Dragan Đilas

Biografija

Dragan Đilas je srpski političar koji je u dosadašnjoj karijeri obavljao funkcije predsednika Košarkaškog saveza Srbije, predsednika Demokratske stranke i gradonačelnika Beograda. Rođen je 22. februara 1967. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

U aprilu 2019. godine je formirao Stranku slobode i pravde, na čijem čelu se od tada nalazi.

Privatni život

Đilasova majka Jovanka (devojački Grbić) je poreklom iz Like, a otac Dušan je rođen u selu Očigrije blizu Drvara. Oboje su po zanimanju bili medicinski radnici. Ima i mlađeg brata Gojka.

Odrastao je u Zemunu i na Novom Beogradu. Do dvanaeste godine je pohađao Osnovnu školu „Petar Kočić“, a zatim u OŠ „Vladimir Ilič Lenjin“.

Prva dva razreda srednje škole je završio u Zemunskoj gimnaziji, a druga dva u IX beogradskoj gimnaziji. U mladosti se bavio sportom i bio je golman fudbalskog kluba iz beogradske lige. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

Od 1994. do 2007. godine je bio u braku sa Milicom Delević sa kojom ima ćerke Sofiju i Jovanu.

Dve godine nakon razvoda, sklopio je građanski brak sa četrnaest godina mlađom lekarkom Ivom Pelević koju je upoznao u Institutu za transfuziju krvi.

Crkveno venčanje su obavili 2010. godine u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u Patrijaršiji. Postali su roditelji ćerke Ane i sina Vuka, a 2013. godine su se razveli.

Iste godine, Đilas je više puta uslikan sa dvadeset i dve godine mlađom košarkašicom Anom Dabović. Iako su mnogi spekulisali da su bili u ljubavnoj vezi, oni o tome nisu javno govorili.

Đilas ističe da veruje u pravdu i smatra da svako na kraju dobije ono što zaslužuje. Da može da se vrati u prošlost, više vremena bi provodio saosobama koje voli i ne bi dozvolio da politika upravlja njegovim životom.

Jednom prilikom je izjavio da je njegova najveća politička greška to što nije prihvatio ponudu Aleksandra Vučića da postane predsednik Vlade Srbije. Njegov moto je: „Nikad ne reci nikad“.

Zanimljivosti

Đilas slobodno vreme voli da provodi sa prijateljima u kafiću, a povremeno ide u kafanu gde sluša živu muziku i pije vino.

Na grudnom košu ima tetovaže belog medveda na santi leda i dve zvezdice. Rekao je da je medveda tetovirao jer je u detinjstvu, zbog svetlog tena, imao nadimak Beli Meda, a zvezdice je posvetio ćerkama Sofiji i Jovani.

Osim srpskog jezika, govori i engleski jezik.

Karijera

Politika

Iako je po zanimanju inženjer, Đilas je započeo karijeru kao novinar. Prvo je radio na Radio Indeksu, a 1989. godine je bio jedan od osnivača Radija B92 gde je kratko uređivao informativni program. Nakon toga je bio medjski direktor u agenciji „Saatchi & Saatchi“.

Devedesetih godina je učestvovao u studentskim protestima protiv režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Kao student prorektor, predvodio je neke demonstracije, a Miloševiću je u lice rekao da će narodu učiniti uslugu ako podnese ostavku.

Đilas se 2004. godine učlanio u Demokratsku stranku (DS). Ubrzo je postao direktor Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i tu funkciju je obavljao do 2007. godine.

U februaru 2006. godine je izabran za člana Predsedništva DS-a za beogradski region, a u junu iste godine je izabran za predsednika Gradskog odbora stranke na teritoriji glavnog grada.

Od maja 2007. do jula 2008. godine je bio ministar za Nacionalni investicioni plan u Drugoj vladi Vladi Vojislava Koštunice.

U avgustu 2008. godine Đilas je bio kandidat za gradonačelnika liste „Za evropski Beograd“. Od 70 odbornika koji su prisustvovali glasanju, podržalo ga je 58 odbornika Skupštine grada Beograda.

19. avgusta je stupio na dužnost, a 13. juna 2012. godine je ponovo izabran za gradonačelnika Beograda. 18. novembra 2013. godine na toj poziciji ga je zamenio Siniša Mali.

Tokom njegovog mandata izgrađeni su most na Adi i Pupinov most na Dunavu, napravljeno je preko 40 obdaništa, i slično.

Prioritet su bili najmlađi i najstariji Beograđani, pa su deca dobijala besplatne udžbenike, porodilje i najugroženiji penzioneri novčanu pomoć, stariji od 65 godina su mogli besplatno da se voze gradskim prevozom, vantelesna oplodnja je bila besplatna.

Nedeljnik „Vreme“ ga je 2010. godine izabrao za ličnost godine. U decembru iste godine Đilas je postao potpredsednik Demokratske stranke, a pet meseci kasnije je izabran za zamenika predsednika stranke.

Od novembra 2012. godine do maja 2014. godine je bio predsednik DS-a. U januaru 2013. godine mu je poverena funkcija predsednika Resornog odbora DS za ekonomiju, zapošljavanje i odnose sa sindikatima.

U martu 2014. godine je izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini RS. U maju iste godine se ponovo kandidovao za predsednika DS-a, ali pobedio ga je njegov tadašnji zamenik Bojan Pajtić.

Od ukupno 2 774 delegata, Đilas je osvojio 1 277 glasova, a Pajtić 1 461 glas. Nakon toga je podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, a u junu 2016. godine je napustio Demokratsku stranku.

Krajem 2017. godine Dragan se ponovo kandidovao za gradonačelnika Beograda. Rekao je da se na to odlučio jer želi da zaustavi propadanje glavnog grada Srbije. Takođe ga je podstakla ćerka Milica koja je u aprilu iste godine učestvovala u protestima studenata.

Neka od Đilasovih predizbornih obećanja bila su izgradnja metroa od Zemuna do vrha Ustaničke ulice, raskidanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu o odlaganju otpada na deponiji u Vinči, i slično. Prilog za ovu kampanju u iznosu od 80 000 evra dala je i firma „Multikom group“.

Njegova lista nosila je naziv „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“. Podržale su ga stranke Zajedno za Srbiju, Pokret slobodnih građana, Narodna stranka, itd.

Podršku je dobio i od poznatih ličnosti među kojima su glumac Nikola Đuričko, reditelj Zdravko Šotra, košarkašica Milica Dabović, košarkaški trener Duda Ivković, pevačica Jelena Karleuša i drugi.

Stranka slobode i pravde

Đilas je u aprilu 2019. godine formirao Stranku Slobode i pravde. Izabran je za prvog predsednika novoformirane stranke, dok je za potpredsednicu izabrana Marinika Tepić.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu, SSP je orijentisana na socijaldemokratiju i zelenu politiku, a zalaže se za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Skupštini novoformirane stranke u oktobru 2020. godine je predstavio deo programa nazvan „Plan za promenu režima i prve poteze nove vlasti“.

U tom dokumentu se najavljuje da će četiri godine od preuzimanja vlasti minimalna plata u Srbiji biti 500 evra, plata lekara najmanje 1 500 evra, a nastavnika hiljadu evra. Istakao je da plata od 350 evra nije dostojna čoveka[1].

SSP je 2020. godine, kao i mnoge druge opozicione stranke odlučila da bojkotuje Parlamentarne izbore zbog toga što se sa vlastima nisu uspeli dogovoriti oko izbornih uslova.

Đilasova partija je postala deo koalicije Ujedinjena Srbija, a u februaru 2022. godine Republičkoj izbornoj komisiju podneli su listu sa potpisima birača i time ozvaničili saradnju.

Odlučeno je da će na parlamentarnim izborima Ujedinjenu Srbiju predvoditi Marinika Tepić. Za kandidata za predsednika Srbije predložili su generala-potpukovnika Vojske Srbije u penziji Zdravka Ponoša.

Posao

Dragan Đilas je 1994. godine sa prijateljima osnovao firmu „MDI International“ u Pragu. Kako je rekao, to je uradio jer je „želeo da stvori nešto u životu pre nego što počne da se bavi politikom“.

Đilas i njegova bivša žena Milica Delević su jedni od vlasnika kompanije „Multikom group“ koja već godinama beleži odlične rezultate na polju medijskog poslovanja.

On je takođe manjinski vlasnik kompanije „Direct media“ koja prodaje reklamni prostor u medijima.

Đilas, Oliver Dulić, Aleksandar Šapić i drugi su 2012. godine stavili svoje nekretnine pod hipoteku da bi Demokratska stranka finansirala kampanju.

Tri godine kasnije, kompanija „Multikom“ je otkupila dug od 50 miliona dinara koji je DS imao prema Razvojnoj banci Vojvodine. Đilas je rekao da je ovo bio jedini način da se spreči otuđenje te imovine.

Humanitarni rad

Dragan Đilas je osnovao nevladinu humanitarnu organizaciju čiji je naziv „Naša Srbija“. Ona brine o deci koja su ostala bez roditelja u ratovima koji su se dogodili devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

U januaru 2014. godine Đilas je donirao novac Ustanovi za decu i mlade „Sremčica“. Isto je hteo da uradi krajem 2017. godine, ali tadašnji ministar Zoran Đorđević je odbio donaciju jer ju je smatrao „zloupotrebom institucije zarad političkih poena“.

Đilas je takođe stipendirao dečaka koji jedini u Srbiji ima bolest Marfanov sindrom. Učestvovao je u kampanji „Da se bolje razumemo“ čiji je cilj da pomogne integraciji i širenju međusobnog razumevanja Roma.

Druge funkcije

Delegati Izborne skupštine u Beogradu su ga 2011. godine izabrali za predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Ovu funkciju je obavljao narednih pet godina.

Za vreme njegovog mandata, muška reprezentacija je bila druga na Svetskom prvenstvu 2014. godine, kao i na Olimpijadi 2016. godine, a ženska reprezentacija je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijadi u Rio de Žaneiru.

Afere

Pred parlamentarne i lokalne izbore 2008. godine Đilasovi politički protivnici su dovodili u pitanje poreklo njegove imovine i optuživali su ga da se obogatio zahvaljujući političkim funkcijama koje je obavljao.

Članovi Liberalno-demokratske Partije su organizovali akciju „Tajkun i tajkunka“ tvrdeći da su Milka Forcan i Dragan Đilas vlasnici lista „Pres“ u kome su objavljivani neistiniti podaci o toj stranci.

Kada su se u Beogradu pojavili grafiti „Đilas tajkun“, Gradski odbor LDP-a je negirao da su oni tvorci istih.

Đilas je za ovo okrivio prave tajkune koji su sarađivali sa prethodnim vlastima, učestvovali u privatizacijama i iznosili novac na Kipar.

Rekao je da je na grafitima trebalo da piše „Đilas tajfun“ jer će, zahvaljujući podršci od milion i po glasača, „oduvati“ one koji pljačkaju Beograđane.

U Izveštaju o pritiscima i ķontroli medija u Srbiji koji je podneo Savet za borbu protiv korupcije RS, objavljeno je da je firma „Multikom group“, u toku prve tri godine Đilasovog gradonačelničkog mandata, ostvarila sledeću dobiti: 2008. godine 498 miliona dinara, 2009. godine 563 miliona dinara i 2010. godine 790 miliona dinara.

U istom periodu, firma „Big print“, članica „Multikom group“, sarađivala je sa preduzećima koja su se finansirala iz budžeta Grada Beograda.

Đilas je negirao da je firma porasla 800 puta dok je bio funkcioner Demokratske stranke i tvrdio je da je Aleksandar Vučić, koji je tada bio zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala u RS, objavio netačne podatke.

Rekao je da je Vučić vodio selektivnu borbu protiv korupcije i da su mu u tome pomogli članovi DS-a među kojima je i Dušan Petrović.

Naglasio je da se protiv njega vodi hajka u nekim medijima i da se iznose neistine zbog kojih je ugrožena bezbednost članova njegove porodice. Jedan od vlasnika tabloida mu je tražio milion evra da prestane da piše o njemu, ali Đilas je odbio tu ponudu i zamerio je sebi što je uopšte hteo da razgovara sa takvim čovekom.

Đilas je 2010. godine odlučio da najugroženijim penzionerima isplati pomoć od 16 000 dinara i da poveća plate vaspitačima. Zbog toga ga je prijavila Državna revizorska institucija i morao je da plati kaznu od 60 000 dinara.

Reference

[1] https://www.istinomer.rs/akter/dragan-djilas/