Dragan Đilas. Foto: Medija centar Beograd.Dragan Đilas je srpski političar koji je u dosadašnjoj karijeri obavljao funkcije predsednika Košarkaškog saveza Srbije, predsednika Demokratske stranke i gradonačelnika Beograda. Ponovo se kandidovao za gradonačelnika Beograda na izborima koji će se održati u martu 2018. godine. Rođen je 22. februara 1967. godine u Beogradu.
Privatni život
Draganova majka Jovanka (devojački Grbić) je poreklom iz Like, a otac Dušan je rođen u selu Očigrije blizu Drvara. Oboje su po zanimanju bili medicinski radnici. Ima i mlađeg brata Gojka.
Odrastao je u Zemunu i na Novom Beogradu. Do dvanaeste godine je išao u osnovnu školu „Petar Kočić“, a zatim u OŠ „Vladimir Ilič Lenjin“. Prva dva razreda srednje škole je pohađao u Zemunskoj gimnaziji, a druga dva u IX beogradskoj gimnaziji. U mladosti se bavio sportom i bio je golman fudbalskog kluba iz beogradske lige. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.
Od 1994. do 2007. godine je bio u braku sa Milicom Delević sa kojom ima ćerke Sofiju i Jovanu.
Dve godine nakon razvoda, sklopio je građanski brak sa četrnaest godina mlađom lekarkom Ivom Pelević koju je upoznao u Institutu za transfuziju krvi. 2010. godine su obavili crkveno venčanje u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u Patrijaršiji. Postali su roditelji ćerke Ane i sina Vuka, a 2013. godine su se razveli.
Iste godine, Đilas je više puta uslikan sa dvadeset i dve godine mlađom košarkašicom Anom Dabović. Iako su mnogi spekulisali da su bili u ljubavnoj vezi, oni o tome nisu javno govorili.
Dragan veruje u pravdu i smatra da svako na kraju dobije ono što zaslužuje. Da može da se vrati u prošlost, više vremena bi provodio sa osobama koje voli i ne bi dozvolio da politika upravlja njegovim životom. Smatra da je njegova najveća politička greška to što nije prihvatio ponudu Aleksandra Vučića da postane premijer države. Njegov moto je: „Nikad ne reci nikad“.
Zanimljivosti
Đilas slobodno vreme voli da provodi sa prijateljima u kafiću, a povremeno ide u kafanu gde sluša živu muziku i pije vino.
Na grudnom košu ima tetovaže belog medveda na santi leda i dve zvezdice. Rekao je da je medveda tetovirao jer je u detinjstvu, zbog svetlog tena, imao nadimak Beli Meda, a zvezdice je posvetio ćerkama Sofiji i Jovani.
Osim srpskog jezika, Dragan govori i engleski jezik.
Karijera
Politika
Iako je po zanimanju inženjer, Đilas je započeo karijeru kao novinar. Prvo je radio na Radio Indeksu, a 1989. godine je bio jedan od osnivača Radija B92 gde je kratko uređivao informativni program. Nakon toga je bio medija direktor u agenciji „Saatchi & Saatchi“.
Devedesetih godina je učestvovao u studentskim protestima protiv režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Kao student prorektor, predvodio je neke demonstracije, a Miloševiću je u lice rekao da će narodu učiniti uslugu ako podnese ostavku.
2004. godine Dragan se učlanio u Demokratsku stranku (DS). Ubrzo je postao direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića i tu funkciju je obavljao do 2007. godine.
U februaru 2006. godine je izabran za člana Predsedništva DS-a za beogradski region, a u junu iste godine je izabran za predsednika Gradskog odbora stranke na teritoriji glavnog grada.
Od maja 2007. do jula 2008. godine je bio ministar za Nacionalni investicioni plan u Drugoj vladi Vladi Vojislava Koštunice.
U avgustu 2008. godine Đilas je bio kandidat za gradonačelnika liste „Za evropski Beograd“. Od 70 odbornika koji su prisustvovali glasanju, podržalo ga je 58 odbornika Skupštine grada Beograda. 19. avgusta je stupio na dužnost, a 13. juna 2012. godine je ponovo izabran za gradonačelnika Beograda. 18 novembra 2013. godine zamenio ga je Siniša Mali.
Tokom njegovog mandata izgrađeni su most na Adi i Pupinov most na Dunavu, napravljeno je preko 40 obdaništa, itd. Prioritet su bili najmlađi i najstariji Beograđani pa su deca dobijala besplatne udžbenike, porodilje i najugroženiji penzioneri novčanu pomoć, stariji od 65 godina su mogli besplatno da se voze gradskim prevozom, vantelesna oplodnja je bila besplatna, itd.
2010. godine nedeljnik Vreme je izabrao Đilasa za ličnost godine. U decembru iste godine Dragan je postao potpredsednik Demokratske stranke, a pet meseci kasnije je izabran za zamenika predsednika stranke. Od novembra 2012. godine do maja 2014. godine je bio predsednik DS-a. U januaru 2013. godine mu je poverena funkcija predsednika Resornog odbora DS za ekonomiju, zapošljavanje i odnose sa sindikatima.
U martu 2014. godine je izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini RS. U maju iste godine se ponovo kandidovao za predsednika DS-a, ali pobedio ga je njegov tadašnji zamenik Bojan Pajtić. Od ukupno 2.774 delegata, Đilas je osvojio 1.277 glasova, a Pajtić 1.461 glas. Nakon toga je podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, a u junu 2016. godine je napustio Demokratksku stranku.
Krajem 2017. godine Dragan se ponovo kandidovao za gradonačelnika Beograda. Rekao je da se na to odlučio jer želi da zaustavi propadanje glavnog grada Srbije. Takođe ga je podstakla ćerka Milica koja je u aprilu iste godine učestvovala u protestima studenata.
Neka od Đilasovih predizbornih obećanja su: izgradnja metroa od Zemuna do vrha Ustaničke ulice, raskidanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu o odlaganju otpada na deponiji u Vinči, itd. Prilog za ovu kampanju u iznosu od 80.000 evra dala je firma Multikom group.
Njegova lista nosi naziv „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“. Podržale su ga stranke Zajedno za Srbiju, Pokret slobodnih građana, Narodna stranka, itd. Podršku je dobio i od poznatih ličnosti među kojima su: glumac Nikola Đuričko, reditelj Zdravko Šotra, košarkašica Milica Dabović, košarkaški trener Duda Ivković, pevačica Jelena Karleuša, itd.
Posao
1994. godine Đilas je sa prijateljima osnovao firmu MDI International u Pragu. To je uradio jer je želeo da stvori nešto u životu pre nego što počne da se bavi politikom.
Đilas i njegova bivša žena Milica Delević su jedni od vlasnika kompanije Multikom group koja već godinama beleži odlične rezultate na polju medijskog poslovanja. Dragan je takođe manjinski vlasnik kompanije Direct media koja prodaje reklamni prostor u medijima.
2012. godine Đilas, Oliver Dulić, Aleksandar Šapić i drugi su stavili svoje nekretnine pod hipoteku da bi Demokratska stranka finansirala kampanju. Tri godine kasnije, kompanija Multikom je otkupila dug od 50 miliona dinara koji je DS imao prema Razvojnoj banci Vojvodine. Đilas je rekao da je ovo bio jedini način da se spreči otuđenje te imovine.
Humanitarni rad
Dragan je osnovao nevladinu humanitarnu organizaciju čiji je naziv „Naša Srbija“. Ona brine o deci koja su ostala bez roditelja u ratovima koji su se dogodili devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.
U januaru 2014. godine Đilas je donirao novac Ustanovi za decu i mlade „Sremčica“. Isto je hteo da uradi krajem 2017. godine, ali ministar Zoran Đorđević je odbio donaciju jer ju je smatrao „zloupotrebom institucije zarad političkih poena“.
Dragan takođe stipendira dečaka koji jedini u Srbiji ima bolest Marfanov sindrom. Učestvovao je u kampanji „Da se bolje razumemo“ čiji je cilj da pomogne integraciji i širenju međusobnog razumevanja Roma.
Druge funkcije
2011. godine Đilasa su delegati Izborne skupštine u Beogradu izabrali za predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Ovu funkciju je obavljao narednih pet godina. Za vreme njegovog mandata, muška reprezentacija je bila druga na Svetskom prvenstvu 2014. godine, kao i na Olimpijadi 2016. godine, a ženska reprezentacija je osvojila zlato na evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijadi u Riju de Žaneiru.
Afere
2008. godine, pre parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, Đilasovi protivnici su dovodili u pitanje poreklo njegove imovine i optuživali su ga da se obogatio zahvaljujući političkim funkcijama koje je obavljao. Članovi Liberalno Demokratske Partije su organizovali akciju „Tajkun i tajkunka“ tvrdeći da su Milka Forcan i Dragan Đilas vlasnici lista Pres u kome su objavljivani neistiniti podaci o toj stranci.
Kada su se u Beogradu pojavili grafiti „Đilas tajkun“, Gradski odbor LDP-a je negirao da su oni tvorci istih. Đilas je za ovo okrivio prave tajkune koji su sarađivali sa prethodnim vlastima, učestvovali u privatizacijama i iznosili novac na Kipar. Rekao je da je na grafitima trebalo da piše „Đilas tajfun“ jer će, zahvaljujući podršci od milion i po glasača, „oduvati“ one koji pljačkaju Beograđane.
U Izveštaju o pritiscima i ķontroli medija u Srbiji koji je podneo Savet za borbu protiv korupcije RS, objavljeno je da je firma Multikom group, u toku prve tri godine Đilasovog gradonačelničkog mandata, ostvarila sledeću dobiti: 2008. godine 498 miliona dinara, 2009. godine 563 miliona dinara i 2010. godine 790 miliona dinara. U istom periodu, firma Big print, članica Multikom group-a, sarađivala je sa preduzećima koja su se finansirala iz budžeta Grada Beograda.
Đilas je negirao da je firma porasla 800 puta dok je bio funkcioner Demokratske stranke i tvrdio je da je Aleksandar Vučić, koji je tada bio zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala u RS, objavio netačne podatke. Rekao je da je Vučić vodio selektivnu borbu protiv korupcije i da su mu u tome pomogli članovi DS-a među kojima je i Dušan Petrović. Naglasio je da se protiv njega vodi hajka u nekim medijima i da se iznose neistine zbog kojih je ugrožena bezbednost članova njegove porodice. Jedan od vlasnika tabloida mu je tražio milion evra da prestane da piše o njemu, ali Đilas je odbio tu ponudu i zamerio je sebi što je uopšte hteo da razgovara sa takvim čovekom.
2010. godine Dragan je odlučio da najugroženijim penzionerima isplati pomoć od 16.000 dinara i da poveća plate vaspitačima. Zbog toga ga je prijavila Državna revizorska institucija i morao je da plati kaznu od 60.000 dinara.
