Jovo Maksić

Biografija

Jovo Maksić je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Rođen je 28. februara 1972. godine u Bosanskom Grahovu. Oženjen je i ima dvoje dece. Živi i radi u Beogradu.

Bio je deo takozvane „kninske“ ili „krajiške klase“ profesora Predraga Bajčetića na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Od treće godine studija je bio stipendista Narodnog pozorišta „Sterija“ iz Vršca“, a potom je postao član ansambla Malog pozorišta „Duško Radović“. Od 2016. godine je prvak drame Beogradskog dramskog pozorišta (BDP).

Ostvario je na desetine značajnih uloga na „daskama koje život znače“, a uloga u predstavi „Bunar“ mu je donela i tri velike pozorišne nagrade.

Na televiziji i filmu igra od 2004. godine. Ipak, veću prepoznatljivost je stekao ulogama u ostvarenjima „Iscelitelj“, „Kosti“, „Crna svadba“, „Tajne vinove loze“, „Klan“, „Dara iz Jasenovca“ i drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Jovo Maksić je rođen 1972. godine u Bosanskom Grahovu. Pošto mu je otac bio pravoslavni sveštenik, porodica se već naredne godine preselila u selo Plavno kod Knina.

U jednom od retkih intervjua u kome je bio spreman da priča o svom životu, Maksić je kazao da je imao srećno i bezbrižno detinjstvo.

Kazao je da je celo selo bilo njegovo dvorište i da i dalje pamti igre u kojima je kao dete uživao. U selu je završio osnovnu školu, a nakon toga je krenuo u srednju školu u Knin.

Usledio je rat u Hrvatskoj, a potom i na području skoro cele bivše Jugoslavije. Tih godina je formirana Republika Srpska Krajina, a Knin je postao njen glavni grad.

Maksić je kao tinejdžer zavoleo pozorište, a kada je objavljeno da maturanti iz Krajine mogu da studiraju na Fakultetu dramskih umetnosti(FDU) u Beogradu, odlučio je da okuša sreću.

Sa „položaja“ je bez ičijeg znanja otišao u Beograd na polaganje prijemnog ispita. Položio ga je i postao deo klase tzv. „kninske klase“ profesora Predraga Bajčetića.

Prema vlastitom priznanju, tek je na drugoj godini studija shvatio da zapravo želi da se bavi glumom.

Nakon što su Srbi u avgustu 1995. godine proterani iz Hrvatske, usledio je vrlo izazovan period za njegovu porodicu. Uspeli su da se sastanu i da se trajno nastane u beogradskom naselju Krnjača.

Glumac je jednom prilikom kazao da je težak period lakše prevazilazio polažući ispite. Pomogli su mu i profesori FDU-a, koji su imali razumevanje za situaciju u kojoj se našao.

Na trećoj godini fakulteta je postao stipendista Narodnog pozorišta u Vršcu, a od 1997. godine deo ansambla Malog pozorišta „Duško Radović“ iz Beograda. Diplomirao je 1998. godine.

Pozorišna karijera

Jednu od prvih uloga na „daskama koje život znače“ Jovo Maksić je dobio 1996. godine. Kao stipendista Narodnog pozorišta Sterija“ iz Vršca igrao je u drami „Čimi“ u režiji Liljane Ivanović.

Predstava je premijerno izvedena 1. oktobra 1996. godine. Dva meseca kasnije je u istom teatru počeo da igra predstavu „Hrastova deca“.

Sledeće godine je dobio stalni angažman u Malom pozorištu „Duško Radović“. Prva predstava u kojoj se pojavio u ovom teatru je bila „Novogodišnja avantura Taličnog Toma“ koja je premijerno izvedena krajem 1997. godine.

Maksić je naredne godine u vršačkom teatru igrao u komadu „Ludi dani“, a u „Radoviću“ u predstavama „Tri praseta“ i „Zverčice“. Usledile su predstave „Zvezdani dečak“, „Sestre po metli“ i druge.

Našao je svoje mesto u podeli predstava „Edelanda“, „Sabrana dela Viljema Šekspira“ i „Seks za početnike“.

Publika Pozorišta „Duško Radović“ ga je tokom 2004. godine mogla gledati u „Snežnoj kraljici“ i „Školi“, a tokom sledeće godine u predstavi „Petar Pan“.

Usledila je saradnja sa Ateljeom 212 na drami Dušana Kovačevića „Radovan Treći“ koja je premijerno izvedena 5. jula 2005. godine.

Postao je neizostavan član glumačke postave teatra „Radović“, gde je od iste, 2005. godine glumio u predstavama „Momo“, „Trkač“ i „Andersenovi kuvari“, a tokom sledeće godine u komadima „Sirano“ i „Skoro svako može da padne (osim Čaplje“).

U Malom pozorištu „Duško Radović“ ga je publika tokom 2007. godine mogla videti u ulogama u predstavama „Alisa u zemlji čuda“, „Lek od breskvinog lišća“, „Strašne priče braće Grim“ i „Konac delo krasi“.

Maksić je glumio u komadima „Stepa, „Lažeš, Melita“ i „Oliver Tvist“ koje su bile deo repertoara teatra „Radović“.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju je od jula 2009. godine igrao predstavu „Zatvor podunavske regije“.

Reditelj Zlatko Patković mu je poverio ulogu oca u drami „Šest lica traže pisca“, a Žanko Tomić Bakingema u „Ričardu na toboganu“. Bio je Upravnik Stringer u „Vešticama“ i Dušan u predstavi „Miljakovac, to jest Novi Zeland“.

Sa rediteljkom Bojanom Lazić je sarađivao na predstavi za decu „Pola-Pola“, a sa Đurđom Tešić na mjuziklu „Čudne ljubavi“ koji su premijerno izvedeni tokom 2011. godine u „Radoviću“.

Reditelj Egon Savin mu je poverio glavnu ulogu u drami „Bunar“ koja se pred publikom prvi put našla 7. decembra 2011. godine na sceni Teatra Vuk. Lik Miloša u ovom komadu mu je doneo tri vrlo značajne nagrade u Novom Sadu, Banjaluci i Sarajevu.

Nastavio je da glumi u Malom pozorištu „Duško Radović“ gde je igrao u dečjim predstavama „Krcko Oraščić“, „Princeza na zrnu graška“, „Dečak koji kaže da – Dečak koji kaže ne“, „Tri praseta“ i drugima.

Sarađivao je i sa Teatrom Vuk na predstavi „U(s)meće življenja“ u režiji Tatjane Kecman.

Tokom 2014. i 2015. godine deo repertoara „Duška Radovića“ su bile predstave „Tri praseta“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Kameni cvet“ i „Plavi čuperak“ u kojima je Maksić redovno glumio.

Egon Savić mu je poverio glavnu ulogu u drami „Palilulski roman“ koja se na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta premijerno našla u junu 2015. godine.

Maksić je sledeće godine postao stalni član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta“. Igrao je Kapetana Perela u Savinovoj drami „Čovek, zver i vrlina“, a mesec dana kasnije je premijerno izveden komad „Berlinski zid“ u kome je glumio Faruka tj. Raška.

Sa Bojanom Žirovićem, Zijahom Sokolovićem, Petrom Benčinom i drugima je početkom oktobra 2016. godine prvi put odigrao predstavu „Terorizam“ na sceni BDP-a. Sledeće godine su premijerno izvedeni komadi „Totovi“ i „Iz života insekata“ u kojima je Jovo Maksić takođe igrao značajne uloge.

Od februara 2018. godine je glumio Iliju u drami „Poslednji rok“, a od aprila iste godine je u predstavi „Klošmerl“ Kokana Mladenovića bio Tafardel.

Na repertoaru BDP-a se u oktobru 2019. godine našao komad „Sumrak bogova“ u režiji Jagoša Markovića u kome je Maksić igrao Barona Konstantina.

Nakon toga mu je rediteljka Ana Tomović poverila uloge Licmana i Policajca u predstavi „Liliom“.

Sa rediteljkom Lenkom Udovički i kolegama Ozrenom Grabarićem, Nađom Sekulić, Natašom Marković i drugima je sarađivao na predstavi „Ružni, prljavi zli“ koja se pred publikom BDP-a premijerno našla u oktobru 2020. godine.

Reditelj Jagoš Marković mu je dodelio zadatak da „oživi“ lik Dimitrija Andrejevića u drami „Divlje meso“ koju su premijerno izveli 25. aprila 2021. godine pred beogradskom publikom.

Uprkos brojnim televizijskim i filmskim angažmanima, Maksić je nastavio redovno da igra u pozorištu. Tako ga publika od juna 2022. godine može videti u komadu „Tramvaj zvani želja“, te predstavi „Idiot“ u režiji Ivice Buljana[1].

Filmska i televizijska karijera

Jovo Maksić se na televizijskim ekranima prvi put pojavio 2004. godine u epizodnoj ulozi serije „Lift“ u kojoj su glavne junake tumačili Gordan Kičić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Nebojša Glogovac i drugi.

Dve godine kasnije se pojavio i na filmskom platnu. Utelovio je lik Dragiše u komičnoj drami „Guča!“. Nakon toga je igrao milicionera u komičnoj drami „S.O.S. – Spasite naše duše“ u režiji Slobodan Šijana.

Dobio je priliku da set deli sa Velimirom Batom Živojinovićem tokom rada na seriji „Seljaci“. Maksić se pojavio u dve epizode tokom 2009. godine. Igrao je ratnog veterana, odnosno Maneta u filmovima „Život i smrt porno bande“ i „Besa“.

Pojavio se u manjoj ulozi u kriminalističkom filmu „Šišanje“ iz 2010. godine, te igrao Dragana u drami „Oktobar“ iz 2011. godine. U socijalnoj drami „Klip“ iz 2014. godine Jovo Maksić je igrao oca glavnoj junakinji Jasni (Isidora Simijonović).

Maksić je tokom 2014. godine snimio kratke filmove „Le Garcon“, „Mamci i udice“ i „Noćas mi srce pati“. Utelovio je lik Jove u pet epizoda serije „Folk“.

Ipak, 2014. godinu je obeležila glavna uloga u drami Ivana Jovića pod nazivom „Isceljenje“. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Kotbusu, a osvojio je čak osam nagrada na festivalima u Srbiji, Rusiji, Makedoniji, Švedskoj i Italiji.

Sa Nadom Šargin, Vukom Kostićem i drugima je 2015. godine snimio dramu „Otadžbina“ Olega Novkovića. Pojavio se i u manjoj ulozi u romantičnoj drami „Smrdljiva bajka“ u kojoj su glavne likove igrali Žarko Laušević i Jelena Đokić.

Jovo Maksić je glumio Lustera u filmu i seriji „Dnevnik mašinovođe“, a iste 2016. godine se pojavio u kratkom filmu „Fajront“, te sitkomu „Andrija i Anđelka“.

Godina 2018. je za glumca bila vrlo značajna, s obzirom na to da se tada u bioskopima i na televiziji pojavilo sedam ostvarenja u kojima je igrao manje ili veće uloge.

Glumio je Vidovitog Deška u TV drami „Petak 13“. Pojavio se u dve epizode serije „Ubice mog oca“. Igrao Jovu u seriji „TV teatar“ i automehaničara u drami „Teret“.

Bio je jedan od austrougarskih vojnika u ratnom filmu „Zaspanka za vojnika“ i Vladimir Rahmanov u telenoveli „Pogrešan čovek“, dok je u stranom filmu „Bela vrana“ („The White Crow“) glumio Romanova.

Reditelj Lazar Ristovski mu je poverio ulogu Pukovnika Damjana Popovića u istorijskoj drami „Kralj Petar I“ koja se u bioskopima pojavila 2019. godine.

Iste godine je igrao glavnu ulogu u kratkoj drami „Jesenji valcer“, te glumio inspektora u komediji „Nije sve kao što izgleda“.

Pojavio se i u tri epizode popularne kriminalističke serije „Grupa“ čiju je prvu sezonu Radio Televizija Srbije (RTS) emitovala od oktobra do decembra 2019. godine.

Glumio je Gulu Čabara u seriji „Švindleri“ u kojoj su glavne uloge tumačili Pavle Mensur, Filip Hajduković, Dragan Jovanović i drugi. Serija se na programu javnih servisa Srbije i Republike Srpske pojavila u aprilu 2020. tj. novembru 2021. godine.

Jovo Maksić je igrao veštaka Vukosavljevića u seriji „Žigosani u reketu“, te portira u seriji „Tajkun“. Bio je Živac u popularnom kriminalističkom trileru „Južni Vetar“, a Goran u drami „Otac“ koju je publika premijerno mogla da pogleda 2020. godine.

Ljubitelji serije „Urgentni centar“ su ga od 2015. do 2020. godine mogli prepoznati po ulogama Matije Kemića i Mitra. Igrao je i u regionalno popularnoj seriji „Besa“ koju od decembra 2018. godine emituje komercijalna televizija „Superstar“.

Reditelj Predrag Antonijević mu je poverio zadatak da utelovi lik Milana u potresnoj drami „Dara iz Jasenovca“ koja se u bioskopima pojavila 2020. godine. Iste godine je bio inspektor Pešić u seriji „12 reči“.

Ipak, najteži zadatak mu je dodelio Nikola Kolja Pejaković u svojoj seriji „Kosti“. Maksić je mnoge oduševio načinom na koji je utelovio lik Koste Govoruše tokom 10 epizoda ove vrlo popularne serije.

U toku 2021. godine na televiziji i u bioskopima se pojavilo čak devet ostvarenja u kojima je Maksić imao veće ili manje uloge. Igrao je Nenada u filmu i seriji „Jedini izlaz“. Jednu od tri glavne uloge mu je poverio reditelj Nemanja Ćeranić u svojoj kriminalističkoj drami „Lihvar“.

U istorijskoj drami „Pucnji u Marseju“ je utelovio lik Pola Petija, a pojavio se i u dve epizode kriminalističke serije „Kljun“.

Pažnju publike je osvojio i načinom na koji je odglumio Sašu u popularnoj seriji „Crna svadba“ koja je premijerno prikazana tokom 2021. godine.

U toku snimanja serije „Advokado“, u kojoj je imao manju ulogu, obnovio je saradnju sa Nikolom Pejakovićem.

Od neiskorištenog materijala za film „Nečista krv: Greh predaka“ je snimljena serija, a Jovo se pojavio u njenih pet epizoda u ulozi Toneta.

Maksić od 2021. godine igra Žutog u telenoveli „Tajna vinove loze“, a u kriminalističkoj seriji „Klan“ tumači lik Veljka. Pojavio se i u jednoj epizodi serije „Azbuka našeg života“.

Glumio je agenta u drami Ognjena Jankovića „Zlatni dečko“ koja se u bioskopima pojavila početkom 2022. godine. Od iste godine ga je filmska publika mogla gledati u glavnoj ulozi u trileru „Luča“ reditelja Ivice Vidanovića.

Jovo Maksić igra glavnu ulogu u kratkom filmu Ivana Đurovića „Mrtva trka“, dok mu je u trileru „Trag divljači“ pripala manja uloga. U humorističnoj RTS-ovoj seriji „Radio Mileva“ glumi Srećka, a u TV drami „Bunar“ predsednika opštine.

Iste 2022. godine je utelovio lik Jove u kratkometražnom filmu „Život posle smrti“, a od 2023. godine igra u seriji „Dara iz Jasenovca“.

U bioskopima se početkom 2023. godine pojavio film „Oluja“ koji govori o progonu srpskog stanovništva iz Hrvatske u avgustu 1995. godine. Maksić, uz Zlatana Vidovića, Davora Janjića i druge tumači jednog od glavnih junaka.

Tokom 2023. godine bi u bioskopima i na TV ekranima trebalo da se pojavi još nekoliko ostvarenja u kojima Maksić igra veće ili manje uloge.

Privatni život

Jovo Maksić je rođen 1972. godine u Bosanskom Grahovu. Odrastao je u selu Plavno kod Knina. U Kninu je upoznao i svoju današnju suprugu.

Tokom rata su uspeli da se pronađu u Banjaluci, a potom su se venčali u Beogradu. Ćerku Isidoru su dobili 1997. godine, a četiri godine kasnije na svet je došao njihov sin Rastko.

Kada je dobio prvo dete, Jovo je još uvek bio student FDU-a. Profesor Bajčetić je, pošto je bio upućen u njegovu situaciju, pomogao da postane stipendista Pozorišta „Sterija“ u Vršću.

Nakon toga je dobio stalni angažman u beogradskom pozorištu „Radović“. Uporedo sa glumom, bavio se i građevinom. Radio je na mešalici kod prijatelja koji je imao građevinsku firmu, sve dok njegova karijera nije krenula uzlaznom putanjom.

Retko govori o prekinutoj mladosti i svemu što ga je pratilo tokom 90-ih godina. Jednom prilikom je kazao da mu je porodica najvažnija, a glavna životna ambicija da bude dobar čovek.

Filmografija

Filmovi i serije

2004. Lift

2006. Guča

2007. S.O.S. – Spasite naše duše

2009. Seljaci

2009. Život i smrt porno bande

2009. Besa (film)

2010. Šišanje

2011. Oktobar

2012. Klip

2014. Mamci i udice

2014. Folk

2014. Noćas mi srce pati

2014. Isceljenje

2014. Le Garcon

2015. Otadžbina

2015. Smrdljiva bajka

2015. – 2020. Urgentni centar

2016. Dnevnik mašinovođe

2016. Fajront

2016. Andrija i Anđelka

2016. Dnevnik mašinovođe

2017. Grofov motel

2018. Petak 13

2018. Ubice mog oca

2018. TV teatar

2018. Teret

2018. The White Crow (Bela vrana)

2018. Zaspanka za vojnika

2018. Pogrešan čovek

2019. Kralj Petar I

2019. Autumn Waltz (Jesenji valcer)

2019. Nije sve kao što izgleda

2019. Grupa

2019 – 2020. Švindleri

2019. – 2021. Besa (serija)

2020. Žigosani u reketu

2020. Otac

2020. Oluja

2020. Tajkun

2020. Dara iz Jasenovca

2020. Kosti

2020. 12 reči

2021. Drim Tim

2021. Jedini izlaz

2021. Lihvar

2021. Jedini izlaz (serija)

2021. Pucnji u Marseju

2021. Kljun

2021. Crna svadba

2021. Advokado

2021. Nečista krv (serija)

2021. – 2022. Tajne vinove loze

2021. – 2022. Klan

2021. – 2022. Radio Mileva

2022. Azbuka našeg života

2022. Zlatni dečko

2022. Luča

2022. Trag divljači

2022. Mrtva trka

2022. Bunar

2022. Život posle smrti

2023. Dara iz Jasenovca (serija)

2023. Oluja

Predstave

„Čimi“, „Hrastova deca“, „Luda noć“, „Novogodišnja avantura Taličnog Toma“, „Ludi dani“, „Tri praseta“, „Zverčice“, „Zvezdani dečak“, „Hajduci“, „Sestre po metli“, „Ederlanda“, „Sabrana dela Viljema Šekspira“, „Seks za početnike“, „Ljuljaška“, „Snežna kraljica“, „Škola“, „Petar Pan“, „Radovan Treći“, „Momo“, „Trkač“, „Andersenovi kuvari“, „Sirano“, „Skoro svako može da padne (osim Čaplje)“, „Alisa u zemlji čuda“, „Planeta specijaliteta“, „Lek od breskvinog lišća“, „Strašne priče braće Grim“, „Konac delo krasi“, „Stepa“, „Lažeš, Melita“, „Oliver Tvist“, „Zatvor podunavske regije“, „Šest lica traže pisca“, „Ričard na toboganu“, „Miljakovac, to jest Novi Zeland“, „Pola-Pola“, „Čudne ljubavi“, „Bunar“, „Krcko Oraščić“, „Poštovana deco“, „Princeza na zrnu graška“, „U(s)meće življenja“, „Dečak koji kaže da – Dečak koji kaže ne“, „Tri praseta“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Kameni cvet“, „Palilulski roman“, „Plavi čuperak“, „Čovek, zver i vrlina“, „Berlinski zid, „Terorizam“, „Totovi“, „Iz života insekata“, „Poslednji rok“, „Klošmerl“, „Sumrak bogova“, „Liliom“, „Ružni, prljavi, zli“, „Divlje meso“, „Tramvaj zvani želja“, „Idiot“ i druge.

Nagrade i priznanja

2012. Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Bunar”

2012. Nagrada za ulogu u predstavi „Bunar” Teatar fest-a „Petar Kočić“ u Banjaluci

2012. Zlatni lovorov vijenac za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Bunar” 52. Internacionalni teatarski festivala MESS u Sarajevu

Reference

[1] https://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=9850