Nenad Čanak

Biografija

Nenad Čanak je srpski političar. Rođen je 2. novembra 1959. godine u Pančevu. Živi i radi u Novom Sadu.

Njegov otac Milan je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i gradonačelnik Novog Sada, a majka Bosiljka je bila profesor Univerziteta u Novom Sadu. Porodica mu vodi poreklo iz Like.

Završio je gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i Srednju muzičku školu u Novom Sadu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici.

Od 1982. do 1985. godine je svirao po kafanama, a 1986. godine se zaposlio u Naftagas prometu. Naredne četiri godine je bio šef u Službi marketinga spoljne trgovine.

1989. godine je pohađao kurs za mikroračunarske mreže i globalni marketing. Prešao je u YUTEL gde je bio direktor marketinga. Tu se zadržao osam meseci nakon čega je započeo privatni biznis.

1990. godine je formirao Ligu socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i od tada je njen predsednik. Stranku su činili članovi Saveza komunista Vojvodine koji nisu podržavali Slobodana Miloševića i Socijalističku partiju Srbije. Oni su se, u početku, zalagali da Vojvodina ima punu autonomiju u granicama Republike Srbije.

1991. godine Čanak je učestvovao u bici za Vukovar koja je trajala 87 dana.

1997. godine je postao poslanik u Skupštini, ali naredne godine mu je oduzet mandat.

1999. godine je osmislio program pod nazivom „Republika Vojvodina“ koji je promovisao.

2000. godine je izabran za predsednika Skupštine AP Vojvodine. Na toj funkciji je ostao naredne četiri godine.

2005. godine je bio član pokreta „5. oktobar“ koji su još činili: Vesna Pešić, Vladan Batić i Dejan Bulatović. Oni su se protivili usvajanju novog Ustava Srbije.

Sa Čedomirom Jovanovićem, predsednikom Liberalno-demokratske partije (LDP), se slagao oko toga da su Kosovo i Metohija nezavisni. 2007. godine ove dve stranke su formirale koaliciju i osvojile su 214.262 glasa, tj. 4 mandata, pa je Čanak postao poslanik u Skupštini. Takođe je bio šef poslaničke grupe „Vojvođanski poslanici“ i član Odbora za ustavna pitanja.

Od 2009. do 2012. godine je bio predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju Vlade Republike Srbije.

2015. godine je tražio da predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, podnese ostavku zbog rehabilitacije generala Draže Mihailovića. Njegova stranka se zalaže za promenu istorijskih udžbenika i unošenje srebreničkog masakra u njih.

2016. godine je formirao koaliciju sa Čedomirom Jovanovićem (LDP) i Borisom Tadićem (SDS) i osvojili su 5,02 % glasa, tj. 13 mandata. Izjavio je da njegova stranka nema nameru da sarađuje ili ne sarađuje sa drugim strankama, već da im je najvažnije da ostvare svoj program.

Na predsedničkim izborima 2017. u Srbiji bio je jedan od kandidata za predsednika države.

Afere

1999. godine je sa Nenadom Opačićem organizovao demonstracije protiv Miloševićevog režima u Novom Sadu. Ispostavilo se da je Opačić prodavao drogu i bio član Zemunskog klana, ali Čanak je tvrdio da to nije znao.

2000. godine je pred kamerama psujući skinuo tablu sa zgrade RTS-a u Novom Sadu na kojoj je pisalo: Republika Srbija – Radio-televizija Srbije.

U decembru 2002. godine je bio na koncertu pod nazivom „Srijem Hrvatskoj“ koji je održan u Zagrebu. Hrvati koji su prognani iz Vojvodine su rekli da je Čanak štitio njihove interese.

2013. godine Pavle Lešanović je na suđenju izjavio da su ga Čanak i još dve osobe pretukle ispred kafane „Tako je suđeno“ čiji je vlasnik bivši vaterpolista Danilo Ikodinović. Lešanovićev vozač je rekao da mu je političar prislonio pištolj na čelo. Čanak je zbog toga podneo ostavku na mesto narodnog poslanika.

Privatni život

Prvo je bio u braku sa Svetlanom Berisavljević, ćerkom Titovog ambasadora u Londonu. Nisu imali dece.

1998. godine Čanak se oženio Marijom Vasić koja je po zanimanju profesor sociologije. U januaru naredne godine su dobili sina Milana. Marija je izjavila da im političar nije poklanjao pažnju. 2001. godine su se razveli.

Sud je prvo majci dodelio starateljstvo nad detetom, ali su joj ga oduzeli 2009. godine. Marija je bivšeg supruga optužila da joj je oteo sina.

2000. godine je u punoj brzini pao sa motora i slomio je kuk i butnu kost zbog čega koristi štap dok hoda.

2006. godine je sa pevačicom Jelenom Karleušom snimio duet „Podseti me šta to beše ljubav“.

2009. godine je učestvovao u rijalitiju „Veliki brat VIP All stars“. Tokom boravka u kući se svađao sa Mikijem Đuričićem koji je bio pobednik ove sezone. Nakon toga, Čanka su mediji povezivali sa voditeljkom Jelenom Žeželj.

2015. godine novinari su ga povezivali sa učesnicom Farme Jelenom Milošević, poznatijom kao balerina.

Dela Nenada Čanka:

• „Ratovi tek dolaze“ (1993.);
• „Pet godina samoće“ (1995.);
• „Godine raspleta“ (1996.);
• „Luna“ (1998.);
• „Kao i sva ravnica“ (2002.)  na osnovu koje je snimljena serija „Sva ta ravnica“ (2010.).

Citati:

• „Mene su moji drugovi pozvali rekavši da prave partiju i da su trojica. Imali su ideju o socijaldemokratskoj partiji, ali nisu imali nekoga ko će da im bude vođa. Mene su izvikali za vođu, kao starijeg i iskusnijeg, i tako je sve krenulo. Tako sam ja ušao u politiku, stalno računajući da ćemo mi ove malo da izlupamo, pa će to onda da preuzmu malo ozbiljniji.“
• „Bila je antiratna pobuna u Senti, 1991. godine. Govorio sam sa balkona građanima koji nisu mogli da me vide. Tako sam morao da se nagnem preko ograde, kojoj poslednjih 30 godina nije posvećivao pažnju niko sem golubova, koji su u ogromnim količinama tu naslagali tragove svog postojanja. Morao sam da se uhvatim rukom za ogradu i za sve metabolične produkte golubova. Tada sam shvatio i sebi rekao: „Nenade, uhvatio si se za govna, ušao si u politiku“, i to mi se posle često dešavalo.“
• „Sumnja u moje mentalno zdravlje ne potiče od juče. Međutim, nema nijedne velike ideje u čovečanstvu, a da prva reakcija nije ismevanje. I akademije nauka ponekad su stajale na pogrešnim stavovima.“
• „Naše zalaganje za republiku Vojvodinu nije nikakav ekstremno-secesionistički zahtev, već zahtev za redefiniciju odnosa unutar Srbije. Samo decentralizovana, demokratizovana i denacifikovana Srbija može da bude moderna država. A decentralizacija nije moguća ako se ne prizna subjektivitet Vojvodini, Kosovu, Sandžaku, Šumadiji, jugoistočnoj Srbiji i gradu Beogradu.“
• „Hoćemo Vojvodinu u kojoj će biti reda, poretka, morala i novca.“
• „Ko vozi motor živi kratko, ko ne vozi motor – ne zna zašto živi.“