Dijana Hrkalović Biografija | Biografije Poznatih

Foto: Nema dostupne fotografije.

Kratke informacije

Ime i prezime	Dijana Hrkalović
Datum rođenja	18. jula 1987.
Mesto rođenja	Beograd
Država	Srbija
Prebivalište	Beograd
Zanimanje	Političarka, doktor psihologije

Biografija

Dijana Hrkalović je srpska političarka i bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Vlade Srbije. Rođena je 18. jula 1987. godine u Beogradu. Živi u rodnom gradu.

Politikom je počela da se bavi još kao studentkinja. Na izborima 2008. godine bila je kandidat za poslanika u Skupštini Srbije na listi Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić, ali nije uspela da osvoji mandat.

Četiri godine kasnije postala je odbornica u Skupštini grada Beograda i to kao kandidatkinja liste Srpske napredne stranke (SNS).

Do aprila 2014. godine radila je u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), a potom je po Sporazumu o preuzimanju državnog službenika prešla u Ministarstvo unutrašnjih poslova i stekla zvanje policijskog inspektora.

Već u julu 2015. godine postala je sekretar Uprave kriminalističke policije (UKP), a dve godine kasnije državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Tu poziciju napustila je 30. maja 2019. godine.

U žižu javnosti dospela je početkom 2021. godine kada su je tabloidi optužili da je prisluškujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pokušala da izazove tzv. tihi državni udar[1].

Detinjstvo i obrazovanje

Dijana Hrkalović je rođena 1987. godine u Beogradu. Sa roditeljima i bratom Dejanom odrasla je u rodnom gradu.

Njen otac, Dane Hrkalović je bivši političar, nekadašnji predsednik Upravnog odbora Agrarnog fonda Opštine Požarevac, te vlasnik Stočarske zadruge „Stočar DH“ iz Požarevca.

Hrkalović je bio direktor požarevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS), a u žižu javnosti dospeo u oktobru 2020. godine kada je Nemanja Rujević, novinar medijske kuće „Dojče vele“ objavio informaciju da je kao direktor PSSS-a „izvršio zloupotrebu položaja odgovornog lica čime je naneta ogromna materijalna šteta preduzeću kojim rukovodi[2]“.

Dijana Hrkalović je u Beogradu završila osnovnu školu i gimnaziju, prirodno-matematički smer. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je psihologiju.

Na istom fakultetu je kasnije završila master studije. Doktorirala je polovinom 2020. godine.

Govori engleski jezik.

Karijera

Dijana Hrkalović je još kao studentkinja Filozofskog fakulteta počela da se bavi politikom. Već 2008. godine kandidovala se za poslanika u Skupštini Srbije. Bila je 80. kandidat na listi Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić, ali nije dobila mandat.

U međuvremenu je prešla u Srpsku naprednu stranku (SNS), te na izborima 2012. godine izborila mandat odbornika u Skupštini grada Beograda. Funkciju odbornice obavljala je od 12. juna do 14. decembra 2012. godine.

Po završetku studija šest meseci je radila u Bezbednosno-informativnoj agenciji na operativnim poslovima.

Krajem aprila 2014. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija su potpisali Sporazum o preuzimanju državnog službenika, pa je 30. aprila te godine Dijana Hrkalović raspoređena na mesto zamenika šefa kabineta tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Raspoređivanjem u Ministarstvu unutrašnjih poslova stekla je zvanje policijskog inspektora.

Polovinom jula 2015. godine izabrana je za sekretara Uprave kriminalističke policije. Reakcije na njen izbor bile su oprečne, a pojedini policijski sindikati pobunili su se protiv te odluke rukovodstva MUP-a.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova je na slične opaske opozcije u Skupštini Srbije, branio njen izbor izjavom da se radi o „izuzetnoj osobi i izuzetnom radniku“.

Da je ministar Stefanović zadovoljan radom Dijane Hrkalović potvrdilo se 20. oktobra 2016. godine kada je izabrana za predsednicu Nadzornog odbora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a.

Hrkalovićeva je 10. jula 2017. godine imenovana za državnu sekretarku Ministarstva unutrašnih poslova Srbije.

Bila je deo delegacije MUP-a Srbije na Generalnoj skupštini Interpola 20. novembra 2018. godine, kada se glasalo o prijemu samoproglašene Republike Kosovo u tu organizaciju.

Predstavnici Kosova nisu uspeli da obezbede dvotrećinsku većinu za prijem u Interpol, a Stefanović je to okarakterisao kao „pobedu“ Srbije[3].

Matica srpska u Novom Sadu joj je 2018. godine dodelila priznanje Kapetan Miša Atanasijević za inovativnost, poslovnost i kvalitet u radu.

Premda su pripadnici policijskih službi bili dobro upoznati sa njenim radom i napredovanjem u tom sektoru, pažnju domaće javnosti nova državna sekretarka privukla je odlukama koje je donosila, te kontroverzama o kojima su pisali novinari.

Tako je dan posle lokalnih izbora 2018. godine u Lučanima došla u sukob s opozicionim političarem Boškom Obradovićem [4].

Naime, lider Pokreta Dveri i njegove pristalice su ušli u policijsku stanicu Guča i tražili oslobađanje jednog od njihovih aktivista koji je uhapšen zbog napada na novinara.

U policijskoj stanici pored lokalnih službenika dočekala ih je državna sekretarka Dijana Hrkalović. Ušla je u verbalni sukob s Obradovićem, a medijima se proširio snimak te rasprave.

Tadašnji ministar Nebojša Stefanović je izjavio da je ona u Lučanima bila po njegovom nalogu kako bi „zaštitila kolege policajce“.

Stefanović je ponudio svoju ostavku predsedniku Aleksandru Vučiću, ali ju je on odbio.

Ministar Stefanović je 29. maja 2019. godine najavio, a 30. maja iste godine Vlada je potvrdila da je Dijana Hrkalović napustila policiju, te poželeo joj uspeh u daljem radu i ličnom životu. Odlukom Vlade je razrešena funkcije, ali bez navođenja da je to učinjeno na njen lični zahtev.

Bivša državna sekretarka se neko vreme nije oglašavala tim povodom, a par meseci kasnije je u intervjuu domaćem tabloidu izjavila da je niko nije oterao iz policije, nego da je otišla sama zbog borbe s opakom bolešću.

Nakon što je krajem 2020. godine afera „Prisluškivanje“ ugledala svetlost dana, Dijana Hrkalović se našla na meti srpskih tabloida.

Naime, otkriveno je da je policija prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, a mnogi su upravo Dijanu Hrkalović optužili da je bila nalogodavac tih poslova, te da je pokušavala da uz pomoć mafije napravi tzv. tihi državni udar.

Beogradske „Večernje novosti“ su objavile da je bila među skoro pedeset ljudi koju su saslušani u predistrazi prisluškivanja predsednika Srbije i njegove porodice, te da „skoro ni na jedno pitanje nije želela da odgovori[5]“.

Kontroverze

O neobično brzom napredovanju u policijskoj hijerarhiji Dijane Hrkalović pojedini mediji pisali su od momenta kada je izabrana za državnu skretarku Ministarstva unutrašnjih poslova.

Tako su novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) došli do saznjanja da je u maju 2012. godine učestvovala u incidentu na Pančevačkom mostu u Beogradu kada je pretučen aktivista stranke „Udruženje pravda i pravo“ Dejan Vukićević.

Vukićević je u izjavi koju je dao policiji naveo da je njega i kolege napalo pet muškaraca i žena. Jedan od aktera tog događaja kazao je da je reč o Dijani Hrkalović, ali nije poznato da li je ona tada pozvana da da izjavu[6].

Danilo Redžepović, novinar, urednik i vlasnik portala „Teleprompter“ je 2015. godine izjavio da ga je policija saslušala povodom teksta koji je objavio na svom portalu, a koji navodno predstavlja transkript prisluškivanja razgovora između bivšeg lidera Demokratske partije Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre tadašnje ministarke za lokalnu upravu.

Režepović je u svom saopštenju naveo da je nekoliko sati proveo u policijskoj stanici i da ga je, pored ostalih, saslušavala Dijana Hrkalović, koja je tada obavljala funkciju sekretara UKP-a, što predstavlja administrativnu poziciju u policijskoj hijerarhiji[7].

Pojedini mediji pisali su o tome da su se predstavnici policijskih sindikata pobunili nakon što je Dijana Hrkalović postala sekretar UKP-a, s obzirom na to da nije imala prethodno iskustvo u toj oblasti.

Bivši pripadnici Odseka za tajno praćenje MUP-a 2016. godine su podneli krivičnu prijavu protiv nje zbog zloupotrebe položaja i trgovine uticajem, a povod za to je bio incident koji se dogodio na komemoraciji u Srebrenici kome je prisustvovao tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je u septembru 2016. godine odbacilo njihovu prijavu uz obrazloženje da nema dokaza o krivičnom delu.

Mesec dana kasnije bivši policajci Mladen Trbović i Milan Dumanović su u jednom televizijskom gostovanju izneli svoje tvrdnje tim povodom, pa su sledećeg dana uhapšeni zbog odavanja službene tajne i izazivanja štetnih posledica po MUP[8].

Njeno gostovanje na Televiziji „Pink“ u avgustu 2017. godine izazvalo je revolt među policijskim službenicima, pa je Reprezentativni policijski sindikat Srbije najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv tadašnje državne sekretarke zbog „niza neistina koje je iznela“ na tom gostovanju[9].

Mnogo se spekulisalo i o razlozima njenog odlaska iz policije 30. maja 2019. godine. Dok je Hrkalović tvrdila da nije oterana iz službe, nego da je dala ostavku iz zdravstvenih razloga, u odluci Vlade Srbije pisalo je da je razrešena funkcije bez navođenja da je to učinjeno na njen lični zahtev.

Dok su jedni mediji pisali da je Stefanović u Vašingtonu dobio instrukcije da se reši ljudi koji „kriminalizuju srpsku policiju“, uključujući i tadašnju državnu sekretarku, bilo je i onih koji su tvrdili da je njen otkaz posledica hapšenja na Kosovu i Metohiji za koje je navodno znala, a nije obavestila nadležne.

Hrkalović se našla na meti tabloida krajem 2020. godine kada je objavljeno da je policija prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Mnogi mediji bliski aktuelnoj vlasti upravo su Dijanu Hrkalović proglasili „državnim neprijateljem broj 1“!

Nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode Dejan Milenković Bagzi je navodno priznao da je prisluškivao Vučića i njegovu porodicu po direktnom nalogu Dijane Hrkalović[10].

Tabloidi naklonjeni vlasti su počeli da je povezuju sa pokojnim Aleksandrom Stankovićem, poznatijim kao Sale Mutavi, Veljkom Belivukom, poznatijim kao Velja Nevolja, te Aleksandrom Kajmakovićem koga mnogi prepoznaju po nadimku Aca Bosanac.

Pisalo se i o njenoj navodnoj emotivnoj vezi sa Nenadom Vučkovićem Vučkom, pripadnikom odreda Žandarmerije koji je navodno imao bliske veze sa navijačima Partizana koji imaju kriminalne dosijee.

Nije poznato koliko su istinite tvrdnje koje tablodi skoro svakodnevno od januara 2021. godine iznose u javnost, niti ima li bivša državna sekretarka veze s aferom „Prisluškivanje predsednika“.

Hapšenje

Hrkalovićeva je 15. oktobra 2021. godine pozvana na saslušanje u Sektor za unutrašnju kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova. Odazvala se pozivu u pratnji svog advokata Nenada Tasića, a nedugo nakon toga je uhapšena.

Policija je iste večeri pretresla njen stan, a ona je sprovedena u zgradu Specijalnog tužilaštva u Beogradu u Ustaničkoj ulici. Saslušana je pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal.

Tužilaštvo je saopštilo da je protiv nje podnesena krivična prijava zbog trgovine uticajem i da je zatraženo određivanje pritvora.

Viši sud u Beogradu joj je odredio pritvor od 30 dana, a u obrazloženju je navedeno da joj se stavlja na teret da je izvršila „produženo krivično delo trgovina uticajem[11]„.

Specijalni sud u Beogradu je 10. novembra 2021. godine doneo odluku o produženju pritvora za još 30 dana nekadašnjoj državnoj sekretarki u MUP-u. U saopštenju je navedeno da joj je pritvor produžen „Zbog opasnosti da će uticati na svedoke[12]„.

Tužilaštvo za organizovani kriminal ju je 22. novembra 2021. godine saslušalo zbog nezakonitog prisluškivanja Darka Eleza.

Sektor unutrašnje kontrole je podneo dopuno krivične prijave protiv Dijane Hrkalović, a u toj dopuni ona se tereti za nezakonito prisluškivanje Eleza. Njen advokat Nenad Tasić je izjavio da je tačno da je saslušana, te da je negirala krivicu[13].

Početkom decembra 2021. godine njen branilački tim je podneo zahtev za izuzeće republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, te zamenika tužioca Milenka Mandića.

Odbrana je u zahtevu navela da se protiv Dijane Hrkalović vodi „politički montirani proces“, te da se „veštački simuliraju okolnosti kako bi ona bila zadržana u pritvoru[14]„.

Nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal završilo istragu, odbrana je 10. decembra 2021. godine podnela predlog sudu da joj se ukine pritvor.

Ona je istog dana puštena da se brani sa slobode, a Tužilaštvo je protiv nje podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela trgovina uticajem u produženom trajanju.

Njen advokat Nenad Tasić je nekoliko dana kasnije izjavio da će suđenje protiv Hrkalovićeve najverovatnije početi nakon novogodišnjih praznika.

Prema pisanju beogradskih medija, tužilaštvo je tereti da je uticala na Dejana Milenkovića, načelnika Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da tužilaštvu ne dostavi blagovremeno izveštaje o veštačenju telefona Veljka Belivuka, a u sklopu istrage ubistva Vlastimira Miloševića.

Osim toga, optužena je i da je zajedno sa Miloradom Šušnjićem, bivšim načelnikom Policijske uprave Novi Sad neovlašteno prisluškivala Darka Eleza koji služi petnaestogodišnju kaznu zatvora u BiH zbog više ubistava. Hrkalović i Šušnjić su optuženi za krivično delo trgovina uticajem[15].

Tužilaštvo za organizovani kriminal je predložilo sudu da je osudi na kaznu od pet godina zatvora. Za Milenkovića su tražili godinu dana zatvora, a za Šušnjića dve godine zatvora[16].

Dijana Hrkalović je 24. decembra 2021. godine ponovo uhapšena, a Viši sud je odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke[17].

Srđan Milivojević, potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke (DS) je 5. januara 2022. godine izjavio da Dijanu Hrkalović treba ispitati u vezi sa smrću Vladimira Cvijana bivšeg generalnog sekretara u predsedništvu Srbije.

Nagrade i priznanja

2018. priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ koje dodeljuje Matica srpska u Novom Sadu za inovativnost, poslovnost i kvalitet u radu
2019. plaketa za izuzetan doprinos izgradnji i jačanju kapaciteta sektora bezbednosti i civilne kontrole službe bezbednosti koju dodeljuju Odbor za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine Republike Srbije.