Svetozar Cvetković

Biografija

Svetozar Cvetković je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, te producent. Rođen je 20. juna 1958. godine u Beogradu. Ima troje dece, dve ćerke i sina. Živi i radi u rodnom gradu.

Odmah po završetku Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu postao je član ansambla Ateljea 212 na čijoj sceni je odigrao na desetine uloga u predstavama „Cement“, „Kosančićev venac“, „Oleana“, „Leda“ i drugima.

Neko vreme je bio i upravnik Ateljea 12, ali je sarađivao i sa drugim domaćim i inostranim teatrima, poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), Narodnog pozorišta Sombor, Grad teatra Budva, SNG drame Maribor i drugih.

Na bioskopskom platnu se prvi put pojavio 1980. godine u ulozi Ivana Kondića u filmu „Hajduk“. Od tada je snimio preko 70 filmova, te više od 15 serija i TV drama.

Produkcijsku kuću „Testament filmS“ je osnovao 2005. godine, a od tada je producirao filmove „Buđenje iz mrtvih“, „Odbačen“, „Turneja“ i druge.

Cvetković je dobitnih brojnih nagrada i priznanja, uključujući i tri Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje.

Detinjstvo i obrazovanje

Svetozar Cvetković je rođen 1958. godine u Beogradu. Majka mu se zove Milunka, a otac Stefan. Stefan Cvetković je bio univerzitetski profesor. Sa roditeljima i mlađim bratom Dejanom je odrastao u rodnom gradu.

Nakon što je završio gimnaziju, 1976. godine je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je deo klase profesorke Ognjenke Milićević, a diplomirao je 1980. godine.

Pozorišna karijera

Svetozar Cvetković je 1980. godine, zajedno sa diplomom FDU-a dobio i stalni angažman u Ateljeu 212. U ovom pozorištu je odigrao na desetine uloga.

Bio je Sergej Ivagin u „Cementu“ i Boštjan Zupančić u „Kosančićevom vencu“. Glumio je Brana u komadu „Metastabilni gral“ i poručnika Tasića u predstavi „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Igrao je Džona u predstavi „Oleana“, Serža u komadu „Art“, te Olivera Urbana u drami „Leda“.

Pored toga, publika Ateljea 212 mogla je da ga gleda u predstavama „Čudo u Šarganu“, „Bog masakra“, „Prljave ruke“, „Gospoda Glembajevi“, „Odisej“, „Trst“, „Mizeri“ i mnogim drugima.

Uloga Karla Rosmana u predstavi „Amerika, drugi deo“ mu je 2004. godine donela Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje.

Od 1997. do 2009. godine je bio direktor Ateljea 212.

Pored matične kuće, sarađivao je i sa drugim pozorištima. Glumio je u predstavama „Tajna Crne ruke“, „Oslobođenje Skoplja“, „Karmina Burana“, „Ljubinko i Desanka“ i drugima u produkciji KPGT-a.

Tumačio je Stefana Mitrova Ljubišu u predstavi „Trust i trepet“, Johana u komadu „Karolina Nojber“, te naslovnu ulogu u predstavi „Ivanov“ u produkciji Grad teatra Budva.

S istom ustanovom je sarađivao i na predstavama „Banović Strahinja“ i „Jegorov put“ koje su mu 1997., odnosno 2001. godine donele Sterijine nagrade.

Publika Jugoslovenskog dramskog pozorišta ga je mogla gledati u ulogama Fredija u „Skakavcima“, Gajeva u „Višnjiku“, te Ričarda Rihtera u komadu „Elijahova stolica“. Ni ova poslednja uloga nije prošla nezapaženo, te je dobio nagradu za trud koji je u nju uložio.

Glumio je Raskoljnjikova u predstavi „Ruska misija“, te Gilgameša u komadu „Babilon“ u produkciji Slovenskog narodnog gledališča (SNG) iz Maribora.

Somborska publika ga je mogla videti u ulogama Getea i Semjuela Fišera u predstavi „Čarobnjak“.

Filmska i televizijska karijera

Svetozar Cvetković se na filmu prvi put pojavio 1980. godine u ulozi poručnika Ivana Kondića u ratnoj drami „Hajduk“. Iste godine je igrao i u drami Vlatka Gilića pod naslovom „Dani od snova“.

Već naredne godine su se u bioskopima pojavila dva filma u kojima je glumio, dok je televizijska publika mogla da pogleda tri serije u kojima se pojavio. Reč je o filmovima „Berlin kaput“ i „Montenegro“, te serijama „Baza na Dunavu“, „Svetozar Marković“ i „Sedam sekretara SKOJ-a“.

Utelovio je lik Andreja Andrejevića u TV drami „Divlje meso“ iz 1982. godine. Naredne godine je igrao u filmovima „Zadah tela“, „Stepenice za nebo“ i „Kako sam sistematski uništen od idiota“. Pored toga, glumio je i u TV drami „Karađorđeva smrt“ i seriji „Mrtvi se ne vraćaju“.

Rediteljka Vida Ognjenović mu je poverila ulogu Damjana u drami „Maj nejm iz Mitar“ koja je svetlo dana ugledala 1984. godine. Iste godine Cvetković je igrao u seriji „Spomenar“ i Šotrinoj drami „Zid“.

Glumio je pisca Branka Radičevića u TV seriji „Znamenite žene srpske prošlosti“, dok je u jugoslovensko-sovjetskom filmu „Divlji vetar“ tumačio Svetozara Sekulića. Bio je Kosta Kovačevski u filmu „Srećna nova ’49“, te Danijel u televizijskoj drami „Dom Bergmanovih“.

Zdravko Šotra mu je poverio naslovnu ulogu u svojoj drami „Ivanov“ u kojoj su mu partneri bili Ivan Bekjarev, Miroslav Bijelić, Dragomir Čujmić i drugi. Film je premijerno prikazan 1987. godine na Televiziji Beograd.

Zajedno sa Mirjanom Karanović je iste godine tumačio glavne junake drame „Na putu za Katangu“ u režiji Živojina Pavlovića.

Bio je Petar Nikolajević Moler u seriji „Vuk Karadžić“, te Branko Tomić u kratkom filmu „Poseban osvrt na sreću“.

Srpskog viteza Milana Toplicu igrao je u istorijskom filmu „Boj na Kosovu“ koji je premijerno prikazan 1989. godine. Iste godine je glumio u televizijskim projektima „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Vreme čuda“.

Mnogi ga pamte po ulozi Zunzare u drami „Gluvi barut“ iz 1990. godine, a Cvetković je te godine igrao i u filmu „Tamničari“. U drami „Tetoviranje“ je glumio Njuškala, a u slovenačkom filmu „Srčna dama“ Frenka. Manje uloge su mu pripale u filmovima „Tango argentino“ i „Dezerter“ iz 1992. godine.

Sledeće godine je u televizijskom filmu „Tesla“ igrao slavnog naučnika, a pojavio se i uz drami „Napadač“. Reditelj Dušan Makavejev mu je poverio glavnu ulogu u filmu „Gorila se kupa u podne“ koji je osvojio nagradu na festivalu u Vrnjačkoj Banji.

Sa Bojanom Maljević je 1994. godine snimio dramu „Ni na nebu, ni na zemlji“, a iste godine se pojavio u ulozi hrvatskog oficira u filmu „Vukovar, jedna priča“.

Bio je Aleksa Prodanović u seriji „Otvorena vrata“, Debeli u filmu „Ubistvo s predumišljajem“, te Patrik Voker TV drami „Očevi i oci“.

Tokom 1997. i 1998. godine Svetozar Cvetković je glumio u filmovima „Tango je tužna misao koja se pleše“ i „Spasilac“, te TV dramama „Nikoljdan 1901. godine“ i „Proleće u Limasolu“.

Igrao  je komandira Miloša, odnosno Selima Osmanovića u drami „Nož“, te Milana u filmu „Točkovi“ koji je premijerno prikazan 1999. godine.

Usledila je uloga Tomasa u trileru „Lavirint“, te manje uloge u ostvarenjima „Država mrtvih“ i „Aurora“.

Tokom 2003. godine publika ga je mogla gledati u televizijskim dramama „Art“ i „Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea“, te bosanskohercegovačkom filmu „Ljeto u zlatnoj dolini“.

Pojavio se u filmovima „Jesen stiže, Dunjo Moja“, „Pogled sa Ajfelovog tornja“, te „Buđenje iz mrtvih“, koji su na repertoaru bioskopa bili tokom 2004. i 2005. godine.

U filmu „Balkanska braća“ igrao je gazdu, a u drami „Turneja“ hirurga. Glumio je mladića u „Vremenu čuda“ i Mirka u seriji „Na terapiji“.

Sa Jelenom Đokić i drugima je 2011. godine snimio dramu „Kako su me ukrali Nemci“ u režiji Miloša Radivojevića. Igrao u filmovima strane produkcije „Do Not Forget Me Istanbul“ i „Adriatico my love“.

Usledila je uloga Janeza u komediji „Falsifikator“ koja je premijerno prikazana 2013. godine. Iste godine se u bioskopima pojavio film „Gde je Nađa“ u kojoj je sa koleginicama Anicom Dobrom, Anitom Mančić i Isidorom Simijonović igrao glavne uloge.

U toku 2014. i 2015. godine publika ga je mogla gledati u ulogama Florijana i Tomislava u filmovima „Tenor“ i „Amanet“. Glumio je doktora u drami „Dobra žena“ i psihoterapeuta u filmu „Programer“.

Sa Jasnom Đuričić je glumio u kratkom hororu „Vrtlog“  koji je režirala Emilija Gašić. Sva tri ostvarenja su svetlo dana ugledala 2016. godine.

Vojvodu Živojina Mišića je utelovio 2018. godine u filmu „Kralj Petar Prvi“. Iste godine je igrao Arija u seriji „Pet“ koju je emitovala Radio Televizija Srbije (RTS).

Tumačio je Milutina u filmu „Realna priča“ Gordana Kičića, a nakon toga i u seriji „Mama i tata se igraju rata“. U međuvremenu je u seriji „Žigosani u reketu“ glumio Milovana.

Srpskog pravnika i istoričara Slobodana Jovanovića je tumačio u seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ koja je premijerno emitovana tokom 2021. godine. Iste godine se pojavio u ulozi Vojislava Koštunice u mini seriji „Porodica“.

Tokom 2021. godine televizijska publika ga je mogla gledati i u serijama „Radio Mileva“, „Drim tim“, „Beležnica profesora Miškovića“ i „Crna svadba“. Pojavio se i u komediji Ane Banduke „Dobra ponuda“ koji je takođe objavljen 2021. godine.

Uloga Sana Obana u filmu „Pucnji u Marseju“ iz 2021. godine mu je sledeće godine donela nagradu na Internacionalom filmskom festivalu „Fusion“.

Ljubitelji naučne fantastike su ga 2022. godine mogli gledati u filmu „Volja sinovljeva“, a završio je i snimanje filma „Goli otok – ostrvo na dnu“.

U seriji „Pad“ inspirisanoj životnom pričom glumca Žarka Lauševića, Svetozar Cvetković tumači lik Pere dok je glavna uloga poverena njegovom mlađem kolegi Milanu Mariću.

Tokom 2023. godine bi trebalo da se pojavi u filmu Nine Ognjanović „Ovuda će proći put“, te akcionom filmu Balše Đoge „Košare“.

Produkcijski projekti

Glumac Svetozar Cvetković je 2004. godine osnovao vlastitu produkcijsku kuću. Kao producent je realizovao filmove „Buđenje iz mrtvih“, „Odbačen“, „Turneja“, „Kako su me ukrali Nemci“ i „Mnoštvo i manjina“.

Privatni život

Svetozar Cvetković je rođen 1958. godine u Beogradu. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Njegov mlađi brat Dejan je diplomirani inženjer elektrotehnike. Direktor je tehnološkog razvoja i jedan od osnivača Razvojnog centra kompanije „Majkrosoft“ u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia).

Iz braka sa prvom suprugom Dankom ima ćerku Deu. I ona se bavi umetnošću, ali, kako je glumac jednom prilikom kazao, ne voli da se eksponira u javnosti.

Cvetković je 2000. godine upoznao dvadeset godina mlađu koleginicu Jelenu Đokić. Venčali su se šest godina kasnije i dobili dvoje dece, ćerku Klaru i sina Luku.

Glumica je takođe stalni član Ateljea 212, a šira javnost je prepoznaje po ulogama u filmovima „Turneja“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, „Ustanička ulica“, te serijama „Pet“ i „Crna svadba“.

Premda su se neretko zajedno pojavljivali na društvenim događajima, nikad nisu govorili o svom privatnom životu. Tabloidi su polovinom 2022. godine objavili da se slavni par razvodi, ali niti jedno od glumaca nije želelo da komentariše te napise[1].

Filmografija

Filmovi i serije

1980. Hajduk

1980. Dani od snova

1981. Baza na Dunavu

1981. Berlin kaput

1981. Svetozar Marković

1981. Montenegro

1981. Sedam sekretara SKOJ-a

1982. Divlje meso

1983. Zadah tela

1983. Karađorđeva smrt

1983. Mrtvi se ne vraćaju

1983. Stepenice za nebo

1983. Kako sam sistematski uništen od idiota

1984. Džoging

1984. Maj nejm iz Mitar

1984. Spomenar

1984. Zvezde koje ne tamne — Rolingstonsi

1984. Zid

1985. Quo Vadis?

1986. Znamenite žene srpske prošlosti

1986. Divlji vetar

1986. Srećna nova ’49

1987. Dom Bergmanovih

1987. Uvek spremne žene

1987. Ivanov

1987. Na putu za Katangu

1987. Vuk Karadžić

1988. Poseban osvrt na sreću

1988. Manifesto

1989. Boj na Kosovu

1989. Sveti Georgije ubiva aždahu

1989. Vreme čuda (serija)

1989. Vreme čuda

1989. Bunker hotela Palas

1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove

1990. Gluvi barut

1990. Tamničari

1991. Tetoviranje

1991. Srčna dama

1992. Teatar u Srba

1992. Tango argentino

1992. Dezerter

1993. Tesla

1993. Napadač

1993. Gorila se kupa u podne

1994. Ni na nebu, ni na zemlji

1994. Vukovar, jedna priča

1995. Otvorena vrata

1995. Ubistvo s predumišljajem

1996. Očevi i oci

1996. Tykho Moon

1997. Tango je tužna misao koja se pleše

1998. Nikoljdan 1901. godine

1998. Spasilac

1999. Proleće u Limasolu

1999. Nož

1999. Točkovi

2001. Belgrado Sling

2002. Šaht

2002. Lavirint

2002. Država mrtvih

2002. Aurora

2003. Art

2003. Ljeto u zlatnoj dolini

2003. Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea

2004. Mathilde

2004. Jesen stiže, dunjo moja

2005. Pogled sa Ajfelovog tornja

2005. Buđenje iz mrtvih

2005. Balkanska braća

2007. Odbačen

2008. Turneja

2008. Gorki plodovi

2008. Jesen stiže, Dunjo moja (serija)

2008. Vreme čuda

2009. Na terapiji

2011. Turneja (TV serija)

2011. Milun(ka)

2011. Kako su me ukrali Nemci

2011. Do Not Forget Me

2011. Adriatico my love

2012. Doktor Rej i đavoli

2013. Falsifikator

2013. Gde je Nađa?

2013. Soba sa klavirom

2014. Tenor

2015. Amanet

2016. Dobra žena

2016. Programer

2017. Insajder

2017. You go to my head

2017. Izgrednici

2018. Kralj Petar Prvi

2018. Pet

2019. Realna priča

2018. − 2020. Žigosani u reketu

2020. Mama i tata se igraju rata

2021. Aleksandar od Jugoslavije

2021. Porodica

2021. Radio Mileva

2021. Drim tim

2021. Beležnica profesora Miškovića

2021. Pucnji u Marseju

2021. Prolećna pesma

2021. Vreme zla

2021. Crna svadba

2021. Dobra ponuda

2022. Volja sinovljeva

2022. Goli otok – ostrvo na dnu

2023. Autoput

2023. Košare

Produkcijski projekti

2005. Buđenje iz mrtvih

2007. Odbačen

2008. Turneja

2011. Kako su me ukrali Nemci

2017. Mnoštvo i manjina

Predstave

„Cement“, „Kosančićev venac 7“, „Metastabilni gral“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Oleana“, „Art“, „Leda“, „Čudo u Šarganu“, „Amerika, drugi deo“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Bog masakra“, „Prljave ruke“, „Gospoda Glembajevi“, „Trst“, „Odisej“, „Mizeri“, „Oslobođenje Skoplja“, „Ljubinko i Desanka“, „Karmina burana“, „Tajna Crne ruke“, „Ruska misija“, „Babilon“, „Trust i trepet“, „Banović Strahinja“, „Karolina Nojber“, „Jegorov put“, „Ivanov“, „Skakavci“, „Elijahova stolica“, „Višnjik“, „Čarobnjak“ i druge.

Nagrade i priznanja

1997. Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Banović Strahinja“ Budva grad teatra

2001. Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Jegorov put“ Budva grad teatra

2004. Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Amerika, drugi deo“ Ateljea 212

2015. Nagrada „Miloš Žutić“ koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za najbolje glumačko ostvarenje izvedeno u profesionalnim pozorištima od kraja juna 2010. do kraja juna 2011. godine (uloga Ričarda Rihtera u predstavi „Elijahova stolica“

2015. Nagrada na 39. Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu za ulogu Valtera u predstavi „Razbijeni krčag“

2017. Nagrada kritike za najboljeg glumca na Filmskom festivalu „Vrldfest“ („Worldfest“) u Hjustonu za ulogu u filmu „You Go To My Head“

2021. Zlatni platan za izuzetan doprinos kinematografiji na 9. Festivalu mediteranskog i evropskog filma u Trebinju

2022. Priznanje „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima na 4. Somborskom filmskom festivalu

2022. Nagrada za najbolju sporednu ulogu u filmu „Pucnji u Marseju“ (Bullets Over Marseille) na Internacionalom filmskom festivalu „Fusion“

Reference

[1] https://stil.kurir.rs/celebrities/vip-prica/172175/razvode-se-svetozar-cvetkovic-i-jelena-djokic-ovo-je-razlog