Slavko Štimac

Kratke informacije

Ime i prezimeSlavko Štimac
Datum rođenja15. oktobar 1960.
Mesto rođenjaGospić
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeGlumac

Biografija

Slavko Štimac je jugoslovenski i srpski filmski i televizijski glumac, prepoznatljiv po ulogama u filmovima i serijama „Sjećaš li se Doli Bel“, „Ko to tamo peva“, „Varljivo leto `68“, „Salaš u Malom Ritu“, „Specijalno vaspitanje“ i drugima. Rođen je 15. oktobra 1960. godine u mestu Konjsko Brdo kod Gospića. U braku je sa slikarkom i scenografom Vesnom Golubović s kojom ima sina Vida. Živi i radi u Beogradu.

S obzirom na to da se na filmu prvi put pojavio sa samo 12 godina, jedan je od retkih glumaca čije odrastanje je publika na prostoru bivše Jugoslavije mogla da prati kroz njegove uloge. Od 1972. do 2019. godine snimio je 46 filmova, 12 serija i nekoliko predstava.

Ipak, publici je prepoznatljiv po ulogama Milana Maljevića, Pere Trte, Petra Cvetkovića, Dine, Veselina… Mlađe generacije ga prepoznaju po ulozi patologa Save u seriji „Ubice mog oca“.

Na 12. Međunarodnom filmskom i muzičkom festivalu Kustendorf je u januaru 2019. godine dobio „Nagradu za buduće filmove“, priznanje koje predstavlja ekvavalent nagradi za životno delo.

Detinjstvo i obrazovanje

Slavko Štimac je rođen 1960. godine u Konjskom Brdu, selu nedaleko od Gospića (današnja Hrvatska). Tu je pohađao osnovnu školu kada je reditelj Obrad Gluščević došao da traži dečaka za glavnu ulogu u svom novom filmu. Premda nije tačno znao šta ga je snašlo Štimac je sa 12 godina glumio mladog pastira Ranka u filmu koji je postao jedan od najpopularnijih dečjih filmova u Jugoslaviji.

Već sledeće godine ga je režiser Stipe Delić pozvao da tumači kurira u ratnom filmu „Sutjeska“. Od tada su se nizale uloge, a dečaku je bilo najteže da uskladi obaveze oko snimanja s obavezama u školi. Nije ni sanjao o tome da će postati poznat glumac, ali je upravo svojom skromnošću osvojio srca publike širom bivše Jugoslavije.

Iako su se u medijima pojavile informacije da je Štimac diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu on je to demantovao izjavivši da nikada nije ni pokušavao da upiše Akademiju.

Karijera

Godinu dana nakon premijere „Vuka samotnjaka“ Slavko je dobio poziv od reditelja Branka Bauera za ulogu u filmu „Salaš u Malom Ritu“ čiji scenario su napisali Bauer, Arsen Diklić i Borislav Gvojić. Reč je o ekranizaciji Diklićevog romana iz koga su nastala dva filma i istoimena TV serija.

Štimac je igrao Milana Maljevića, a po toj ulozi su ga pamtile mnoge generacije. Film je premijerno predstavljen 1976. godine na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli na kome je osvojio nagrade za scenario, režiju i glavnu mušku ulogu.

Nastavak ovog filma objavljen je pod naslovom „Zimovanje u Jakobsfeldu“, a za režiju i scenario je bila zadužena ista ekipa ljudi. Radnja filma je smeštena u izmišljeno vojvođansko selo, a Štimac i Svetislav Goncić igraju dečake koji se kriju od Nemaca. Film je 1975. godine na Festivalu u Puli osvojio Veliku srebrnu arenu za najbolji film, Zlatnu arenu za scenario, te Nagradu publike „Jelen“. Štimcu je dodeljena diploma za ulogu Milana Maljevića.

Tokom 1976. godine mladi glumac se pojavio u seriji, TV drami i dugometražnom filmu. Dobio je priliku da se na setu druži sa Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Jovanom Janićijevićem Burdušom, Ružicom Sokić i drugim iskusnim kolegama tokom snimanja serije „Čast mi je poznavati vas“ koja je od februara 1976. do novembra 1977. godine emitovana na „Televiziji Beograd“.

Iste godine je igrao u komediji „Lepše od snova“ koju jer režirao Dejan Ćorković po scenariju Siniše Pavića. Tu je sarađivao sa Novakom Bilbijom, Milenom Dravić, Brankom Đurićem, Draganom Nikolićem i drugim poznatim kolegama.

Ipak, najveću popularnost mu je donela uloga Ljubana Marića u filmu „Vlak u snijegu“ koji je promovisan 10. juna 1976. godine. Reč je porodičnom filmu baziranom na delu Mate Lovraka.

Već sledeće godine je dobio priliku da sarađuje sa stranim glumcima i režiserima na filmu „Gvozdeni krst“ („Sargeant Steiner“). Reč je o ratnoj drami u režiji Sema Pekinpa (David Samuel Peckinpah), nastaloj na romanu Vilija Hajnriha (Willi Heinrich). Štimac je igrao ruskog dečaka, a set je delio sa zvezdama poput Džejmsa Koberna (James Coburn), Maksimilijana Šela (Maximilian Schell), Džejmsa Mejsona (James Mason) i drugih.

Na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli 1977. godine premijerno je prikazan debitantski film Gorana Markovića „Specijalno vaspitanje“ u kome Štimac igra Peru Trtu, maloletnog delinkventa u popravnom domu u Beogradu. Film je za vrlo kratko vreme postao najpopularniji Markovićev film, a prikazan je u više od 50 zemalja sveta.

Veliku popularnost doneo je i Štimcu i Bekimu Fehmiju koji je igrao vaspitača. Za ulogu milicionera Caneta Ljubiša Samardžić je dobio Zlatnu arenu.

Tokom 1978. godine publici su predstavljena čak tri filma u kojima je igrao Slavko Štimac. Sa Ljubišom Samardžićem, Mićom Tomićem i Verom Čukić je igrao u drami „Tigar“, a sa Milenom Dravić, Dušanom Janićevićem i drugima u filmu Aleksandra Petkovića „Tamo i natrag“. U partizanskom filmu Zdravka Velimirovića je tumačio Baneta.

Usledila je saradnja sa Slobodanom Šijanom i Gordanom Mihićem na TV filmu „Kost od mamuta“, u kome mu je Danilo Bata Stojković prvi put tumačio oca. Osim toga, u ovom filmu glumili su i Đorđe Balašević, Ivan Bekjarev, Milivoje Tomić i drugi.

Nakon toga je imao manje uloge u drami „Godišnja doba Željke, Višnje i Branke“, kratkom filmu „Zimsko perje“, te dugometražnom filmu „Pakleni otok“. Usledilo je 23 dana snimanja komedije Slobodana Šijana „Ko to tamo peva“. Glumačkoj ekipi sastavljenoj od Štimca, Pavla Vujisića, Dragana Nikolića, Danila Bate Stojkovića, Aleksandra Berčeka, Nede Arnerić, Taška Načića i drugih trebalo je rekordno malo vremena da snimi jedan od najuspešnijh filmova tog vremena.

Film je prikazan na festivalima u Puli, Nišu, Vrnjačkoj Banji, Kanu, Montrealu, Panami, Salamaki, Roterdamu, Veveju i Manhajmu i na sve jednom je osvojio neku nagradu. Danas je to jedna od najcitiranijh komedija jugoslovenske kinematografije.

U drami „Sjećaš li se Doli Bel“, rediteljskom prvencu Emira Kusturice, Štimac je igrao Dinu. Njegovu partnerku je tumačila Ljiljana Blagojević, a oca Slobodan Aligrudić. Rečenica „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“ koju je Slavko izgovorio ušla je u anale srpskog i jugoslovenskog filma.

Reditelj Miloš Radivojević ga je 1982. godine ponovo spojio sa Svetislavom Goncićem, sa kojim je snimao neke od svojih prvih filmova. Te godine se u bioskopima pojavila komedija „Kao sav normalan svet“ koja je na Festivalu u Puli osvojila prvu nagradu za režiju.

Usledila je uloga Ganeta u ratnom filmu „Igmanski marš“ koji je režirao Zdravko Šotra. Film je premijerno prikazan 27. juna 1983. godine, a publika je imala priliku da uživa u maestralnoj glumi Tihomira Arsića, Branislava Lečića, Milana Štrljića, Velimira Bate Živojinovića, Aleksandra Berčeka i drugih.

Tokom 1984. godine Štimac je snimio kratkometražni film „Prijatelji“, filmove „Čudo neviđeno“ i „Varljivo leto `68“, te istoimenu TV seriju i „Nedeljni zabavnik“. Ipak, uloga maturanta Petra Cvetkovića mu je donela najveću popularnost. Komedija Gordana Mihića u režiji Gorana Paskaljevića je osvojila Gran pri žirija u Bastiji, te Gran pri i nagradu publike na Festivalu u Orleanu.

Publici je posebno interesantan bio odnos s ocem čiji lik je tumačio Bata Stojković, te sa mladom pekarkom Jagodinkom Simonović koju je igrala Dragana Varagić.

Ponovo mu je pripala glavna uloga u komediji Zdravka Šotre „Držanje za vazduh“. Film se u bioskopima pojavio 1985. godine. Iste godine Štimac je glumio u slovenačkom filmu „Ovni in mamuti“ i drami Nenada Dizdarevića „I to će proći“.

Sa Velimirom Batom Živojinovićem, Žarkom Lauševićem, Ljiljanom Blagojević, Danilom Lazovićem i drugima je 1986. godine snimio dramu „Svečana zakletva“ koju je režirao Božidar Nikolić, po scenariju Siniše Kovačevića.

Sledeće godine je tumačio Svena Hasela u američkom filmu „Brigada neprilagođenih“ („The Misfit Brigade“). U ovom akcionom filmu se pored američkih glumaca Brusa Davisona (Bruce Davison), Dejvida Patrika Kelija (David Patrick Kelly), D.B. Mofeta (D.W. Moffett), Džej O. Sandersa (Jay O. Sanders) i drugh pojavljuju i jugoslovenski glumci Branko Vidaković, Boris Komnenić i drugi.

Odigrao je manju ulogu u filmu „Dogodilo se na današnji dan“ Miroslava Lekića, a potom je tumačio policajca u drami „Na putu za Katangu“ u režiji Živojina Pavlovića.

Sledeće godine se u bioskopima pojavila drama Zdravka Šotre „Braća po materi“ u kojoj je Štimac igrao Veselina Cvjetkovića, tinejdžera koji je na maturskoj večeri ubio svog vršnjaka i tako završio u zatvoru. Njegovog polubrata Bracu Gavrana, koji je politički emigrant u Austriji igrao je Žarko Laušević, dok je majku Vranku glumila Mira Furlan.

Drama je bazirana na istoimenom romanu Jovana Radulovića. To je jedan od filmova čija snažna poruka ipak nije mogla da spreči sve što se u bivšoj Jugoslaviji dogodilo tokom devedesetih godina 20. veka.

Sledeće godine je odigrao epizodnu ulogu u seriji „Dome, slatki dome“ koja je od januara do marta 1989. godine emitovana na „Televiziji Beograd“.

U periodu od 1991. do 1999. godine Štimac je snimio četiri domaća i tri američka filma, te TV seriju „Bila jednom jedna zemlja“. Utelovio je lik Gileta u drami „Noć u kući moje majke“. Reč je o filmu koji je 1991. godine režirao Žarko Dragojević po vlastitom scenariju.

Dve godine kasnije je igrao milicionera u drami „Kaži zašto me ostavi“, rediteljskom prvencu Olega Novkovića. Novković ga je na sceni ponovo spojio sa Žarkom Lauševićem, Ljubišom Samardžićem, Draganom Jovanovićem i drugima.

Usledila je nova saradnja s Emirom Kusturicom i to na filmu „Podzemlje“ („Underground“) koji je nagrađen Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu, a bio je i srpski kandidat za nagradu Oskar. Štimac je tumačio lik Ivana Drena, dok su se u glavnim ulogama još pojavili Lazar Ristovski, Predrag Miki Manojlović i Mirjana Joković.

Sa Mirjanom Joković, Milenom Dravić i Srđanom Todorovićem je 1997. godine snimio dramu „Tri letnja dana“. Reč je o filmu koji je režirala Mirjana Vukomanović po scenariju Gordana Mihića, a koji je osvojio nagrade na festivalima u Herceg Novom, Atini, Kotbusu, Banjaluci, Vrnjačkoj Banji, Nišu, Mojkovcu i Rusiji. Bio je jugoslovenski kandidat za Oskara.

Štimac je u Americi snimio filmove „The Hottest Day of the Year“, „The Young Girl and the Monsoon“ i „Oxygen“ u kome je imao priliku da sarađuje s Ejdrijanom Brodijem (Adrian Brody) i Morom Tirni (Maura Tierney).

Tokom prve polovine dvehiljaditih tumačio je Luku Đukića u filmu i mini-seriji „Život je čudo“, te glumio u seriji „Od danas do sutra“ i projektu Lazara Ristovskog pod nazivom „Optimisti“.

Bio je Kir Teja u drami „Konji vrani“, nastavku filma „Jesen stiže, Dunjo moja“ koje je režirao Ljubiša Samadžić po scenariju Tončija Matulića i Đorđa Milosavljevića. Komedija „S.O.S. – Spasite naše duše“ iz 2007. godine ga je ponovo spojila sa Šijanom, Lazarom Ristovskim i Nedom Arnerić.

Sledeće godine je tumačio Hasana u filmu „Bjuik rivijera“, rađenom po knjizi Miljenka Jergovića. Film je na Sarajevskom filmskom festivalu osvojio prvu nagradu. Iste godine je igrao Đuru u ratnom filmu „Turneja“ koju je napisao i režirao Goran Marković. U srpsko-hrvatskom filmu „Točka bez povratka“ je zajedno sa Radetom Šerbedžijom tumačio glavne uloge.

U crnoj komediji „Đavolja varoš“ iz 2009. godine Štimac je utelovio lik Miloša, a potom je Radio Televizija Srbije (RTS) počela s emitovanjem serije „Jesen stiže, Dunjo moja“ u kome je ponovo glumio Kir Teju.

Tumačio je naslovnu ulogu u kratkom filmu Vladimira Tagića pod naslovom „Stevan M. Živković“, a 2011. godine je igrao poručnika u britanskom film „Kariolan“ („Cariolanus“). Reč je o političkom trileru Rejfa Fajnsa (Ralph Fiennes) u kome su glavne uloge igrali Fajns, Džerard Batler (Gerard Butler), Brajan Koks (Brian Denis Cox), Vanesa Redgrejv (Vanessa Redgrave), Dragan Mićanović i drugi.

U martu 2011. godine je na beogradskom FEST-u premijerno prikazan film Dejana Zečevića „Neprijatelj“. Reč je on napetom trileru u kome Štimac igra vojnika Vesku. Ostale uloge tumače Vuk Kostić, Aleksandar Stojković Piksi, Tihomir Stanić, Ljubomir Bandović i drugi.

Glumio je Đuru u seriji „Turneja“ nastaloj po istoimenom filmu iz 2009. godine. Ostvario je i manje uloge u nemačkom filmu „Najlepša je zemlja moja“ („Die Brücke am Ibar“) i kratkom filmu „Sve to“.

U antiratnoj melodrami Slobodana Skerlića pod naslovom „Top je bio vreo“ Štimac je tumačio lik Nikole. Reč je o ekranizaciji istoimenog romana Vladimira Kecmanovića. I ovaj film je premijeru doživeo na beogradskom FEST-u 2014. godine.

Iste godine je odigrao epizodnu ulogu u seriji „Montevideo, Bog te video“, a naredne je glumio Nikšu u bosanskohercegovačko-američkom filmu „All That Remains“.

Zajedno sa Srđom Penezićem je osmislio scenario za film „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ u kome je, takođe, igrao naslovnu ulogu. Film je premijerno predstavljen 26. avgusta 2016. godine na Filmskom festivalu u Montrealu, dok je domaća publika prvi put imala priliku da ga vidi 13. septembra na Internacionalnom festivalu filmske režije u Leskovcu.

Iste godine je RTS počeo s emitovanjem krimi serije „Ubice mog oca“. Do 2019. godine je snimljeno ukupno tri sezone, a četvrta je planirana za 2020. godinu. U ovoj seriji Slavko igra patologa Savu, dok je u glavnoj ulozi Vuk Kostić.

Tokom 2018. godine podgoričkog publici je premijerno predstavljen film Branislava Milatovića „Puna glava radosti“ u kome igraju Štimac i Marko Baćović. Dok Baćović tumači lik nezainteresovanog psihijatra, njegovog pacijenta igra Slavko Štimac.

Pojavio se i u hrvatskoj dramskoj seriji „Počivali u miru“ čiji autori su Goran Rukavina i Koraljka Meštrović.

Štimac važi za jednog od najboljih glumaca na ovim prostorima. Iako je snimio brojne filmove, nije često radio na televiziji i pozorištu. Kaže da nikada nije odbijao uloge u teatru i na televiziji, nego da mu one nisu ni stizale.

Privatni život

Slavko Štimac je rođen 1960. godine u selu Konjsko Brdo u Lici. Iako je već sa 12 godina postao filmska zvezda, nikada nije voleo da priča o sebi ili svom privatnom životu. Važi za jednog od skromnih glumaca, koji ne krije da taj posao nije ni malo glamurozan i da su i glumci ljudi koji mogu da ostanu bez novca ako nema posla.

U dugogodišnjem je braku sa slikarkom i scenografom Vesnom Golubović s kojom ima sina Vida. Vid Štimac je po struci ekonomista, a kako je Slavko u jednom od retkih intervjua kazao, drago mu je što sin nije krenuo njegovim stopama.

S obzirom na to da je zbog posla mnogo putovao, u poslednje vreme, kada radi u Zagrebu odseda kod brata kako bi izbegao hotel. Zanimljivo je što nema specijalnih prohteva, poput mnogih glumaca, nego na snimanja dolazi vlastitim automobilom.

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1972. Vuk samotnjak
  • 1973. Sutjeska
  • 1973. CBS Children’s Film Festival
  • 1975. Zimovanje u Jakobsfeldu
  • 1976. Salaš u Malom Ritu
  • 1976. Čast mi je pozvati vas
  • 1976. Vlak u snijegu
  • 1976. Lepše od snova
  • 1977. Gvozdeni krst
  • 1977. Specijalno vaspitanje
  • 1978. Tigar
  • 1978. Tamo i natrag
  • 1978. Dvoboj za južnu prugu
  • 1979. Kost od mamuta
  • 1979. Godišnja doba Željke, Višnje i Branke
  • 1979. Zimsko ferije
  • 1979. Pakleni otok
  • 1980. Ko to tamo peva
  • 1981. Sjećaš li se Doli Bel
  • 1982. Živeti kao sav normalan svet
  • 1983. Igmanski marš
  • 1984. Prijatelji
  • 1984. Čudo neviđeno
  • 1984. Varljivo leto ’68
  • 1984. Varljivo leto ’68
  • 1984. Nedjeljni zabavnik
  • 1985. I to će proći
  • 1985. Ovni in mamuti
  • 1985. Držanje za vazduh
  • 1986. Svečana obaveza
  • 1987. The Misfit Brigade
  • 1987. Na putu za Katangu
  • 1987. Dogodilo se na današnji dan
  • 1988. Braća po materi
  • 1989. Dome, slatki dome
  • 1991. The Hottest Day of the Year
  • 1991. Noć u kući moje majke
  • 1993. Kaži zašto me ostavi
  • 1995. Podzemlje
  • 1996. Bila jednom jedna zemlja
  • 1997. Tri letnja dana
  • 1999. The Young Girl and the Monsoon
  • 1999. Oxygen
  • 2004. Život je čudo
  • 2006. Od danas do sutra
  • 2006. Život je čudo
  • 2006. Optimisti
  • 2006. Od danas do sutra
  • 2007. Konji vrani
  • 2007. S. O. S. — Spasite naše duše
  • 2008. Bjuik Riviera
  • 2008. Turneja
  • 2008. Točka bez povratka
  • 2009. Đavolja varoš
  • 2009. Jesen stiže, Dunjo moja
  • 2010. Stevan M. Živković
  • 2011. Koriolan
  • 2011. Neprijatelj
  • 2011. Turneja
  • 2012. Najlepša je zemlja moja
  • 2012. Sve to
  • 2014. Top je bio vreo
  • 2014. Montevideo, vidimo se!
  • 2015. All That Remains
  • 2016. Ime: Dobrica, prezime: nepoznato
  • 2016. Zlatna petorka
  • 2016. Ubice mog oca
  • 2018. Puna glava radosti
  • 2018.  Počivali u miru

Predstave: „Čekajući Godoa“, „Klaustrofobična komedija“, „Doručak šampiona“, „Korešpondencija“ i druge.

Izvori