana u „Malajskom ludilu“, Svinje u „Disko svinjama“ i drugim predstavama.

Na sceni Kruševačkog pozorišta Bane je glumio Mula Jusufa u predstavi Derviš i smrt“, te Pometa i Ahmeta Šabu u komadima „Dundo Maroje“ i „Tvrđava“, kao i u mnogim drugima. Upravo mu je Pomet doneo nagradu Zoranov brk za glumačku bravuru večeri na Pozorišnom festivalu u Zaječaru 2009. godine.

U Zvezdara teatru je utelovio lik Sergeja u komadu „Višnje u čokoladi“, Majstora i Pontija Pilata u predstavi „Majstor i Margarita“ i druge.

Filmska i televizijska karijera

Prvu filmsku ulogu Branislav Trifunović je dobio 2001. godine. U romantičnoj drami „Dragan i Madlaina“ švajcarskog reditelja Kaspara Kasiksa (Kaspar Kasics) je igrao jedno od dvoje naslovnih junaka.

Tri godine kasnije je utelovio Savu Lađarskog u romantičnoj drami „Jesen stiže, Dunjo moja“. Reč je o adaptaciji pesme Đorđa Balaševića koju su u film pretvorili Ljubiša Samardžić, Toni Matulić i Đorđe Milosavljević.

Film je premijerno prikazan 15. oktobra 2004. godine, a Banetova gluma je nagrađena sa dva priznanja u Nišu i jednim na Novosadskom filmskom festivalu.

Usledila je saradnja sa rediteljem Nikolom Vukčevićem koji mu je poverio jednu od glavnih uloga u svom filmu „Pogled sa Ajfelovog tornja“ iz 2005. godine. Njegovu partnerku je igrala Marija Vicković, dok su ostale uloge poverene Andriji Miloševiću, Svetozaru Cvetkoviću i drugima.

Tokom 2006. godine se pojavio u liku Keboje u omnibus filmu „Sedam i po“, te srpskog Deda Mraza u televizijskoj komediji „Ne skreći sa staze“.

Sa Nadom Šargin, Ljubomirom Bandovićem i drugima je 2007. godine snimio dramu „Tegla puna vazduha“ u režiji Janka Baljaka, a po scenariju Milice Novković.

U martu 2009. godine u bioskope je stigla drama „Tamo i ovde“ u kojoj je Bane igrao jednu od glavnih uloga. Film je prikazan na brojnim festivalima, a osvojio je i nekoliko značajnih nagrada.

Tri meseca kasnije je premijeru doživeo film „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ u kome je utelovio lik Nemanje. Glavne uloge su pripale Milošu Samolovu, Mirjani Karanović, Gordanu Kičiću i drugima, a drama je osvojila nagrade na festivalima u Nišu, Vrnjačkoj Banji i Sofiji.

Radio Televizija Srbije (RTS) je u oktobru 2009. godine premijerno emitovala prvu epizodu serije „Jesen stiže, Dunjo moja“, nastaloj po istoimenom filmu u kome je Bane igrao jednu od glavnih uloga.

Pojavio se u sitkomu „Ono kao ljubav“, a 2012. godine je igrao Maneta u filmu „Crna Zorica“ i policajca u drami „Smrt čoveka na Balkanu“. Usledio je TV film „Kum“, te kratki film „Pesnik“.

Reditelj Miloš Pušić mu je poverio glavnu ulogu u drami „Odumiranje“ koja se u bioskopima pojavila 2013. godine. Od neiskorištenog materijala montirana je serija koju je publika mogla da gleda tokom 2014. godine.

Iste godine Trifunović se pojavio u Marčelovom spotu za pesmu „Komplikovani“, te glumio Dragana u filmu „Spomenik Majklu Džeksonu“.

Odigrao je epizodnu ulogu u popularnoj seriji „Lud, zbunjen normalan“.

Sa Nikolom Kojom, Mimom Karadžićem, Aidom Bukovom i drugima je 2015. godine snimio komediju „Hiljadarka“ u režiji Nenada Đurića, a sa sjajnom ekipom stranih i domaćih glumaca film „Bourek“ koji se u bioskopima pojavio 2015. godine.

U komediji „Stado“ iz 2016. godine Bane je tumačio glumca advokata, a nakon toga se pojavio u drami „Kozje uši“ koju je režirao Marko Kostić.

Duško Stanivuk mu je poverio jednu od uloga u drami „Trees“ u kojoj su mu partneri bili Stevan Šerbedžija i Milica Sužnjević. Film je premijerno prikazan 2018. godine. Iste godine se u bioskopima pojavila drama „Paviljoni“ koju je režirao tadašnji student režije Dragan Nikolić.

Bane je 2019. godine igrao u kratkom filmu „Mehanika 2“.

Usledila je saradnja sa slovačkom rediteljkom Martom Ferencovom (Marta Ferencová) na komediji „Prílis osobní známost“ („Far To Personal“) koju je publika mogla premijerno da pogleda 2020. godine.

Trifunović je iste godine sa Tihomirom Stanićem, Marijom Vicković i drugima snimio dramu „Proleće na poslednjem jezeru“, posvećenu književniku Ivi Andriću.

Režiser Đorđe Milosavljević mu je poverio jednu od glavnih uloga u kriminalističkoj seriji „Tajkun“ koja je emitovana tokom 2020. godine. Glumio je inspektora Nikolu Božovića, dok su značajne uloge još pripale Draganu Bjelogrliću, Tihani Lazović, Hani Selimović i drugima.

Od 2020. godine tumači lik Ivice u seriji „Mama i tata se igraju rata“ na programu RTS-a, a od decembra 2021. godine televizijska publika ga može gledati u liku Tanasija K. Abadžića u seriji „U zagrljaju Crne ruke“.

Ana Lazarević mu je dodelila glavnu ulogu u svojoj drami pod nazivom „The Game“ („Igra“) koja je premijerno prikazana u septembru 2021. godine na Filmskom festivalu u Torontu. Bane u ovom filmu igra krijumčara Strahinju, a scenu još deli sa kolegama Slobodom Mićalović, Borisom Isakovićem i drugima.

Manju ulogu tumači u filmu i seriji „Nečista krv: Greh predaka“, a od 2022. godine glumi Sašu u danskoj kriminalističkoj seriji „Elvira“.

Privatni život

Branislav Bane Trifunović je rođen 1978. godine u Kruševcu. Odrastao je i školovao se u Užicu, studirao u Novom Sadu, a nakon što je počeo da glumi, preselio se u Beograd.

S obzirom na to da je njegova majka radila u pozorištu, a otac bio profesionalni glumac, ne čudi što su i Bane i njegov stariji brat odlučili da se bave tim poslom.

Premda u javnosti retko govori o privatnom životu, glumac je poput nekolicine svojih kolega često na meti tabloida. Ovakvi listovi su ga redovno „spajali“ i „razdvajali“ sa drugim javnim ličnostima, a oštre kritike je dobijao, ne samo zbog uloga koje je tumačio, nego i zbog toga što se ne libi da iznese svoje mišljenje o raznim društvenim i političkim temama.

Dramu na društvenim mrežama, ali i u delu medija izazvao je kada je objavljeno da je pocepao srpsku zastavu. Naime, on je tokom izvođenja predstave „Pad“ poderao zastavu Srbije, zbog čega su, navodno, neki gledaoci napustili salu.

Rasprava se razbuktala u javnom prostoru, a mnogi su tvrdili da ovaj potez treba sankcionisati „jer je reč o nepoštovanju države i njenih simbola“.

Zbog prijave je usledio poziv policije na saslušanje. Glumac se odazvao pozivu, a nakon saslušanja je kratko izjavio da je reč o lažnoj prijavi, te da će o detaljima pričati kada tužilaštvo prihvati ili odbije prijavu[1].

Glumac je bio u vezi sa voditeljkom Aidom Alilović. Upoznali su se na Filmskom festivalu u Sarajevu, a 2005. godine ona se preselila u Beograd, pa su počeli da žive skupa. Bili su zajedno pet godina, pre nego što su odlučili da se raziđu[2].

Nakon toga je započeo vezu sa koleginicom Tihanom Lazović. Prema pisanju beogradskih tabloida venčali su se u avgustu 2022. godine na jednom salašu nedaleko od Novog Sada[3].

Filmografija

Filmovi i serije

2001. Dragan i Madlaina

2004. Jesen stiže dunjo moja

2005. Pogled sa Ajfelovog tornja

2006. Sedam i po

2006. Ne skreći sa staze

2007. Tegla puna vazduha

2009. Tamo i ovde

2009. Čekaj me, ja sigurno neću doći

2009. Buđenje

2009. Jesen stiže, dunjo moja (serija)

2010. Ono kao ljubav

2011. The Runner

2012. Crna Zorica

2012. Smrt čoveka na Bankanu

2013. Kum (TV film)

2013. Odumiranje

2013. Pesnik

2014. Odumiranje (serija)

2014. Spomenik Majklu Džeksonu

2014. Marčelo: Komplikovani (spot)

2015. Lud, zbunjen, normalan

2015. Hiljadarka

2015. Burek

2016. Stado

2017. Kozje uši

2018. Trees

2018. Paviljoni

2018. Stado (serija)

2019. Mehanika 2

2020. Prílis osobní známost (Far Too Personal)

2020. Proleće na poslednjem jezeru

2020. Tajkun

2020. – 2023. Mama i tata se igraju rata

2021. Igra

2021. U zagrljaju Crne ruke

2021. Nečista krv

2022. Elvira

Predstave

„Posetilac“, „Bog pakla“, „Dokle?!“, „Kosa“, „Gospoda Glembajevi“, „Otac na službenom putu“, „Zoran Đinđić“, „Au“, „Carmela“, „Kako zasmejati gospodara“, „Opsada crkve Svetog spasa“, „Buđenje proleća“, „Kazimir i Karolina“, „Per Gint“, „Malajsko ludilo“, „Disko svinje“, „Hamlet“, „Andromaha“, „Smrt“, „Lulu“, „Derviš i smrt“, „Dundo Maroje“, „Tvrđava“, „Višnje u čokoladi“, „Majstor i Margarita“ i druge.

Nagrade i priznanja

2004. Povelja za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu u filmu „Jesen stiže dunjo moja“ na Filmskom festivalu u Nišu 2004

2004. Priznanje glumac Festivala za ulogu u filmu „Jesen stiže dunjo moja“ na Filmskom festivalu u Nišu

2004. Nagrada za najboljeg mladog glumca za ulogu u filmu „Jesen stiže dunjo moja“ na Novosadskom filmskom festivalu

2009. Zoranov brk za glumačku bravuru večeri na Pozorišnom festivalu u Zaječaru za ulogu Pometa u predstavi „Dundo Maroje“ 2009. godine

2010. Proglašen je glumcem večeri na „Mucijevim danima“

Reference

[1] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/branislav-trifunovic-se-odazvao-pozivu-policije-zbog-navodnog-cepanja-drzavne-zastave/

[2] https://www.story.rs/celebrity-news/flash-news/208283/potresno-devojka-baneta-trifunovica-abortirala

[3] https://mondo.me/Magazin/Ljubav/a1104175/BANE-TRIFUNOVIC-SE-OZENIO.html