Branko Bane Vidaković

E-stock.us / Ivan Dobričić

Branko Bane Vidaković je srpski pozorišni i televizijski glumac. Rođen je 10. septembra 1959. godine u Beogradu.

Privatni život

Branko je u rodnom gradu odrastao i školovao se. Imao je svoj bend i želeo je da se bavi muzikom, ali na nagovor Borisa Komnenića pokušao je da upiše Fakultet dramskih umetnosti. To mu je uspelo iz drugog pokušaja i primljen je u klasu profesora Predraga Bajčetića. 1983. godine je diplomirao.

Sa 23 godine se oženio novinarkom Jasminom Vidaković sa kojom je dobio sina Mateju i ćerku Majdu. Nakon dvadeset godina braka su se razveli, a Jasmina je sa ćerkom otišla u Holandiju. Sin je ostao sa Banetom u Beogradu.

Krajem 2012. godine glumac je snimljen kako se ljubi sa pevačicom Zoranom Pavić. Ona je izjavila da su vežbali za mjuzikl u kome su zajedno glumili. Pet godina kasnije je gostovao u emisiji „Ko vam dade termin“ koju je pevačica vodila sa Nenadom Škundrićem i rekao je da je nekoliko puta bio u zatvoru, ali da se ne seća zbog čega. Takođe rekao da nije siguran da li je izašao go na scenu.

U septembru 2017. godine Branko je postao učesnik humanitarnog šou programa „Tvoje lice zvuci poznato“. Imitirao je glumca i pevaca Džona Travoltu, kao i pevačice Tinu Tarner i Lepu Brenu. Uprkos tome što je zasmejao publiku i dobio pohvale od strane žirija, nije bio zadovoljan imitacijom Lepe Brene. Dopale su mu se sve kolege, a najbolje se slaže sa Bebi Dol koju je upoznao osamdesetih godina.

U slobodno vreme, glumac gleda emisije na Nacionalnoj geografiji. Voli da ode u kafanu, ali smatra da nije boem. Iako je na pozornici duhovit, kaže da u privatnom životu nije zanimljiv. Ne prati trendove, a rijaliti programe smatra rakom mozga. Priznaje da je slab na sve pripadnice lepšeg pola i da bi voleo da se rodio kao žena.

Glumac ne krije da je u mladosti bio sklon porocima. Uprkos tome, nikada na predstavu nije došao pijan ili pod uticajem narkotika. Mnogi smatraju da ga je buran život sprečio da ostvari svoj pun glumački potencijal, ali on ni za čim ne žali. Govori engleski i služi se nemačkim jezikom što mu je pomoglo u karijeri.

Višak kilograma

Bane je započeo takmičenje u emisiji „Tvoje lice zvuci poznato“ jer želi da smrša i smatra da će mu to uspeti uz pomoć napornih proba. Poslednjih godina se uglavnom hranio u restoranima i hotelima, a slatkiše je jeo u svako doba i u velikim količinama. Pošto ima preko 110 kilograma, odlučio je da svoju ishranu obogati voćem, povrćem i salatama. Nije uspeo da se odrekne slatkiša, ali pridržava se pravila da nikad ne jede pre izlaska na scenu.

Karijera

1982. godine Branko je započeo glumačku karijeru. Iste godine je igrao u pet filmova među kojima su bili „Savamala“ i „Direktan prenos“ na koje je bio veoma ponosan.

U dosadašnjoj karijeri Branko je ostvario preko 50 filmskih i serijskih uloga. Glavne uloge je tumačio u filmovima: „Crna Marija“, „Švedski aranžman“, „Flert“, „Seks – državni neprijatelj broj 1“, „Flešbek“, itd. Glumio je u serijama: „Kamiondžije 2“, „Sivi dom“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Otvorena vrata“, „Gore dole“, „Lisice“, „Moj rođak sa sela“, itd.

2006. godine Banetu je dodeljena uloga Slovenca Janeza Drška u zabavnoj emisiji „Kursadžije“ koja govori o avanturama učenika policijske škole. Vrlo brzo su postigli veliki uspeh pa su organizovali predstave u gradovima u regionu, kao i turneju u Australiji. 2011. godine je počeo da se prikazuje humoristički šou program „Zumba zumba“ koji je činila ista glumačka ekipa. Mnogi su Banetu zamerali što je prihvatio ovu ulogu, ali on je izjavio da će je se odreći kada mu plata u Narodnom pozorištu bude 1.500 evra. Naglasio je da je stanje u kulturi jako loše i da od budžeta za kinematografiju ne može da se snimi ni jedan film godišnje.

2012. godine Branko i Andrija Kovač, poznatiji kao Hrvoje iz „Kursadžija“, su otvorili školu glume u kojoj su spremali polaznike za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti.

2016. godine glumcu je uručena Nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo.

Pošto je sklon glumačkim transformacijama, Branko je 2017. godine tumačio ulogu Anđelije u seriji „Sinđelići“. Maska žene i njegova gluma su bili toliko uverljivi da ga većina gledalaca nije prepoznala.

Filmografija

• 1982. „Savamala“ – Ludvig;
• 1982. „Bunar“;
• 1982. „Ruski Umetnički eksperiment“;
• 1982. „Piknik“;
• 1982. „Direktan prenos“ – Bane;
• 1983. „Još ovaj put“ – Maksov brat Lođa;
• 1984. „Kamiondžije opet voze“ – Jaretov sin Bule;
• 1984. „Opasni trag“;
• 1984. „Kamiondžije 2“ – Jaretov sin Bule;
• 1985. „Jedna polovina dana“;
• 1985. „Dvostruki udar“ – Ðak;
• 1985. „Ekran sneži“;
• 1985. „I to će proći“ – Siniša;
• 1985. „Debeli i mršavi“ – Pera Marković;
• 1986. „Bal na vodi“;
• 1986. „Crna Marija“ – Sivi;
• 1986. „Mala privreda“ – Majin ljubavnik;
• 1986. „Sivi dom“ – Robija;
• 1987. „Telefonomanija“;
• 1987. „Waitapu“ – Profiter;
• 1987. „Pogrešna procena“ – Veselin Masleša;
• 1987. „The Misfit Brigade“;
• 1988. „Čavka“ – Doktor;
• 1988. „Dome, slatki dome“;
• 1988. „Kako zasmejati gospodara“;
• 1989. „Iskušavanje đavola“ – Orle;
• 1989. „Švedski aranžman“;
• 1989. „Dome, slatki dome“ (serija) – Cikota;
• 1990. „Violinski ključ“ – Milan Janković;
• 1990. „Seks – partijski neprijatelj br. 1“ – Ištvan Fekete „Pišta“;
• 1992. „Mi nismo anđeli“ – Šilja;
• 1994. „Vukovar, jedna priča“ – Visoki;
• 1995. „Kraj dinastije Obrenović“ – Vlaho Bukovac;
• 1995. „Otvorena vrata“ – Zindović;
• 1995. „Terasa na krovu“ – Šef stambenog odseka;
• 1996. „Lepa sela lepo gore“ – Profiter;
• 1996-1997. „Gore dole“ – Stojan „Stole“ Petrović;
• 1997. „Balkanska pravila“ – Fotograf;
• 1998. „Kupi mi Eliota“ – Gazda kockarnice;
• 1998. „Povratak lopova“ – Gradonačelnik Cane;
• 2000. „Mehanizam“ – Brik;
• 2000. „Oštrica brijača“;
• 2002. „Noć uz video“ – Radoje;
• 2002. „T. T. Sindrom“ – Cane;
• 2002. „Lisice“ – Taksista pedagog;
• 2003. „Kazneni prostor 2“ – Konkurent;
• 2004. „Jelena“ – Marsel;
• 2005. „Flert     “ – Strahinja;
• 2005. „Mi nismo anđeli 2“ – Mladoženja;
• 2006. „Šejtanov ratnik“ – Starac Lucius;
• 2006. „Optimisti“ – Čovek sa flašom;
• 2006. „Sedam i po“ – Obrad;
• 2007. „S. O. S. – Spasite naše duše“ – Zdenko;
• 2007. „Maska“ – Baron Šhaler;
• 2008. „Moj rođak sa sela“ – Advokat;
• 2009. „Kad na vrbi rodi grožđe“ – Pevač;
• 2010. „Flešbek“ – Bane;
• 2012. „Intenzivni udarac u glavu“ – Ugren;
• 2013. „Mamaroš“;
• 2015. „Andrija i Anđelka“ – Taksista;
• 2017. „Sinđelići“ – Anđelija.

Pozorište

Bane je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu. U aprilu 2017. godine je zadobio prelom leve šake na probi predstave „Ivanov“ koja se igrala na Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu. Uprkos povredi i bolovima koje je osećao, nastupio je u predstavi i nagrađen je titulom glumca večeri.

Branko je igrao u velikom broju pozorišnih predstava, a neke od njih su: „Bela kafa“, „Bg blues“, „Casa Novak“, „Čudo u Šarganu“, „Dr“, „Intimus“, „Kanjoš Macedonović, „Kod večite slavine“, „Kovači“, „Marija Stjuart“, „Mizantrop“, „Narodni poslanik“, „Život je san“, „Nobelovac i ja“ koju je sa Sekom Sabljić izvodio u Oslu i Vašingtonu, itd.

Muzika

1994. godine Bane je sa Ivanom Mihić i Bodom Ninkovićem snimio album koji je izašao u izdanju PGP RTS-a. Na njemu su se našle pesme: „Ona hoće mambo“, „Baba Roga“, itd.

Citati

• „Tužno je što živimo u eri starleta, mi smo bili mnogo iznad toga pre ratova. Sve ovo što se dešava nas je vratilo 100 godina unazad i tako se pojavio polusvet i zauzeo pozicije. Sad je teško motivisati mlade da ostanu ovde. Svako inteligentno mlado stvorenje želi da se dokaže negde, ali kad vidi ko mu odlučuje o sudbini, oni se razočaraju i beže. Sve to me baca u depresiju jer ne znam ko će ostati da ugasi svetlo u kafani na Balkanu.“
• „Gluma zahteva da sve svoje mane iskoristiš tako da prerastu u vrline. Taj proces te pretvara u iskrenijeg i otvorenijeg čoveka. Ljudi se iz raznih razloga bave glumom, ali jedino što vam ona nužno pruža jeste – muka. Nije prijatno svako veče svoju utrobu pokazivati drugima. Ali, za razliku od svih onih koji sede u mraku i kriju mane, glumac je onaj koji otvoreno govori i o svojim nedostacima i o vrlinama. Ljudi potroše ceo život, a kada dođu do kraja, shvate da su možda trebali da ‘idu ka unutra’. Glumcu to ne može da se desi, jer je prinuđen da se bavi sobom na najneposredniji način.“