Miloš Timotijević

Biografija

Miloš Timotijević je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, prepoznatljiv po ulogama u serijama „Vojna akademija“, „Besa“, „Miris kiše na Balkanu“, te filmovima „Vlažnost“ i „Južni vetar“. Rođen je 9. marta 1975. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Jedna od prvih Miloševih pozorišnih uloga bila je ona u predstavi „Princeza Ksenija od Crne Gore“ koja je premijerno izvedena u februaru 1994. godine. Od tada do danas, 2020. godine, odigrao je brojne značajne uloge  u Ateljeu 212, Madlenijanumu, Beogradskom dramskom pozorištu, Pozorištu „Boško Buha“, Pozorištu „Puž“ i drugima.

Mnogi ga pamte po ulozi telohranitelja u seriji „Srećni ljudi“, ali je Timotijević odrigrao preko 70 različitih uloga u domaćim i stranim serijama i filmovima. Ipak, filmovi „Vlažnost“ i „Južni vetar“, te serije „Vojna akademija“, „Senke na Balkanom“ i „Besa“, pokazale su punu raskoš njegovog glumačkog talenta.

Timotijević je dobitnik i nekoliko prestižnih filmskih nagrada, a njegove filmove imala je priliku da vidi i publika u inostranstvu.

Detinjstvo i obrazovanje

Miloš Timotijević je rođen 1975. godine u Beogradu. Od ranog detinjstva bio je okružen kamerama i fotoaparatima, s obzirom na to da je sin beogradskog fotografa Dragana Timotijevića Belmonda.

Pošto su mu i otac i majka radili, mnogo vremena je proveo kod babe i dede na selu. Oduvek je, kaže, uživao u serijama „Priče iz radionice“ i „Priče iz Nepričave“, a nakon što je krenuo u školu vratio se u Beograd.

Već sa šest godina je na Radio Beogradu „pekao glumački zanat“ kod čuvenog režisera, scenariste i glumca Mike Aleksića. To je bilo iskustvo koje ga je kasnije navelo da razmisli o studiju glume na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Sa 17 godina se prvi put prijavio za polaganje prijemnog ispita na FDU. Međutim, prvi pokušaj je bio bezuspešan, te je upisao Fakultet političkih nauka. Nije odustao od svog sna da postane glumac, nego se ponovo pojavio na prijemnom ispitu na FDU. Ovog puta primljen je u klasu profesora Milenka Maričića, a diplomirao je 1999. godine.

Pozorišna karijera

Kao i većina studenata glume na Fakultetu dramskih umetnosti, i Miloš je vrlo rano dobio priliku da igra u pozorištu. Jedna od prvih uloga na „daskama koje život znače“ mu je bila u komadu „Princeza Ksenija od Crne Gore“ koju je režirala Radmila Vojvodić, a koja je premijerno izvedena u februaru 1994. godine u Zetskom domu.

Timotijević je u dosadašnjoj karijeri igrao u mnogim pozorištima. Tako je na sceni Pozorišta „Puž“ igrao u predstavama „Sebični princ“, „Veseli vremeplov“, „Priča iz vilinske šume“, „Robin Hud“, „Zlatokosa“ i drugima.

Tumačio je her Miloša u komadu „Amselfeld“ reditelja Kokana Mladenovića koji je premijerno izveden u septembru 2007. godine na sceni „Bitef teatra“.

Sa rediteljem Jugom Radivojevićem je sarađivao na predstavama „Robin Hud“ i „Instant seksualno vaspitanje“, dok je sa Markom Jovičićem sarađivao na komadu „Veliki Getsbi“ koji je premijerno izveden u decembru 2015. godine u „Madlenianumu“.

U Ateljeu 212 Miloš je glumio u predstavama „Zmijsko leglo“ rediteljke Ive Milošević, „Dokle?“ rediteljke Alise Stojanović, „Rasprava sa Ernestom Če Gevarom“ Dušana Petrovića, te predstavi „Zoran Đinđić“ hrvatskog reditelja Olivera Frljića.

Tumačio je lik Stefana u predstavi „Crna kutija“ u Beogradskom dramskom pozorištu, Mišu u „Režimu ljubavi“ Bojana Đorđeva, te Johana u „Scenama iz bračnog života“.

Za ulogu u predstavi „Život stoji, život ide“ Miloš i ekipa predstave su dobili Sterijinu nagradu za inovativan pristup angažovanom pozorištu.

Filmska i televizijska karijera

Miloševa televizijska i filmska karijera počinje 1995. godine serijama „Kraj dinastije Obrenović“ i „Srećni ljudi“, te filmovima „Želja zvana tramvaj“ i „Simpatija i antipatija“. Tokom naredne godine pojavio se u ulogama studenta i Dejana u drami „Raste trava“ i „Gore – dole“, dok je u toku 1998. godine učestvovao u četiri veća projekta.

Glumio je u humorističnoj seriji „Kanal mimo“, TV drami „Dosije 128“, komediji „Povratak lopova“, te potresnoj drami Gorčina Stojanovića pod nazivom „Stršljen“. Premda pre toga nije govorio albanski jezik, Miloš je uspeo verodostojno da odglumi Albanca Emina.

Uloge inspektora su mu pripale u TV seriji „Porodično blago“ i komediji „Pronalazači“ koja je premijerno emitovana na RTS-u. U italijansko-nemačkoj TV drami „Crociati“ Timotijević je tumačio lik Johana, a manja uloga mu je pripala i u trileru i TV seriji „Lavirint“ iz 2002. godine.

Odigrao je epizodnu ulogu u seriji „Lisice“, te tumačio lik Nebojše u mini-seriji „Priče o velikim matematičarima“. Mnoge je oduševio svojom glumom u trileru „Sedam i po“. To i ne čudi, s obzirom na to da se, između ostalog, nekoliko meseci u teretani pripremao za ulogu bodibildera Tadije.

Timotijević je glumio telohranitelja u filmu „Četvrti čovek“, a potom je utelovio lik Kera u popularnoj seriji „Vratiće se rode“.

Tokom 2008. i 2009. godine snimio je dva kratka filma, jedan dugometražni film, seriju i jedan film strane produkcije. Igrao je u kratkim filmovima „Drvo, kamen, oblak“ i „Početak leka“, dok je u seriji „Bela lađa“ ponovo glumio telohranitelja.  Sa Kalinom Kovačević, Vukom Kostićem, Markom Živićem je snimio kriminalističku dramu „Maša“, koju je napisao i režirao Siniša Kovačević.

Ponovo je dobio priliku da sarađuje s evropskim rediteljima i to u potresnoj drami „Human Zoo“ („Ljudski zverinjak“) u režiji Rija Rasmusena (Rie Rasmussena). Pored internacionalno poznatih glumačkih zvezda, u ovom filmu su igrali i srpski glumci Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Branislav Lečić i drugi.

Odigrao je epizodne uloge u serijama „Kuku Vasa“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Greh njene majke“ i „Sva ta ravnica“. U 2011. godini je glumio i u omnibus filmu „Oktobar“, te kratkometražnom filmu „Čuvar“.

Otprilike u isto vreme je igrao i seriji „Žene sa Dedinja“ i filmu „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“. Ipak, najveći projekat koji je završio 2011. godine bila je američka ratna drama „In the Land of Blood and Honey“ („U zemlji krvi i meda“) koju je napisala i režirala Anđelina Džoli (Angelina Jolie).

Većinu uloga su tumačili domaći glumci, poput Danijela Vukojevića, Ajle Ekmečić, Nikole Đurička, Branka Đurića Đure i drugi, dok je Milošu pripao zadatak da utelovi lik Đure. Film je izazvao oprečne reakcije domaće publike, ali je za glumca bio jedno veliko i vredno iskustvo.

Timotijević je glumio poručnika u TV seriji „Nepobedivo srce“ koja je premijerno emitovana tokom 2011. i 2012. godine na RTS-u. Ipak, veću prepoznatljivost mu je donela uloga poručnika Vasiljevića u seriji i filmovima „Vojna akademija“ koji su snimani i prikazivani u periodu od 2012. do 2020. godine.

Internacionalnu karijeru je nastavio ulogama u američkom filmu „Chernobyl Diaries“ („Černobiljski dnevnici“) i nemačkoj drami „Die Brücke am Ibar“ („Najlepša je zemlja moja“).

Nastavio je da snima kratke filmove, te je tokom 2012. i 2013. godine publika imala priliku da ga gleda u filmovima „Narednik“ i „Prostor između nas“. U seriji „Ravna gora“ je igrao kaplara Čuturića, a u TV seriji „Odeljenje“ inspektora Cvijanovića.

U britansko-američkom akcionom trileru „The November Man“ („Novembarski čovek“) iz 2014. godine Miloš je scenu delio sa Pirsom Brosnanom (Pierce Brosnan), Lukom Brejsijem (Luke Bracey), Olgom Kirilenko (Olga Kurylenko) i drugim stranim i domaćim glumcima. Tumačio je načelnika štaba Fjodorova, dok je značajna uloga pripala i njegovom bosanskohercegovačkom kolegi Draganu Marinkoviću Maci.

Iste, 2014. godine Timotijević je glumio u domaćem filmu „Ničije dete“ i italijanskoj mini-seriji „Gli anni spezzati“. Narednu godinu su obeležile uloge poručnika Zdravka Zeca u seriji „Čizmaši“, kaplara Čuturića u filmu „Za kralja i otadžbinu“, te uloge Marka i telohranitelja u filmu „The Sky Above Us“ („Nebo iznad nas“) i seriji „The Last Panthers“ („Poslednji panteri“).

Godina 2016. je za srpskog glumca bila više nego uspešna. Pored pozamljenog glasa u animiranom filmu „Hrabri petao“, Timotijević je igrao u filmu „Despite the Falling Snow“(„Uprkos snegu“), te filmovima „Vlažnost“, „ZG 80“ i „Vojna akademija 3“.

Upravo mu je uloga Petra, uspešnog menadžera jedne beogradske kompanije kome supruga jednog jutra nestane, u filmu „Vlažnost“ donela i najviše nagrada u karijeri. Na beogradskom FEST-u je dobio nagradu za najboljeg glumca 2016. godine, a isto priznanje mu je dodelila i srpska sekcija Međunarodne federacije filmskih kritičara (FIPRESCI).

Film je prikazan na brojnim međunarodnim festivalima, gde je takođe izazvao pozitivne reakcije kritike i publike.

Naredne godine, Miloš je radio na serijama „Sumnjiva lica“ i „Istine i laži“, te indijskom akcionom trileru „Vivegam“ („Inteligencija“).

Dragan Bjelogrlić i Stevan Koprivica su mu poverili jednu od glavnih uloga u prvoj sezoni kriminalističke serije „Senke nad Balkanom“ koja je stekla regionalnu popularnost tokom 2017. i 2018. godine. Miloš je tumačio tužioca Vojina Đukića, dok su glavne uloge igrali Bjelogrlić, Andrija Kuzmanović, Marija Bergam i drugi.

U Miloševoj karijeri usledile su dve veoma uspešne godine. Naime, tokom 2018. godine se u domaćim bioskopima pojavio kriminalistički triler „Južni vetar“ u režiji Miloša Avramovića, a po scenariju Petra Mihajlovića.

Tumačio je lik Stupara, korumpiranog inspektora beogradske policije koji je duboko umešan u proces krijumčarenje narkotika na Balkanu. Glavne uloge su igrali Miloš Biković, Dragan Bjelogrlić i Nebojša Glogovac, a film je oborio sve rekorde gledanosti, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Film na sajtu IMDb trenutno ima visoku ocenu 8.1.

Veliki komercijalni uspeh doživela je i serija „Besa“ u kojoj je igrao Petrita Kocija, inspektora Interpola koji čini sve kako bi raskrinkao mrežu trgovine narkoticima, te pred lice pravde priveo Dardana Berišu (Arben Barjaktar), kosovskog narkobosa koji mu je ubio oca.

Serija je dobila Zlatnu antenu za najbolju TV seriju, Zlatnu antenu za najbolju fotografiju i Zlatnu antenu za najbolju muziku, a Miloš je oduševio publiku jer je uspeo odlično da savlada role pisane na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.

U hrvatskoj komediji „Comic Sans“ („Komik Sans“) je igrao Lukasa, dok je trileru Nikole Petrovića „Psi umiru sami“ utelovio lik Branka. Sa Radetom Ćosićem, Andrijom Miloševićem, Draganom Jovanovićem i drugima je 2019. godine snimio komediju „Ekipa“ u kojoj je igrao Dekija Be-em-ve-a, bogataša sa prilično čudnim smislom za zabavu.

Usledila je uloga Varleka u američkoj TV seriji „The Outpost“(„Predstraža“), te snimanje petog nastavka filma „Vojna akademija“ u kojoj je ponovo utelovio majora Vasiljevića, a koji je u domaćim bioskopima premijerno prikazan 2019. godine.

Radio Televizija Srbije je od januara 2020. godine započela emitovanje serije „Južni vetar“, koja predstavlja nastavak istoimenog filma iz 2018. godine. Timotijević je ponovo utelovio inspektora Stupara, a odlične komentare kritike i publike, nakratko su zasenile pretnje koje je glumac dobio zbog homoseksualnih scena koje je snimio.

Tokom 2020. godine u bioskopima bi se trebali naći njegovi filmovi „Nebesa“ i „Stara majka“.

Privatni život

Miloš Timotijević je rođen 1975. godine u Beogradu. Pre nego što je odlučio da upiše glumu, studirao je na Fakultetu političkih nauka, jer je želeo da se bavi socijalnim radom. Na sreću mnogih ljubitelja pozorišta, filma i televizije u Srbiji i regionu, Miloš je diplomirao glumu i već dve i po decenije svojim ulogama oduševljava kako kritiku tako i publiku.

Uprkos tome što se bavi javnim poslom, Timotijević pripada onoj grupi glumaca koja u javnosti skoro nikad ne govori o svom privatnom životu. Poznato je da je dugi niz godina u braku s umetnicom Dunjom Galić. Za suprugu kaže da mu je i najveća podrška i najiskreniji kritičar.

Glumac je 2019. godine glumio u spotu za pesmu „Cafe“ Lene Kovačević, a godinu dana ranije se našao u ulozi manekena na reviji „Martini Vesto“ dizajnera Boška Jakovljevića.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1995—1996. Kraj dinastije Obrenović
• 1995. Želja zvana tramvaj
• 1995. Simpatija i antipatija
• 1995—1996. Srećni ljudi
• 1996. Srećni ljudi: Novogodišnji specijal
• 1997. Raste trava
• 1996—1997. Gore—dole
• 1998. Kanal mimo
• 1998. Dosije 128
• 1998. Stršljen
• 1998. Povratak lopova
• 1999—2000. Porodično blago
• 2000. Pronalazači
• 2001. Krstaši (orig. Croaciati)
• 2002. Lavirint
• 2002—2003. Lavirint
• 2003—2004. Lisice
• 2003. Priče o velikim matematičarima
• 2006. Sedam i po
• 2007. Četvrti čovek
• 2007—2008. Vratiće se rode
• 2008. Drvo, kamen, oblak
• 2008. Početak leta
• 2008—2009. Bela lađa
• 2008. Maša
• 2008—2009. Gorki plodovi
• 2009. Ljudski zverinjak (orig. Human Zoo)
• 2010—2011. Kuku, Vasa
• 2010—2011. Selo gori, a baba se češlja
• 2009—2011. Greh njene majke
• 2010—2011. Sva ta ravnica
• 2011. Oktobar
• 2011. Čuvar
• 2011—2012. Žene sa Dedinja
• 2011. Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem
• 2011. U zemlji krvi i meda (orig. In the Land of Blood and Honey)
• 2011. Igra istine
• 2011—2012. Nepobedivo srce
• 2012—2020. Vojna akademija
• 2012. Černobiljski dnevnici (orig. Chernobyl Diaries)
• 2012. Najlepša je moja zemlja (orig. Die Brücke am Ibar)
• 2012. Narednik
• 2013. Prostor između nas
• 2013—2014. Ravna gora
• 2013. Vojna akademija 2
• 2014. Odeljenje
• 2014. Novembarski čovek (orig. November Man)
• 2014. Ničije dete
• 2014. Gli anni spezzati
• 2015—2016. Čizmaši
• 2015. Nebo iznad nas (orig. The Sky Above Us)
• 2015. Za kralja i otadžbinu
• 2015. Poslednji panteri (orig. The Last Panthers)
• 2016. Uprkos snegu (orig. Despite the Falling Snow)
• 2016. Hrabri petao
• 2016. Vlažnost
• 2016. ZG 80
• 2016. Vojna akademija 3
• 2016—2017. Sumnjiva lica
• 2017—2018. Istine i laži
• 2017. Inteligencija (orig. Vivegam)
• 2017. Život traje tri dana
• 2017—2018. Senke nad Balkanom
• 2018. Južni vetar
• 2018—2019. Besa
• 2018. Komik sans (orig. Comic Sans)
• 2019. Psi umiru sami
• 2019. Ekipa
• 2019—2020. Predstraža (orig. The Outpost)
• 2019. Vojna akademija 5
• 2020—2021. Južni vetar
• 2020. Nebesa

Predstave: „Princeza Ksenija od Crne Gore“, „Sebični princ“, „Poseta stare dame“, „Zmijsko leglo“, „Veseli vremeplov“, „Amselfeld“, „Priča iz vilinske šume“, „Robin Hud“, „Instant seksualno vaspitanje“, „Kičma“, „Miris kiše na Balkanu“, „Tri sestre gledaju Čehova“, „ŠEst lica traži pisca“, „Dokle?“, „Derišta“, „Zlatokosa“, „Rasprava sa Ernestom Če Gevarom“, „Nije stranac, majke mi“, „Zoran Đinđić“, „Život stoji, život ide dalje“, „Veliki Getsbi“, „Crna kutija“, „Režim ljubavi“, „Scene iz bračnog života“, i druge.