Nebojša Dugalić

Biografija

Nebojša Dugalić je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac i reditelj, te redovni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti (FSU). Rođen je 17. maja 1970. godine u Kraljevu. Dugalić i njegova supruga Dragana imaju petoro dece. Živi i radi u Beogradu.

Prve glumačke korake napravio je u Amaterskom pozorištu Kraljevo, a tokom studija glume na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) počeo je da sarađuje sa brojnim beogradskim pozorištima, od Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), Ateljea 212, Bitef teatra, Zvezdara teatra, Madlenijanuma i drugih.

Dugalić je odigrao na stotine predstava i za svoj rad dobio brojne nagrade. Prvak je drame Narodnog pozorišta u Beogradu, a i sam je režirao nekoliko vrlo uspešnih predstava.

Utelovio je različite likove na filmu i televiziji, a veliku popularnost su mu donele uloge u serijama „Žigosani u reketu“, „Državni službenik“ i drugima.

Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a od 2017. godine je redovni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Detinjstvo i obrazovanje

Nebojša Dugalić je rođen 1970. godine u Kraljevu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Kako je jednom prilikom priznao, umetnost ga je oduvek zanimala, a radeći u Amaterskom pozorištu u Kraljevu poželeo je da gluma bude njegov poziv.

Zato je po završetku osnovne škole upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. U klasi profesora Vladimira Jevtovića, pored Nebojše su bili i Dragan Mićanović, Tamara Vučković, Ivana Mihić, Dubravka Mijatović, Uliks Fehmiju i drugi.

Priznao je da prva godina nije prošla „glatko“, jer mu nisu odgovarali časovi na kojima je morao da bude potpuno otvoren i da pokazuje vlastitu ličnost. Međutim, to ga nije sprečilo da se izdvoji, te da kasnije postane jedan od najperspektivnijih mladih glumaca.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nebojsa Dugalic (@nebojsadugalic_official)

Tokom studija počeo je da glumi u pozorištu, na filmu i televiziji. Diplomirao je 1994. godine.

Pozorišna karijera

Nebojša Dugalić je prve glumačke korake napravio u Amaterskom pozorištu Kraljevo gde je krajem marta 1986. godine učestvovao u realizaciji predstave „Običan čovek“ u režiji Dragana Markovića Varga.

Od momenta kada je postao student Fakulteta dramskih umetnosti počeo je da igra predstave u raznim beogradskim pozorištima. Mogla ga je gledati publika Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Bitef teatra, Zvezdara teatra, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Madlenijanuma i drugih. Dugalić je sada prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kao student glume igrao je u predstavama „Tajna veza“, „Balkon“ i „Majka hrabrost“ u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) i Domu omladine Beograda.

Reditelj Zoran Ratković poverio mu je ulogu Džona u komadu „Očevi i oci“ koja je premijerno izveden 5. juna 1992. godine u „Ateljeu 212“. U istom pozorištu je tumačio Šaflara u predstavi „Kneginja iz Foli Beržera“.

Usledile su uloge u predstavama „Sedmorica protiv tebe“, „Prosjačka opera“ i „Maska“. U drami „Maska“ Miloša Crnjanskog tumačio je Ćeazarea, a u Šekspirovoj „Ukroćenoj goropadi“ Grumia. Upravo mu je Grumio doneo nagradu „Ošišani jež“ za najboljeg mladog glumca na Festivalu Dani komedije u Jagodini.

Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu igrao je predstave „Život je san“, „Idiot“ i „Govorna mana“, dok je u Zvezdara teatru tumačio Marka u predstavi „Nek ide život“.

Dugalić je u Kruševačkom pozorištu igrao Karađoza u „Prokletoj avliji“, a u BDP-u je tumačio Arama Tomasijana u predstavi „Zver na mesecu“. Uloga Karađoza mu je donela Sterijinu nagradu, nagradu „Zoran Radmilović“, nagradu Novosadskog otvorenog univerziteta, nagradu publike Sterijinog pozorja, povelju „Milivoje Živanović“ i druge.

Reditelj Boro Drašković mu je poverio ulogu Džemija u predstavi „Dugo putovanje u noć“, dok je sa Nebojšom Bradićem i Jugom Radivojevićem sarađivao na predstavama „Mala trilogija smrti“ i „Laža i paralaža“.

Bio je El Greko u „Burleski o Grku“, Đorđe Đorđević u „Tako je moralo biti“, a Stranac u Ibsenovoj „Gospi od mora“. Usledila je vrlo uspešna predstava „Putujuće pozorište Šopalović“ koju je sam režirao i premijerno predstavio publici u Kraljevačkom pozorištu 10. marta 2009. godine. U istom je teatru radio predstavu „Priča o Svetom Savi“ iz 2011. godine.

Sa Jugom Radivojevićem je 2011. godine sarađivao na predstavi „Producenti“, a potom je igrao Hadži Zamfira u „Zoni Zamfirovoj“ Kokana Mladenovića u Pozorištu na Terazijama.

Narodno pozorište u Beogradu je 1. oktobra 2013. godine publici premijerno predstavilo komad „Dama s kamelijama“ u kome je Dugalić tumačio lik Žorža Duvala. Naslovnu ulogu je odigrao u predstavi „Milanković“ u „Madlenijanumu“.

Goran Šušljik mu je poverio ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“, a potom je igrao Žana Valžana u Bradićevoj verziji Igoovih „Jadnika“.

U novembru 2016. godine je igrao Janka u predstavi „Gozba“ u režiji Veljka Mićunovića, a potom su usledile tri veoma značajne predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu. Glumio je Kralja Edvarda IV u Šekspirovom „Ričardu trećem“ u režiji Snežane Trišić. Premijera je održana 24. aprila 2017. godine.

Polovinom januara 2018. godine prvi put je pred publikom Narodnog pozorišta utelovio Proku Purića u „Ožalošćenoj porodici“, a nakon toga je uspešno glumio Efendi Mitu u „Nečistoj krvi“.

Od kraja februara 2020. godine publika „Teatra Vuk“ ga može videti u ulozi Alberta Ajnštajna u predstavi „Ajnštajnova izdaja“ koju je režirala Andrea Ada Lazić, po scenariju Erika Emanuela Šmita.

Televizijska i filmska karijera

Jednu od prvih televizijski uloga Nebojša Dugalić je ostvario u seriji „Teatar u Srba“ iz 1992. godine. Odigrao je manju ulogu u filmu „Tito i ja“, kao i seriji „Broz i ja“. Tumačio je vojnika u drami Bore Draškovića pod nazivom „Vukovar, jedna priča“.

Dugalić je u dramskoj seriji „Kraj dinastije Obrenović“  koja je emitovana tokom 1995. godine igrao Antonija Antića.

Tokom 1997. godine glumio je u seriji Miloša Radovića „Gore dole“, a rediteljka Gordana Boškov poverila mu je lik Nikole Patića u njenoj drami „Vraćanje“.

Usledila je saradnja sa rediteljem Slobodanom Radovićem i scenaristkinjom Jelicom Zupanc na TV drami „Nedovršena simfonija“, koja je premijerno prikazana 1998. godine na Televiziji Beograd.

Sa Danicom Maksimović, Nebojšom Ljubišićem, Goranom Sultanovićem i drugima 1999. godine snimio je televizijsku dramu „Proleće u Limasolu“ u režiji Save Mrmka. Dve godine kasnije je sa Mirjanom Karanović snimio kratki film „Netaknuti suncem“ koji je napisao i režirao Andro Martinović.

Utelovio je Gaju Pantelića u dokumentarno-igranoj seriji „Tragom Karađorđa“ koju je Radio Televizija Srbije (RTS) premijerno emitovala tokom 2004. godine. Iste godine je glumio u seriji „Smešne i druge priče“.

Nebojša Dugalić je tumačio Andreasa Sama u srpsko-mađarskom filmu „Peščanik“, dok je u TV drami „Zver na mesecu“ utelovio Arama Tomasijana.

Utelovio je Jovana Boškovića u biografskoj televizijskoj drami „Zaboravljeni umovi Srbije“ koja je emitovana od marta do aprila 2007. godine na Televiziji Beograd. Reditelj Srđan Karanović poverio mu je jednu od glavnih uloga u drami „Besa“. Film je premijerno prikazan u Sloveniji, a bio je i srpski kandidat za nagradu Oskar za 2010. godinu.

Usledilo je nekoliko uloga u televizijskim serijama. Igrao je Dobrivoja Anđelkovića u dramskoj seriji „Greh njene majke“, profesora Marka Arsića u tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže“, te doktora Baruha u seriji „Miris kiše na Balkanu“.

Zdravko Šotra mu je poverio ulogu Jovana Jovanovića Zmaja u seriji „Šešir profesora Koste Vujića“, dok je s rediteljem Markom Dabićem sarađivao na kratkom istorijskom filmu „Vrata Srbije: Mojsijska Sveta gora“ iz 2013. godine.

U dramskoj seriji Miroslava Lekića „Jagodići: Oproštajni valcer“ tumačio je Miroljuba, dok je u filmu „Bićemo prvaci sveta“ utelovio akademika Vladimira Dedijera.

Dugalić je narator filma „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ u kome su glavne uloge tumačili Slavko Štimac, Hana Selimović, Mirjana Joković i drugi. Film je premijerno prikazan u avgustu 2016. godine na Filmskom festivalu u Montrealu.

Sa Goranom Bogdanom, Ninom Janković, Nikolom Rakočevićem i drugima je 2016. godine snimio televizijsku seriju „Vere i zavere“, a potom je utelovio pisca Simu Matavulja u filmu i seriji „Santa Maria della Salute“. Tumačio je armijskog generala Petra Živkovića u seriji „Senke nad Balkanom“, a Nikolu Pašića u dramskoj seriji „Koreni“.

Dugalić je 2018. godine sa grupom mladih glumaca igrao u televizijskoj seriji „Jutro će promeniti sve“ u režiji Gorana Stankovića, Vladimira Tagića i Milice Tomović. Tumačio je glavnu ulogu u seriji „Žigosani u reketu“, te jednu od sporednih uloga u seriji „Besa“.

Usledio je film „Bela vrana“ i serija „Pet“, a tokom 2019. godine Dugalić je oduševio televizijsku publikom ulogom Milojevića, direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u hit seriji „Državni službenik“.

Tokom 2021. godine očekuju se premijere još nekoliko projekata u kojima Dugalić tumači značajne uloge. Reč je o filmovima „Strahinja“, „Branilac“ i „Budi Bog s nama“, te seriji „Vreme zla“, nastaloj po motivima istoimenog romana Dobrice Ćosića.

Akademska karijera i rediteljska ostvarenja

Nebojša Dugalić je od 2001. do 2016. godine bio profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a 2017. godine izabran je u zvanje redovnog profesora na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Pored glume i rada sa budućim glumcima, bavi se i režijom. U dosadašnjoj karijeri režirao je, između ostalih, predstave „Višnjik“, „Osvrni se u gnevu“, „Siroti mali hrčki“, „Policajci“, „Sluškinje“, „Omerpaša Latas“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Paviljon broj 6“, „Stari dani“, „Ženski razgovori“ i druge.

Privatni život

Nebojša Dugalić je rođen 1970. godine u Kraljevu. Nakon što je završio osnovnu i srednju školu u rodnom gradu, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U braku je sa bivšom glumicom Draganom Dugalić sa kojom ima petoro dece.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nebojsa Dugalic (@nebojsadugalic_official)

Bračni par Dugalić važi za jedan od najskladnijih na domaćoj javnoj sceni, a glumac za medije uvek otvoreno govori o izazovima sa kojima se suočava čovek u modernom društvu. Ipak, svoju privatnost drži dalje od očiju javnosti, pa mediji uglavnom izveštavaju o njegovim profesionalnim uspesima.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1992. Teatar u Srba
• 1992. Tito i ja
• 1993. Broz i ja
• 1994. Vukovar, jedna priča
• 1995. Kraj dinastije Obrenović
• 1997. Gore dole
• 1997. Vraćanje
• 1998. Nedovršena simfonija
• 1999. Proleće u Limasolu
• 2002. Netaknuti suncem
• 2004. Tragom Karađorđa
• 2004. Smešne i druge priče
• 2007. Peščanik
• 2008. Zver na mesecu
• 2007 – 2008. Zaboravljeni umovi Srbije
• 2009. Besa
• 2002 -2015. Vršačka pozorišna jesen
• 2010. Greh njene majke
• 2010. Priđi bliže
• 2011. Miris kiše na balkanu
• 2013. Šešir profesora Koste Vujića (serija)
• 2013. Vrata Srbije: Mojsinjska Sveta gora
• 2014 – 2015. Jagodići: Oproštajni valcer
• 2015. Bićemo prvaci sveta
• 2016. Ime: Dobrica, prezime: nepoznato
• 2016. Vere i zavere
• 2016. Santa Maria della Salute
• 2017. Santa Maria della Salute (serija)
• 2017 – 2019. Senke nad Balkanom
• 2018. Koreni
• 2018. Jutro će promeniti sve
• 2018 – 2021. Žigosani u reketu
• 2018 – 2019. Besa
• 2018 – 2019. Narodno pozorište u 10 činova
• 2019. Bela vrana
• 2019. Pet
• 2019. Moja generacija
• 2019 – 2020. Državni službenik
• 2021. Strahinja
• 2021. Vreme zla
• 2021. Branilac
• 2022. Budi Bog s nama

Predstave: „Običan čovek“, „Tajna veza“, „Balkon“, „Majka hrabrost“, „Očevi i oci“, „Kneginja iz Foli Beržera“, „Sedmorica protiv tebe“, „Prosjačka opera“, „Maska“, „Ukroćena goropad“, „Život je san“, „Idiot“, „Govorna mana“, „Nek ide život“, „Vladika Nikolaj – Oslobođenje“, „Prokleta avlija“, „Zlatno runo“, „Zver na mesecu“, „Dugo putovanje u noć“, „Mala trilogija smrti“, „Laža i paralaža“, „Burleska o Grku“, „Tako je moralo biti“, „Gospa od mora“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Miholjsko ljeto“, „Priča o Svetom Savi“, „Producenti“, „Zona Zamfirova“, „Dama s kamelijama“, „Milanković“, „Izdaja“, „Jadnici“, „Gozba“, „Ričard treći“, „Ožalošćena porodica“, „Nečista krv“, „Ajnštajnova izdaja“ i druge.

Režirao je predstave: „Višnjik“, „Osvrni se u gnevu“, „Siroti mali hrčki“, „Policajci“, „Sluškinje“, „Omerpaša Latas“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Paviljon broj 6“, „Stari dani“, „Ženski razgovori“ i druge.

Nagrade i priznanja

• 2006. Zlatni vitez na Međunarodnom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi za predstavu „Zlatno runo“ Borislava Pekića
• 2012. Zlatni vitez na Međunarodnom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi za monodramu „Reč je o svečoveku“
• 2013. Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu Hadži Zamfira u mjuziklu „Zona Zamfirova“
• 2013. Nagrada Grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo za 2013. godinu za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“
• 2013/14. Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja te kuće za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“.
• 2013/14. Nagrada Narodnog pozorišta za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje za sezonu 2013/2014 za ulogu Ćope u predstavi „Kod Večite slavine“
• 2013/14. Godišnja glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije – „Miloš Žutić“, za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno u profesionalnim pozorištima od 30. juna 2013. do 30. juna 2014.
• 2017. Nagrada za životno delo „Izvanredni Zlatni beočug“
• 2017/18. Javna Pohvala za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2017/2018
• 2019. Pečat Narodnog pozorišta koji se po odluci upravnice dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta
• 2019. godine dobio priznanje „Vitez Srbije“
• Dobitnik je dva „Zlatna viteza“, dva „Srebrna viteza“, četiri „Zoranova brka“, tri „Sterijine nagrade“, te nagrade „Zoran Radmilović“ i mnogih drugih priznanja.