Dominik Tim

Biografija

Dominik Tim (Dominic Thiem) je austrijski profesionalni teniser koji se trenutno (januar 2022. godine) nalazi na 15. mestu ATP liste. Rođen je 3. septembra 1993. godine u Viner Nojštatu u Austriji. Trenutno živi u Lihtenvortu, u Austriji.

Drugi je najbolje plasirani austrijski teniser u istoriji, iza Tomasa Mustera (Thomas Muster) koji je 1996. godine zauzimao prvo mesto na ATP listi.

Do januara 2022. godine Dominik je osvojio 17 pojedinačnih ATP titula i igrao tri Gren Slem finala.

Još kao junior je jedno vreme bio drugi najbolji igrač na svetu. Kvalifikovao se u finale Otvorenog prvenstva Francuske 2011. godine, te iste godine osvojio Orandž Bol (Orange Bowl).

U dosadašnjoj karijeri je dva puta bio finalista Otvorenog prvenstva Francuske, ali je oba puta poražen od Rafaela Nadala (Rafael Nadal).  Bio je finalista Otvorenog prvenstva Australije 2020. godine, kada ga je savladao Novak Đoković.

Do svoje prve titule na ATP turniru Masters 1000 serije došao je 2019. godine kada je u finalu Indijan Velsa savladao Rodžera Federera.

Njegov stil igre karakteriše agresivnost s osnovne linje, te jak jednoručni bekhend. Mnogi ga smatraju najboljim kandidatom za jednog od naslednika „velike četvorke“.

Detinjstvo i teniski počeci

Dominik Tim je rođen 1993. godine u Viner Nojštatu u Austriji. Njegovi roditelji, Volfgang (Wolfgang Thiem) i Karin (Karin Thiem) su treneri tenisa.

Dominik ima mlađeg brata Morica (Moritz Thiem) koji se takođe profesionalno bavi tenisom. Sa roditeljima i bratom je odrastao u Lihtenvortu, gde je već sa šest godina počeo da trenira tenis.

Od devete godine trener mu je Ganter Bresnik (Günter Bresnik) u čijoj teniskoj akademiji u Beču od 1997. godine radi i njegov otac Volfgang.

Juniorska karijera

Na drugom mestu ITF juniorske rang liste Dominik Tim se našao 3. januara 2011. godine. Uspeo je da se plasira na Juniorsko otvoreno prvenstvo Francuske 2011. godine savladavši Kajla Edmunda (Kyle Edmund), Mišela Krugera (Michell Kruger), Filipa Horanskog (Filip Horansky), Oriola Roka Batalija (Oriol Roca Batalla) i Matu Delića pre nego što ga je u finalu porazio Bjern Fratanđelo (Bjorn Fratangelo) u tri seta.

Juniorsku karijeru je okončao pobedivši na poslednja tri takmičenja, uključujući i Danlop Orandž Bol, prestižni turnir koji se svake godine održava na Floridi.

Omer pobeda i poraza tokom njegove juniorske karijere je bio 115 prema 33 u singlu, te 49 prema 32 u dublu.

Profesionalna karijera

Kao drugoplasirani na juniorskoj rang listi Dominik je dobio vajl kard za učešća na turnirima u Kicbuhelu, Bangkoku i Beču. Na turniru u Beču je pobedom nad Tomasom Musterom upisao i svoje prve bodove na ATP listi. Ipak, u drugoj rundi ovog takmičenja ga je izbacio Stiv Darsis (Steve Darcis).

Naredne godine je na turniru u Kitcbuhelu uspeo da se plasira u četvrtfinale savladavši Jirgena Melcera (Jürgen Melzer) u drugoj rundi. Međutim, u četvrtfinalu ga je pobedio Albert Montanes (Albert Montañés).

Drugo četvrtfinale u seniorskoj karijeri je izborio na Erste Bank Openu na koji je stigao zahvaljujući vajld kardu. Međutim, poraz od Žoa Vilfreda Conge (Jo-Wilfried Tsonga) ga je sprečio da se dalje bori za titulu.

Treću godinu među profesionalcima, Dominik je započeo na Katar Openu 2014. godine. Uspeo je da prođe četiri kvalifikacijske runde, ali je na samom turniru poražen od Pitera Gojovčika (Peter Gojowczyk).

Usledile su kvalifikacije za Australijan Open koje je uspešno okončao, te se prvi put našao na ovom velikom takmičenju. Pobedio je Žoaoa Susa (João Sousa) u prvoj rundi, ali je odmah zatim poražen od Kevina Andersona (Kevin Anderson).

Uspeo je da se kvalifikuje na Turnir ABN AMRO savladavši Kenija de Šepera (Kenny de Schepper) i Adrijana Sikoru (Adrian Sikora), te se konačno našao na spisku tenisera turnira iz ATP serije 500.

U prvoj rundi turnira je savladao Jarka Niminena (Jarkko Nieminen) u tri seta, ali je poražen od Marija (Andy Murray) rezultatom 2:1.

Na turniru BNP Paribas Open Tim je savladao Danijela Kosakovskog (Daniel Kosakowski) u prvoj rundi, a potom i 21. nosioca, bivšeg broja 1 Žila Simona (Gilles Simon). Na kraju je poražen od Žulijena Benetaua (Julien Benneteau) u dva seta.

Izborivši plasman na turnir Sony Open, Dominik se u prvoj rundi sastao sa Lukašom Rosolom (Lukáš Rosol). Međutim, u drugoj rundi ga je pobedio 16. nosilac Tomi Robredo (Tommy Robredo).

Zahvaljujući vajld kardu učestvovao je na Mastersu u Monte Karlu, međutim, već u prvoj rundi ga je izbacio Nikolas Mahut (Nicolas Mahut).

Kroz kvalifikacije je izborio učešće na Barselona Openu, gde je na startu pobedio veterana Radeka Štepaneka (Radek Štěpánek). U drugoj rundi „pao je“ Marsel Granolers (Marcel Granollers), ali je u trećoj Tim poražen od Santijaga Giralda (Santiago Giraldo).

Uspeo je preko kvalifikacija da izbori učešće na Otvorenom prvenstvu Madrida, gde je u prvoj i drugoj rundi pobedio Dmitrija Tursunova (Dmitry Tursunov) i Stena Wawrinku (Stanislas Wawrinka), tadašnjeg trećeg igrača sveta.

U prvoj rundi Otvorenog prvenstva Francuske pobedio je Pola Henrija Matijeua (Paul-Henri Mathieu), te se na žalost, morao sastati sa svetskim brojem 1 Rafaelom Nadalom koji je branio titulu. Mladi Austrijanac je uspeo da osvoji samo sedam gemova, a Španac je odneo rutinsku pobedu.

Na turniru u Londonu je već u prvoj rundi poražen od Gofina, a potom je takođe u prvoj rundi poražen od Luka Savilje (Luke Saville) na Vimbldonu.

Na turniru u Nemačkoj savladao je Jirija Veselija (Jiří Veselý) i Marsela Granolersa (Marcel Granollers), ali ga je u trećoj rundi zaustavio Leonardo Majer (Leonardo Mayer).

Prva titula na ATP turniru i ulazak među 20 najboljih

Usledio je turnir u Kicbilu na kome je bio sedmi nosilac, te je uspeo da se plasira u četvrtfinale gde je savladao Granolersa. U polufinalu je pobedio Huana Monaka (Juan Mónaco) i zabeležio svoje prvo finale u ATP seriji 250. Ipak, nije uspeo da porazi mnogo iskusnijeg Davida Gofina.

Na prvom Ju-Es Openu u karijeri Tim je stigao do četvrte runde savladavši Lukaša Lacka (Lukáš Lacko), Ernestsa Gulbisa (Ernests Gulbis) i Felisijana Lopeza (Feliciano López). Međutim, tada je naišao na mnogo jačeg protivnika Tomaša Berdika (Tomáš Berdych) od koga je izgubio.

Pred kraj 2014. godine je napravio četvoronedeljnu pauzu kako bi odslužio vojni rok koji je u Austriji obavezan.

Na Australija Openu 2015. godine je poražen već u prvom kolu od Roberta Bautiste Aguta (Roberto Bautista Agut), dok ga je u Roterdamu u drugog rundi izbacio Sergej Stakovski (Sergiy Stakhovsky).

Usledio je turnir u Marseju, gde je Tim savladao Sousa i Gofina kako bi se „dočepao“ četvrtfinala, gde ga je ponovo pobedio Agut.

Pobedivši Dijega Švarcmana (Diego Schwartzman), Felisijana Lopeza, Džeka Soka (Jack Sock) i Adrijana Monarina plasirao se u četvrtfinale Majami Opena, gde ga je zaustavio Endi Mari.

Premda je na Mastersu u Rimu 2015. godine pobedio Žila Simona, njegov juriš na titulu je zaustavio Vavrinka već u sledećem kolu.

Prvi ATP turnir je osvojio u Nici savladavši Kirjosa (Nick Kyrgios), Gulbisa i Džona Iznera (John Isner). Potom se sastao s Argentincem Leonardom Majerom u finalu, te konačno poneo pobednički pehar.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske 2015. godine pobedio je Aljaža Bedena (Aljaž Bedene), ali je poražen od 21. nosioca Pabla Kuevasa (Pablo Cuevas).

Kao sedmi nosilac Tim je nastupio na turniru u Notingemu. Pobedio je Maleka Jazirija (Malek Jaziri), ali je poražen od Dolgopolova (Alexandr Dolgopolov).

Treći Gren slem godine za njega je bio Vimbldon, na kome se našao kao 32. nosilac. Pobedio je Dudija Sela (Dudi Sela), ali je poražen od Fernanda Verdaska (Fernando Verdasco) sa 2:1.

Usledio je turnir u Umagu na kome je bio četvrti nosilac. Savladao je Dušana Lajovića, Andreasa Hajder-Maurera (Andreas Haider-Maurer) i Gaela Monfisa, te ga je u finalu dočekao Portugalac Žao Sousa. Mladi Austrijanac se hrabro izborio s iskusnijim kolegom te upisao drugu ATP titulu u karijeri.

Već naredne nedelje je zabeležio treću titulu osvojivši turnir u Gštadu. U finalu je ponovo savladao Davida Gofina.

Usledio je turnir u Kitcbuhelu na kome je bio prvi nosilac. Pobedio je Hajder-Maurera i Alberta Montanesa, ali ga je u finalu pobedio Filip Kohlšreber (Philipp Kohlschreiber) u dva seta.

Posle ovog turnira zauzeo je 18. mesto na ATP rang listi, te se prvi put našao među 20 najboljih tenisera današnjice.

Susreti sa Federerom, Nadalom i Đokovićem

Sledeću godinu je započeo učešćem na turniru u Brizbejnu gde je pobedio Džejmsa Dakvorta (James Duckworth), Denisa Kudla (Denis Kudla) i Marina Čilića, ali je poražen od Rodžera Federera.

Nakon toga se plasirao u treću rundu Australijan Opena savladavši Majera i Nikolasa Almagra (Nicolás Almagro). S ovog turnira ga je izbacio 16. igrač sveta David Gofin.

Usledio je turnir u Argentini na kome je pobedio Karenja (Pablo Carreño), Eliasa (Gastão Elias) i Lajovića kako bi se plasirao u polufinale.

Tu ga je dočekao Rafael Nadal, ali je posle velike borbe mladi Austrijanac odneo pobedu. Kako bi upisao četvrtu ATP titulu u finalu je pobedio Almagra u tri seta.

Nakon toga napravio je još jedan veliki podvig. Na Rio Openu ga je u četvrtfinalu dočekao David Ferer. Dominik nije pokazao strah, nego je hrabro hvatao svaki poen, te je na kraju slavio pobedu.

Posle ovog meča je izjavio da je to bio jedan od najboljih u njegovom životu. Međutim, u polufinalu je pretrpeo poraz od Gvida Pele (Guido Pella). Uprkos tom porazu 22. februara 2016. godine se našao na 15. mestu ATP liste.

Pobedivši Džumhura, Tursunova, Dimitrova, Sema Kverija (Sam Querrey) i Bernarda Tomića u Meksiku osvojio je svoju prvu titulu u ATP seriji 500 i napredovao za još jedno mesto na ATP listi.

Borba za ulazak u top 10

U prvoj grupi Dejvis kupa Austrija se sastala sa Portugalijom. Pomogao je svojoj reprezetaciji da upiše pobedu od 3:1. 7. marta 2016. godine je postao 13. najbolji teniser na svetu.

Na Indijan Velsu je zabeležio 21. pobedu u godini, ali ga je Žo Vilfred Conga sprečio da se bori za titulu.

Sa turnira u Majamiju ga je izbacio prvi igrač sveta Novak Đoković, a sa Mastersa u Monte Karlu drugi najbolji Rafael Nadal. Na ATP turniru u Minhenu je pobedio Žiralda (Santiago Giraldo) i Dodiga (Ivan Dodig), ali je poražen od Filipa Košrebera.

Početkom maja je poražen od Argentinca Del Potra u prvoj rundi Mastersa u Madridu. Usledilo je Otvoreno prvenstvo Italije na kome je pobedio Dolgopolova i Sousa, te Rodžera Federera koji zbog povrede leđa nije bio na vrhunskom nivou.

Međutim Kei Nišikori (Kei Nishikori) ga je sprečio da se domogne boljeg plasmana.

Odbranio je titulu u Nici pobedivši Zvereva, a potom je „dogurao“ do polufinala Otvorenog prvenstva Francuske gde ga je savladao Đoković.  Ipak, dobar plasman mu je doneo sedmo mesto na ATP lestvici.

Dobro motivisan se pojavio i na Mercedes Kupu gde je ponovo pobedio Federera i Kolšrebera, te osvojio svoj prvi veliki turnir na travi.

Postao je tek deveti igrač koji je osvojio tri titule na tri različite podloge u jednoj godini. Na Geri Veber Openu je u polufinalu poražen o Florijana Majera, koji je na kraju osvojio ovaj turnir.

Osvetio mu se pobedom u prvoj rundi Vimbldona, ali ga je u drugoj savladao Jiri Veseli (Jiri Vesely). Pobedivši Džona Milmana (John Millman), Rikardasa Berankisa (Ricardas Berankis) i Pabla Karenja Busta plasirao se u treće kolo Ju-Es Opena, gde ga je zbog povrede predao meč Del Potru.

Posle ranih eliminacija na Otvorenom prvenstvu Kine i BNP Paribas Mastersu u Parizu, 2016. godinu je završio na 8. poziciji ATP liste.

Na Australijan Openu 2017. godine pobedio je Štrufa (Jan-Lennard Struff), Tompsona (Jordan Thompson) i Benota Paira (Benoit Paire), ali je u četvrtom kolu poražen od Gofina.

Nakon toga je poražen u četvrtfinalu turnira u Roterdamu, ali je pobedivši Janka Tipsarevića, Dušana Lajovića, Dijega Švarcmana (Diego Schwartzman), Alberta Ramosa Vinolasa i Pabla Korenja Busta osvojio turnir Rio Open ATP serije 500.

Tim nije uspeo da odbrani titulu u Meksiku jer ga je u četvrtfinalu pobedio Sem Kveri koji je kasnije osvojio ovaj turnir. Na BNP Paribas Openu ga je ponovo u četvrtfinalu zaustavio Sten Vavrinka. Eliminisan je u ranim fazama turnira u Majamiju, Monte Karlu i Barseloni.

Uprkos tome „zablistao“ je u Madridu gde je savladao Donaldsona (Jared Donaldson), Dimitrova, Ćorića i Kuevasa. U finalu ga je dočekao Nadal.

Premda je pokazao veliku želju da pobedi, nije mogao da se izbori sa mnogo jačim i iskusnijim protivnikom. Međutim, dobar plasman ga je doveo na treće mesto ATP liste.

Osvetio se Nadalu u četvrtfinalu Mastersa u Rimu, ali ga je u polufinalu pobedio Đoković.  Usledilo je Otvoreno prvenstvo Francuske na kome je eliminisao Tomića, Bolelija (Simone Bolelli), Džonsona, Zebalosa (Horacio Zeballos) i branioca titule Novaka Đokovića.

Premda je poražen od Nadala, za utehu je bila činjenica što je barem jednom uspeo da pobedi svakog od članova „velike četvorke“.

Posle ranih eliminacija na Hale i Antalija Openu, usledio je Vimbldon. Dominik je po prvi put u karijeri uspeo da se plasira u četvrto kolo ovog turnira, ali ga je ubrzo izbacio polufinalista Tomaš Berdih.

U četvrtfinalu turnira u Sinsinatiju je izgubio od Ferera, a u četvrtoj rundi Ju-Es Opena od Del Potra. Na ATP finalu nije daleko dogurao, ali je uspeo da 2017. godinu završi na 4. mestu ATP liste.

Na Australijan Openu 2018. godine Tim je pobedio Pelu, Kudla i Manarina (Adrian Mannarino), ali ga je u četvrtom kolu porazio Tenis Sandgren (Tennys Sandgren).

Devetu ATP titulu je osvojio polovinom februara na Otvorenom prvenstvu Argentine. Na Indijan Velsu je savladao Stefanosa Cicipasa (Stefanos Tsitsipas), ali je zbog povrede gležnja morao da preda meč Pablu Kuevasu. Preskočio je turnir u Majamiju zbog ove povrede.

Pobedio je Đokovića u Monte Karlu, ali ga je u četvrtfinalu zaustavio Nadal. U Barseloni se ponovo plasirao u četvrtfinale, ali je poražen od Cicipasa.

Dominikov naredni turni je bio u Madridu gde je konačno uspeo da eliminiše Nadala i zaustavi njegov furiozni niz pobeda na šljaci. Nakon toga je pobedio Andersona, ali je u finalu izgubio od Zvereva (Alexander Zverev).

Desetu ATP titulu Tim je osvojio u Lionu pobedivši Lopeza, Lajovića i Simona.  Zverevu se osvetio na Otvorenom prvenstvu Francuske kada ga je eliminisao u četvrtfinalu turnira.

U trećem uzastopnom  polufinalu je pobedio Marka Ćećinata (Marco Cecchinato), ali ga je u finalu savladao Nadal.

Zbog bolesti je propustio Sinsinati, a na Ju-Es Openu je preko Mirze Bašića, Džonsona i Frica treću godinu zaredom izborio četvrtu rundu. Pobedivši Andersona, našao se u finalu sa Nadalom. Nakon 4 sata i 49 minuta velike pobeda je pripala Špancu.

Posle toga Tim je osvojio turnir u Sankt Petersburgu, ali je poražen na startu Mastersa u Šangaju. U polufinalu Erste Bank Opena je izgubio od Nišikorija.

Na Mastersu u Parizu je savladao Simona, Ćorića i Soka, ali je u polufinalu izgubio od Karena Kačanova (Karen Khachanov). 2018. godinu je završio na osmom mestu ATP liste.

Eliminisan je u ranim fazama Katar Opena, Australijan Opena i turnira u Buenos Ajresu, gde je propustio da odbrani titulu, kao i na startu turnira u Riju.

Na Indijan Velsu je pobedio Ivu Karlovića, Gaela Monfisa i Miloša Raonića, te se za titulu borio sa Rodžerom Federerom.

Povređeni Švajcarac nije mogao da ga nadmaši, pa je Dominik Tim osvojio svoju prvu titulu u ATP seriji 1000. To je za posledicu imalo povratak na 4. mesto na ATP listi.

Treću titulu u ATP seriji 500 Dominik je osvojio u Barseloni, pobedivši, između ostalih i Rafaela Nadala u polufinalu, te Danila Medvedeva u finalu.

Usledilo je Otvoreno prvenstvo Francuske na kome je redom eliminisao Tomija Pola (Tommy Paul), Aleksandra Bublika (Alexander Bublik), Pabla Kevasa, Gaela Monfisa i Kačanova, a potom se u finalu sastao sa Novakom Đokovićem.

Meč je trajao četiri sata i „razvukao“ se na dva dana, a Dominik je upisao pobedu. Hrabro se suočio sa Nadalom u finalu, ali je na kraju poražen od „kralja šljake“.

Eliminisan je sa Vimbldona i turnira u Hamburgu, ali je osvojio 14. titulu u Kicbuhelu. Poražen je na startu Uj-Es Opena od Fabijana. Prvu titulu u Aziji osvojio je na turniru u Kini kada je u finalu savladao Stefanosa Cicipasa.

Poražen je u četvrtfinalu Mastersa u Šangaju, ali je osvojio 16. trofej turnira u Beču. Na ATP finalu je pobedio Federera i Đokovića na dva uzastopna meča, a potom je „pao“ i Zverev. Međutim, savladao ga je Cicipas u tri seta.

2020. godinu je započeo sa reprezentacijom Austrije na ATP Kupu na kome su poraženi u grupnoj fazi.  Usledilo je Otvoreno prvenstvo Australije na kome je savladao Manarina, Bolta (Alex Bollt), Tejlora Frica i Monfisa, a potom u četvrfinalu bio bolji od Nadala.

Pobedivši Zvereva u polufinalu, plasirao se u finale gde ga je porazio Đoković.

Dominik se 2. marta 2020. godine po prvi put našao na trećem mestu ATP liste, pretekavši Rodžera Federera.

Rano se pojavio na Indijan Velsu kako bi odbranio naslov iz 2019. godine. Međutim, zbog pandemije novog virusa korona turnir je odgođen. Ubrzo nakon toga su iz istog razloga odgođeni i mnogi drugi turniri.

Tokom suspenzije regularnih takmičenja, Tim je učestvovao u egzibicionim turnirima. Sudelovao je na prvom „Adria Tour-u“ u Beogradu, „Bett 1 Aces-u“ u Berlinu, te „Austrian Pro Series-u“ na kome je stigao do finala.

Na početku turnira u Njujorku u avgustu 2020. godine ga je savladao Filip Krajinović. Bio je drugi nosilac u muškoj pojedinačnoj konkurenciji na Ju-Es Openu. U trećem kolu je u četiri seta savladao šampiona iz 2014. godine Marina Čilića.

U osmini finala pobedio je Aljasimea, a u četvrtfinalu Minaura (Alex de Minaur). U polufinalu je u tri seta savladao Danila Medvedeva, te stigao do svog prvog finala Ju-Es Opena.

Savladavši Aleksandra Zvereva u finalu osvojio je svoj prvi veliki naslov. Bio je to ujedno prva veća titula od Otvorenog prvenstva Francuske 2004. godine.

Postao je i prvi teniser rođen devedesetih godina 20. veka koji je osvojio jedan tako veliki turnir. Osim toga, postao je i prvi novi Grend Slem šampion u muškoj pojedinačnoj konkurenciiji otkako je Marin Čilić osvojio Ju-Es Open 2014. godine.

Na Otvoreno prvenstvo Francuske stigao je kao treći nosilac. Uspeo je da se plasira u četvrtfinale, gde ga je savladao Dijego Švarcman (Diego Schwartzman) u meču dugom pet setova koji je trajao pet sati i osam minuta.

Branio je naslov na Viena Openu, međutim, na putu ka tituli mu se u četvrtfinalu isprečio Andrej Rubljev (Andrey Rublev).

Na završnom ATP turniru 2020. godine je bio u grupi sa Cicipasom, Nadalom i Rubljevom. U revanšu prošlogodišnjeg finala savladao je Cicipasa. Nakon toga je pobedio i Nadala, što mu je omogućilo prolaz u polufinale. U polufinalu je savladao Đokovića, međutim u finalu je izgubio od Medvedeva u tri seta.

Nakon vrlo uspešne godine, Time je proglašen austrijskim sportistom godine. List „SI“ („Sport Ilustrated“) ga je proglasio dobitnikom MVP nagrade za 2020. godinu.

Novu sezonu započeo je učešćem na ATP kupu. Poražen je na prvom susretu od Beretinija (Matteo Berrettini), a na drugom meču se njegov protivnik Benoa Per (Benoit Paire) morao povući zbog povrede. Austrija nije uspela da „preživi“ grupnu fazu tog takmičenja.

Na Australijan Openu Dominik je stigao do četvrtog kola preko Nika Kirjosa. U četvrtom kolu ga je savladao Grigor Dimitrov (Grigor Dimitrov).

Na turniru u Dohi je salvadao Aslana Karaceva (Aslan Karatsev) u tri seta, međutim izgubio je od Roberta Bautiste Aguta. Lojd Haris (Lloyd Harris) ga je pobedio već u prvom kolu turnira u Dubaiju.

Nakon svih poraza odlučio je da uzme pauzu kako bi „napunio baterije“ i pravilno se oporavio do povrede kolena. Vratio se pred početak turnira u Madridu. Do polufinala je stigao savladavši Žirona, Minaura i Džna Iznera, međutim, Aleksandar Zverev ga je sprečio u pohodu na titulu.

Dominik je na Otvorenom prvenstvu Italije savladao Fuksoviča pre nego što ga je u trećem kolu savladao Lorenco Sonega. Poražen je na startu turnira u Lionu od Kamerona Norijea (Cameron Norrie).

Poražen je već u prvom kolu Otvorenog prvenstva Francuske od Pabla Andujara.

Tim je 17. juna zbog borbe sa lošom formom objavio da neće učestvovati na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Na turniru u Majorki doživeo je povredu zgloba zbog koje je morao da propusti i Vimbldon. Dominik je 18. avgusta 2021. godine objavio da će se povući do kraja sezone kako bi se oporavio od povrede zgloba.

Privatni život

Dominik Tim je 2017. godine započeo vezu sa teniserkom Kristinom Mladenović, ali su u novembru 2019. godine objavili da su se razišli.

Austrijanac je veliki ljubitelj fudbala i navijač fudbalskog kluba Čelsi. 2016. godine je osnovao vlastiti klub 1. TFC Macendorf za koga igraju njegovi prijatelji i kolege teniseri. Macendorf je do sada pet puta učestvovao u humanitarnim mečevima.

Tokom 2020. godine je započeo vezu sa Lili Pol Ronsali (Lili Paul-Roncalli), pobednicom takmičenje „Let’s Dance“. Lili je ćerka austrijskog cirkuskog reditelja Bernharda Pola (Bernhard Paul), a i sama je jedno vreme nastupala u cirksu.